Nekada : Naziv za osobu koja ume da uziva u jelu, picu, samom zivotu bez nekog preterivanja i izlicanja.
Danas : Kulturan naziv za razularenu pijanduru.
Rečnik / autori
SA
salalabajzeric
na Vukajliji od januar 2013.viđen 12. nov 2017.
2 definicije0 odabranih43 poena
Odgovor na svaku lošu osobinu, izjavu ili način razmišljanja koji se u principu uglavnom govori iz sprdnje, ponajviše zbog toga što su taj izraz do iznemoglosti ponavljali liberali i tru demokrate svim svojim neistomišljenicima i to toliko mnogo da su ti isti neistomišljenici počeli da ih zajebavaju tako.
- Al si se upicanio. Je l' ideš u neko pičarenje?
- Jašta.
- Jesi pon'o kurtone?
- Koji će mi kurac?
- Pa nećeš valjda bez kurtona da jebeš?
- Naravno da 'oću. Nikad to sranje neću navući.
- Takvi kao ti su ubili Zorana.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, gledaj snimak. Gledaj snimak.
- Šta je bre ovo?
- Napunili smo balone vodom, medom i farbom i onda smo gađali one ludake na Adi što rade jogu na otvorenom. Gle'j kako beže. Ahahahahaha
- Koji ste seljaci. Šta su vam ti ljudi skrivili?
- Pa ništa, ono, sprdnja. Ko ih jebe.
- To je za tebe sprdnja? Takvi kao ti su ubili Zorana.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, ladno sirćetiš pasulj. Takvi kao ti su ubili Zorana.
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti.
NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam?
- Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"!
- UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.
Nekoliko saveta za dobar rezultat u gostima:
- na prvom mestu mera predostrožnosti: pre polaska u goste preispitajte vašu savest: "Da li Vam se zaista ne kenja?!"
- u gostima izbegavajte kafu! pogotovu kafu s mlekom!
- ali kada vrag odnese šalu i krene kolobocija po stomaku (jbte šta sam to jeo!), pažljivo snimajte situaciju.
- procenite koliko vam je vremena još ostalo i svu svoju energiju usmerite na misaoni proces - neka um savladava telo dokle je moguće.
- hladan znoj prekriva čelo i reže stomak - setite se reči Gospodnjih "Bdite i molite se! Duh je srčan, ali je telo slabo"
- probajte da se setite da li je neko već išao u wc, jer ako nije, ići će; i snimite da li se još nekome ide u wc i dajte mu prednost.
- skenirajte prostor okom predatora: gde je wc! (obično zatvorena vrata, od ostave se razlikuje po velikom plastičnom kvadratu za prekidače za bojler, grejalicu i napokon svetlo!)
- izračunajte najkraći put do wc-a ali i ukalkulišite prepreke na putu, preskakanje stolica nonšalantnim hodom
- i odzvonilo vam je! pre nego što ustanete pitajte domaćina gde je wc, iako ste već snimili gde je, fora je u tome da ne pomisli da vam se toliko mnooogooo ide.
- lagano ustajte, bez naglih poteza, ali pazite da sve to ne izgleda kao "robo dance" i odšetajte do klonje u Napoleonovom stilu!
- ulaskom u kazneni prostor ubrzajte sve telesne aktivnosti! spustite dasku, odkopčajte kaiš, šlic, jednim potezom svucite sve slojeve odeće, sputite dasku!
- gubitak krvi u glavi, mrak pred očima, tunel sa svetlošću i lagana drhtavica u prvom trenutku sladostrašća, kada strano telo napusti organizam.
- sledeći trenutak je već comeback to the real life! ne, niste u mrtvačnici kafilerije, pustite vodu odmah i to ponavljajte koliko puta je neophodno, samo pazite, domaćini su navikli da prepoznaju zvuke svoje wc šolje.
- izvedite sve u što kraćem mogućem
- jbte papir! gde je?! gde su novine? gde su mi jebene papirne maramice?!
- Allahu Ekber imaju bide!!! sada samo još snimite neki umazani peškir ili korpu sa umazanim vešom da ne bi morali baš da izlazite sa mokrom guzicom.
- dišite duboko kako bi što pre reciklirali sav vazduh iz wc-a.
- kad se vratite za sto ne palite odmah cigaretu, bićete provaljeni, a i kaplice za oči je dobro nositi sa sobom.
1.Srpski seljaci su glupi i primitivni.
2.Jedan Srbin je pobio vise Nemaca nego sto ih je krocilo na Balkan.
3.Cigani znaju telekinezu.
4.Srbi su u vreme Boja na Kosovu sadili krompir, nosili patike i znali fiziku.
5.Krematorijum se popravlja tako sto u njemu spalis zivog coveka.
6.Za rat u Bosni su krivi iskljucivo Srbi i niko vise.
