Naziv za fudbalera koji uporno pokušava da predribla celu odbranu, zaobiđe golmana i ušeta se u gol, pritom ne obraćajući pažnju na slobodne saigrače koji su u boljoj poziciji.
Ovom nazivu kumovali su lično Pedro, fudbaler Barselone i španske reprezentacije koji je u polufinalu Svetskog prvenstva protiv Nemaca na taj način upropastio stoprocentnu šansu, i Aca Stojanović, svojim nadahnutim komentarom te situacije.
"I evo prilike za Špance da sve reše, imaju dva na jedan... Pedro... ijaooooj... pa Tores je bio potpuno saaaam... (dramska pauza) Sebični, samoživi Pedro!"
----------------
-Baneee, evo me! -Ne vidim! Ne vidim! -Baneeeee! -Jaoooo, kurva, pobeže mi! Jebem ti svetlo i reflektore, ne vidim ništa! -Majmune, derem se k'o budala, sam sam sve vreme, dodaj mi loptu! -Brate... ne vidim! -Ma beži bre u kurac! Koji si pedro, jebote, ne verujem!
Sunčano nedeljno jutro. Majka te budi ok 10 sati. Ustaješ sav radostan. Danas je taj dan. Prvi put ideš sa ocem na utakmicu. Danas postaješ čovek. Oblačiš se, brzo jedeš vruće prženice i spreman si za pokret. Navaljuješ na oca da krenete, iako utakmica počinje tek u podne. Posle pola sata kukanja, otac te hvata za ruku i krećete. Dolaziš na stadion i sedaš na tribine među očeve prjatelje. Svi te hvala kako si mali i sladak i kako ćeš biti veliki fudbaler kad porasteš. Ne obraćaš pažnju ni na koga, samo čekaš da utakmica počne. Nije ti važno što tvoj tim igra neku dole ligu i što im protivnik nije Zvezda i Partizan (jebi ga, samo za njih si čuo). Važno je da si ti među starijim ljudima i da konačno uživo gledaš fudbalere, iako nikoga ne znaš. Pomalo ti smeta što si misle da se klinac (bre, imaš celih 5 godina), ali sa početkom utakmice zaboravljaš to. Utakmicu gledaš širom otvorenih očiju, da ti ne bi nešto slučajno promaklo, shvataš da ovde nema ponovljenog snimka. Od uzbuđenja ni semenke ne možeš da grickaš. Svi su nervozni i viču, čak i tvoj tata koji nije mnogo nervozan čovek. Ne shvataš zašto svi oko tebe psuju sudiju, a pogotovu odakle mu znaju mamu. I kako to da sudija koji je slepac može da sudi fudbalsku utakmicu? Spomenuše sudiji neki prvi red na sahrani, pa shvataš da su nervozni zato što je sudiji neko umro, ali zašto bi mu svirali na sahrani? I zašto bi mu pištaljku nabijali tamo gde Sunce ne sija? Gde to uopšte Sunce ne sija? Dok utakmica lagano teče, ti pažljivo pamtiš sve izraze da bi ih posle mogao upotrebiti pred društvom i ispasti glavna faca. Kako se približava kraj, tako svi postaju još nervozniji i ljući, iako ti ne vidiš razlog za to, tebi je sve savršeno. Ipak moraš se uklopiti u ambijent. Razmišljaš šta da kažeš i kada. Aha, sudija je svirao nešto što je izazvalo galamu na tribinama. Ustaješ onako ponosno sa svojih 110 cm, dižeš ruke i usmeravaš svu svoju 'mržnju' prema sudiji. "Sudija, jedi govna!!!", vičeš iz sveg glasa. "O, ne", pomisliš u sebi, možda si ipak bio preoštar, šta će ti sad tata reći. Ne smeš ni da ga pogldaš. Ali odjednom, svi matorci oko tebe se smeju, aplaudiraju ti, bacaju 'koske' i tapšu te po glavi, zajedno sa tatom. Razvlačiš kez od uva do uva i uzdignute glave sedaš među svoje ljude. Konačno si postao čovek.
Subota je veče, ali umjesto da kao i svi bogati fenseri odu u neki klub i izbleje koji sat u dimu i buci oni su odlučili da vide kako je "sa druge strane". Otišli su u park (njih petorica) zauzeli dvije klupe i kupili dvije flaše Fante. Prosipaju fore, piju, smiju se, pjevaju, deru se, prozivaju baš kao i "pravi klošari". U jednom trenutku im dolazi ortak sa cegerom i vadi 6 krmača (flase Nikšićkog piva od 2l)!!! Gledamo ih u čudu i zavisti, jer jebi ga mi mozemo da priuštimo samo kapi za oči (flaše piva od 0,33). Prvo su ispozirali svaki sa svojom flašom, a onda i grupno -vjerovatno za Facebook, šta ja znam, a onda, onda počinje šou! Otvaraju flaše, mućkaju ih i prskaju se trčeći po parku. Kada su isprosipali svo pivo pobacali su prazne boce po parku i sjeli da dovrše svoju Fantu. Na kraju, srećni što su okusili "klošarski život" otišli su u pravcu prvog kluba, ostavivši za sobom pičvajz u parku i dva metalca koji su ih posmatrali sa nevjericom i suzama u očima....
Čokolada koju odrasli kupuju kada idu u posetu prijateljima sa decom. Univerzalno prezirana od strane dece, tako da je njihovi roditelji na kraju pojedu.
Urbana legenda među Srbima da postoji "kompijuter Pentium 5" koji "ima neki naš rođak", "koji ćemo mi kupiti jer je to najbolji kompijuter" ili "naš rođak ima Pentium 5, ali mi čekamo da izađe još bolji Pentium 6".
Kako su Srbi znali ustvari samo za Pentium i ako kažeš da imaš komp, drug će te pitati "Koji ti je Pentium?", a naravno, ne vredi da mu objašnjavaš da pored Pentiuma postoje i druge vrste.
Noob: Brate, koji ti imaš kompjuter? Geek: AMD Athlon 2 Ghz, 1 GB RAM-a... Noob: Ma brate, koji ti je to Pentium? Geek: Pa... Može se reći da je kao Pentium 4. Noob: Brate, to je sranje, meni će ćale da kupi Pentium 5! Geek: Kako kad Pentium 5 ne postoji? Noob: Šta jedeš govna, ima ga moj brat od strica i to je najbolji kompjuter na svetu! Geek: Zbogom pameti...
Sok od narandže (1l) - 100% narandža - 0,80€ Kilogram narandži - 1,80€ Još ako uzmemo u obzir da za 1 litar soka treba nekoliko kilograma voća, dolazimo do zaključka da su oni oličenje plemenitosti, dobrote i čist primjer altruizma.
Najbolja moguća strategija za razgovor sa babom, dedom ili nekom starijom, osobom jer čak iako ste u pravu i ako ste argumentovano izložili svoje mišljenje, osoba starija od 60 godina nikada neće priznati da nije u pravu.
Baba: Ponesi sutra džemper kad budeš išao sa tatom, možeš da se prehladiš i umreš od upale pluća...
Ja: Ali baba, sad je jun, i najavili su 28 stepeni za sutra.
Baba: Ne znaju, oni ništa. Sećam se pre pedeset godina, kada sam bila mlada, usred leta pala je kiša i jedan dečak iz Donje Pambukovice je pokisao i umro od upale pluća. Vreme se začas promeni.
