Шаман, вуду прист, надрилекар који оперише слепа црева и одстањује крајњике преко упутстава са Јутјуба, јебени Корњачин врач. Умишљени инжењер електротехнике са завршеним курсом мајстор бравара, басиста са два акорда у рукаву и подршком дезоријентисаног бубњара, Влада републике Србије која се поноси својим фалсификованим и купљеним чланством Менсе.

Подневно сунце након још једног магловитог јутра понедељком, шећер у праху преко топлих крофни, хладан туш на пасјој августовској врућини. Џекпот, седмица на лотоу и десет везаних зелених на семафорима у шпицу, али нажалост исто тако ретка и неухватљива.
Немерљиво лепша од било које друге, намргођене, равнодушне и тмурне припаднице женског пола. Она која те тера да развучеш осмех чак и кад ти све лађе потону, а нигде чамца за спасавања. Расипач позитивне енергије и ширилац заразе кикотања.
Она с којом увек можеш уживати у бесмисленом церекању на свакодневне Сунђер Бобове проблеме.

Тај, поред ваздуха, најзначајнији животни елемент. Бистра, свежа, хладна, топла, споро и брзотекућа, прелепа. Онда је преградише, изградише бране, затворише у вештачка корита, повезаше каналима, спојише неспојиво. Подигоше фабрике поред њених обала, затроваше их, оставише их опустошене и беживотне. Замутише њене животне токове, протераше њене становнике и убише скоро све. На крају је затворише у ПЕТ амбалажу, етикатирану и брендирану и оставише да стоји на рафовима чекајући свог срећног жедног купца.

Једини који до краја може да очисти и изгланца уморно лице иначе неуморног радника које никакви савремени сапуни ни цела бујица воде не могу испрати како треба. Тканина која разуме шта је све тог дана напаћени рудар, спржени варилац или анонимни шљакер морао да прегура како би осигурао какву такву садашњост и сачекао несигурну будућност, она која прихвата преплануле, влажне и изборане црте лица и чини их свежим, чистим и спремним за остатак дана. Подсетник на буквално прљави посао, али заправо веома чист без иједне трунке моралних нечистоћа.

Покретач револуције, њен угушитељ или преломна тачка исте. Херој једних, страх и трепет других, архинепријатељ трећих. Апсолутно црно-бели лик, без иједне нијансе сивила неодређености, неодлучности и страха. Понекад мрачан, циничан, идеалиста, залуђеник неких, обичним смртницима, неразумних идеја, али увек апсолутно хладан, без вишка емоција и неконтролисаности.
Убица краљева, тако звучног имена и још звучнијег занимања, не елиминише само оне са том, тако прецењеном титулом. На његовом нишану су демократски председници, премијери, принчеви, грофови, велики и мали везири и сви који му се нађу на путу.
По ефекту, само по томе, сличан сину Бруту, без иједне трунке издајништва, дволичности и жеђи за власти. Обавља тај прљави посао за неки бољи циљ, за неки, њему знан, виши идеал који га води. Због задовољења правде, личне освете, себичне славе или само из фетиша за просипањем плаве крви, он ће ризиковати све да оконча свој посао како треба.
Гаврило Принцип, Џон Вилкс Бут, Ли Харви Освалд, Вичер Лето, јебени Џејми Ланистер.

Ендемска, крајње угрожена врста човека. Систематски уништавана од памтивека, старих Египћана, Римљана, преко разних феудалаца, властелина и сличне багре све до савремених страначки активних, на власт навучених индивидуа, лихвара у скупим оделима и вечито гладних очију.
Човек без беспотребно ограничавајућег презимена, окићен само једном, једином и таман довољном особином. Човек за кога су сви чули, али само ретки га упознали и разговарали са њим. Старији причају како је ту и ту живео један такав, одазивао се на Слободан, али га не видеше већ пет година, као да је у земљу пропао. Неки кажу да се одселио, други се надају да је још увек ту негде, само се скрива, а трећи да је коначно и он, последњи потпао под утицај свих оних бацача у окове, да је променио име и да се више не окреће кад га неко прозове: Слободан!