7. Lepu zenu obavezno neko siluje.
8.Na Veliku subotu, a i kad je bombardovanje krka se rostilj.
9.Muskarac i zena su jednaki ako je ona ostala bez nevinosti, a on bez noge.
10.Stariji ljudi su obavezno gluvi.
11.Grobari zive preko 100 godina.
12.Od lekovitog blata vam moze izrasti neki deo tela koji ste izgubili.
13.Sa droge uvek mozete preci na zdravu hranu.
14.Srbi nisu izmislili samo struju, vec I radijator i satelitsku.
15.Sve moze da propadne, da nestane, samo je smrt siguran posao.
Koga smo videli u cemu:
1.Bata Zivotinja ubija Nemce samo tako.
2.Mirjanu Jokovic obavezno neko siluje.
3.Srdjan Todorovic je kriminalac.
4.Gde je Bjela, tu je i Koja I obrnuto.
4.Mira Banjac je zena Bate Stojkovica.
5.Olivera Markovic je rodila Gagu Nikolica.
6.Mica Tomic se rodio mator.
7.Branislav Lecic je kriminalac koji je mladost proveo u popravnom domu.
8.Neda Arneric, Mira Furlan i Tanja Boskovic stalno pokazuju svoje grudi, a ponekad i zenski polni organ.
9.Obrenovici su Aleksandar Bercek.
10.Sergej Trifunovic je Siptar.
11.Dragan Nikolic obavezno rikne na kraju.
12.Bata Zivotinja nosi tigraste gace.
13.Seka Sablic je krestalica.
14.Snezana Savic je ceo zivot fam-fatal.
15.Slavko Stimac se navatao najvise zena u srpskom filmu.
16.Mima Karadzic glumi Mimu Karadzica.
On je poseban, on je izvan klišea, on na svet gleda sa cirostratusa. Prezire malograđanštinu, klasiku priznaje samo zbog toga što predstavlja fundament za avangardu, sve što je novo i nerazumljivo drugima njemu je vrhunac estetike i kreativnosti. Ne, on sam nije avangarda, već samo ljubitelj iste jer je to, zaboga, namenjeno samo odabranima.
Avangarda mu je u genima jer je njegov otac slušao EKV još dok su se zvali Katarina II, a majka je završila kurs modernog baleta dok su njene drugarice cupkale u KUD Abrašević.
Ako vidite nekog odevenog u crno-žutu kombinaciju sa tirkiznom maramom oko vrata, lebdećeg hoda i pogleda koji prolazi kroz ljude oko njega, znajte da je to ON - ljubitelj avangarde.
Ljubitelj avangarde (LJA) doveo svoju pratilju na konceptualni performans mlade avangardne umetnice Sisi Konjović...
LJA: Pogledaj samo ovu stolicu sa tri noge, predstavi samo tu simboliku invalidnosti našeg univerzuma...
Pratilja: Ali to je običan tronožac, moj deda u Stepojevcu ima takvih kolko oćeš...
LJA: Ha, draga moja, ovo je avangarda. Pogledaj, ta stolica u sprezi sa ovim ugaslim fenjerom sugeriše kataklizmu...
Pratilja: More, šupičkumaterinu i ti i tvoja avangarda. S kim ja izgubih čuku vremena...
Oni su bili u pubertetu za vreme embarga. Oni mrze sve neevropsko, a najvise mrze dizelase i fensere. Njima novac i markirana garderoba ne znaci nista. A i zasto bi, kad to nista nije znacilo ni Dzimijima (Hendriksu i Morisonu). Oni proklinju dan kad su se rodili u ovoj zemlji, a pritom ne cine nista da je ucine boljom. Oni se prave i da mrze svoju popularnost zarad svog kvazi-nihilistickog shvatanja sveta oko sebe. Ali, sa druge strane, oni ipak gostuju u emisijama Jelene Bacic-Alimpic. Doduse, ispod sakoa nose majicu sa logom Ramones-a...ali ipak gostuju, mrzovoljni. Oni svoj hleb zaradjuju koketirajuci sa "elitnim" slojevima ovog drustva, koje navodno preziru, a kojima se nezvanicno slihtaju zarad nastupa u nekoj ciganskoj operi, ili par stotina eura dobijenih pojavom u nekoj domacoj seriji o zemljoradnicima. I oni sebe uzasno mrze zbog toga. Njih ima puno, i nije ih tesko prepoznati: oni i kad imaju novca za Armani gilje, oni i tada kupuju Starke...Oni imaju replike slika Endi Vorhola u dnevnoj sobi, bezobzira sto su te slike ruzne ko Marija Serifovic, ipak je to Endi Vorhol...oni spavaju u onim odvratnim i neudobnim kariranim kosuljama koje je nosio Kurt Kobejn, muce se i spavaju. Njima je najtuzniji dan zivota kada je umro Milan Mladenovic. Oni se uvrede kada im kazete da je on umro od droge ("ne, neobavestena seljacino, on je umro od raka pankreasa!"). Oni misle da su alternativa, a ne shvataju da ih ima toliko, i da su svi isti, i da time cine mejnstrim. Za njih su sportisti glupi, jer imaju trenera koji im govori sta da rade. Oni jednostavno ne trpe autoritete. Oni ne mrze Hrvate, jer su na svirci Elektricnog Orgazma 1998. u Cacku upoznali Hrvata koji je normalan. Vau. Njima je neizmerno zao sto nisu prisustvovali nastanku new wave-a osamdesetih. Oni svakog dana proklinju sudbinu sto nisu osetili miris zagusljivog SKC-a '85. i pusili dzoint sa Canetom iz Partibrejkersa. Oni su ubedjeni da su rodjeni u pogresno vreme. Njihova neshvacenost im omogucava da menjaju misljenje o svemu kako im volja, jer ostali, neumetnici, "to jednostavno ne razumeju". Oni su hiljadama svetlosnih godina ispred nas. Oni grcaju u suzama zbog razrusenog Kraljeva, ali nista jebeno ne rade po tom pitanju. Oni su buntovnici bez razloga, koji su u srednjoj skoli citali Rat i mir ne zato sto su morali, nego zato sto su to hteli. Ali oni nikada ne pricaju o tome. Ali se uvek nekako postaraju da mi smrtnici saznamo sve ove stvari, ali na taj nacin da ne ispadne kako se oni hvale. Oni svoju cigaretu polako puse dok gledaju u daljinu, i ne slusajuci "nas ostale" sta im pricamo. Ali su dovoljno vaspitani da nam ne kazu da ih smaramo. Gordan Kicic, Sergej Trifunovic, Nikola Djuricko, Dimitrije Vojnov, Marko Vidojkovic, Djule Van Gogh...mozda to ustvari i nisu njihova prava imena...Mozda su to samo njihova ovozemaljska imena, i mi necemo biti udostojeni saznanjem o imenu nihove planete, kao ni njihovoh pravih imena. Oni mrze Gucu, a na Exit idu inkognito. Oni su neizmerno ljubomorni na stariju generaciju glumaca i umetnika uopste, jer su ti ljudi ustvari i znali ponesto o glumi, pisanju, pevanju...ali to nikada nece priznati, jer im to ne dozvoljava njihovo besprekorno vaspitanje iz "kruga dvojke".
nastao poslednjih godina, masovnim izlaskom studenata u kafane, kojim su unistili sve za sta su se boemi zalagali, masne stoljnjake, zadimljene prostorije. danas je kafana izgubila dusu i smisao zahvaljujuci neo kafanistima, koji su splavarske navike preneli u kafane.
Uz nezaobilazno i sveprisutno spominjanje "Kurte i Murte", najiritantniji način skretanja pažnje na nešto loše u srpskom društvu. Ovaj vid mešavine lamenta i kritike je sveprisutan, što zbog glupave potrebe da se bilo šta prokomentariše bez adekvatne argumentacije, to i zbog lažnog nagoveštavanja literarne potkovanosti kojom iritantni komentator želi da stvori iluzorni utisak beskrajne inteligencije i iskustva.
Opis nečije neizvesne sudbine. Sudbine nekoga ko ostaje bez svojih najjačih oslonaca, onih koji pokreću.
Oduzmite Beogradu nas koji smo došli posle srednjih škola, oduzmite mu one čiji roditelji nisu Beograđani, što im opet ne dozvoljava da taj Beograd svojataju. Oduzmite mu sve kojima možete reći: "Idite odakle ste došli". Ovih dvaes-tries posto što će ostati će se prvo smrznuti, jer par njih koji će ostati u toplani neće moći da pokrenu radijatore. Na posao neće stići jer će šaka njih biti sposobna da vozi autobuse. A ko će hleb da pravi? Grad da čisti? Održava red i mir? Ostaće samo usijane muve bez glava koji misle da će im grad biti bolji ako se strana tela odstrane. Ali ne. I kad "smrdljivi" došljaci odu, neki će i dalje da smrde, jer gle, iako je tuš u Srbiju ušao preko Beograda, ima i Beograđana koji nisu čuli za njega. Neće se iskoreniti nepismenost i primitivizam. Grad će se pretvoriti u jedan veliki nefunkcionalni haos iz kojeg će svako gledati da pobegne. Po mogućnosti van ove srpske košnice, ako ne, onda u iste one sredine u koje su se vratili oni koji su im grad "ružili" do juče. Njihova konkurencija. Razlog zašto su nezaposleni ili neuspešni. Ili neprimećeni i neshvaćeni. Manjina u svom rodnom gradu. Ispašće da to što su rođeni u Beogradu nije kupilo svu pamet ovoga sveta.
Anarhija i, zapravo, sasvim izvestan kraj. Samo neizvesno kakav.
Zato ostavite se priča o "smrdljivim došljacima koji nam kradu poslove" i sličnih gluposti. Najveća vrednost grada je upravo u tome što se mnogi nalaze u njemu i mnogi ga zavole. To znači da je dobar i da vredi. Nije problem što mi svojatamo Beograd. Beograd je srpski grad, naša prestonica. Pripada nama. Problem je što pojedini ne svojataju tako druge gradove. Naši su gradovi i Smederevo, Novi Pazar, Sombor itd. Pa izvolite, upoznajte ljude, vidite krajeve. Ne završava se civilizacija kod Bubanj Potoka.
Kviz koji se emituje oko podneva na ružičastoj televiziji i ima namenu da pljačka napaćeno srpsko stanovništvo, isključivo bakice u čije vreme televizor nije ni postojao a kamoli Rada Radenović koja zamlaćuje svojim monologom dva sata. Na OBN-u (o-be-en) postoji kviz po analogiji na ovaj i zove se "najbrži igrač", s tim što tamo privlače bakice konvertabilnim markama.
Mislim da svi znaju o čemu se radi; voditelj/ka stoji, čuči, dubi na glavi, mlati, ponavlja, obrće, okreće, piše, crta, zaluđuje, čudi se što se niko ne javlja i što spušta slušalicu kad se javi. Kako vreme igre prolazi, nagrada se povećava a cilj igre je sve više očigledan, što je inicijalna kapisla da baka Radmila brzinom svetlosti skoči na telefon u nadi da će neka hiljada dobro doći na već nikakvu penziju. A desi se suprotno; da postaneš glavni donator, kao ja u kladionici.
Pažnja se privlači na razne načine:
1. Polugola voditeljka koja s vremena na vreme kaže nešto što se može shvatiti kao seksualna konotacija, tipa "doveli ste me pred svršen čin"
2. Voditelj u košuljici kome biceps divergira u beskonačnost
3. Nagrada od 50 soma za tačan odgovor na pitanje "koja životinja ima četiri noge, rep, lov miševe i mjauče?"
Što bi rek'o Savo Radusinović "Javi mi se, javi, kad ti loše krene, kad prestanu mnogi s tobom da se druže".
-Dobar dan, poštovani igrači. Dobrodošlicu vam želim u vaš omiljeni kviz "Najbrži igrač Srbije". Današnje pitanjce glasi: ČIME VAS JEBEMO DVA SATA U ZDRAV MOZAK?"
Odgovor ima pet slova, počinje na K a završava se na URAC. Nagrada 100 hiljada dinara.
Čast izuzecima ali brate... Posebna sorta ljudi, večito nezadovoljna i ''oštećena''. Kad izađu na rupu u glavi imaju već usađen trip da isteruju neku kurčevu pravdu letnji dan do podne. Svako malo traže neka prava kao ovi u duginim bojama, jedina razlika što ih policija ne čuva. Bar ne još uvek, dok seljacima ne prekipi jednog dana. Moraš bagri dokazati da je motika ipak teža od knjige, i od one sa osamsto strana. Sve žive povlastice imaju, samo im hleb nije jeftiniji nego ostalom narodu i sve nešto malo. Kad sam rekao čast izuzetcima mislio sam na onih bednih deset posto koji stvarno žele da postignu nešto u životu pomoću knjige. Ovi ostali do stotke su ukapirali da im je studiranje jedan od boljih načina da im tata i mama finansiraju pešestinu godina zajebavanja. Za jednu školarinu ima da se kupi puna kofa droge, pusti se kosica, sluša se rok i bare se pičkice, malo li je na ovu skupoću? Jeste da su pomogli u par navrata da se smeni loša vlast (došli su gori posle al nema veze) i da jednoj zemlji trebaju školovani kadrovi ali nemojte da jebete ostali narod koji radi od šest do šest za petnes iljada da vam omogući lađenje muda na budžetu. Studiraj i pusti druge da žive!
- Ali gospodine kako je karta osamsto dinara? Pa ja sam student! Evo imam index, imam garantovano neki popust?!
- Gledaj sine, da si mi ženin brat na bazen bez osamsto kinti nećeš ući! Jebem vam sunce neradničko, sve nešto na mufte oćete!
- Gospodine vi ste prostak, samo sam lepo pitao!
- Prost ću da budem kad ti uteram tu crvenu svesku u bulju! I da obrijaš tu jareću bradicu, šta tripujete sa tim kosurlijama i bradama neke umetnike?
- Pa ja zapravo sviram malo gitaru... Evo hiljadu, ne treba kusur, u redu je.
Definicija je pisana za MIZAN TROPHY
