Vrlo česta pojava u filmovima američke produkcije a naročito onima koje je režirao Tarantino (Petparačke priče, Ulični psi).
Za razliku od indijskog okršaja u kojem je cilj da se što više pogubiš u krajnje bezazlenoj situaciji, u meksičkom je potrebno ostati što prisebniji iako se nalaziš u začaranom krugu iz kojeg može izaći samo jedan.
Elem, mekisčki trougao predstavlja situaciju u kojoj troje ili više naoružanih ljudi (mada tada to onda više nije trougao...) nišane jedni druge tako da niti jedan ne nišani onog koji nišani njega. Zvuči zbunjujuće? Tek smo počeli.
Ukoliko jedna osoba zapuca na drugu, ta osoba automatski biva oborena od strane treće koja će zapucati na nju. Na taj način bi se moglo reći da u najvećem broju slučajeva preživljava samo osoba koja je bila meta prve pogođene osobe ali dobre reflekse i mogućnost da neko od aktera ima dva pištolja nikada ne smiješ zanemariti.
Kao što se vidi iz priloženog, gotovo jedini način da pobijediš u igri jeste da je ne igraš do posljednjeg trenutka.
A: Au, brate šta smo polokali... Ko će ovo da plati... Mile, tebi legla plata je l'? B: Brate, ja dok sam vratio ratu za kredit i platio režije, nije mi ništa ostalo. Daj ti Šoma. C: Nemam brate. Meni kasni plata e'o neđelju dana već. Ima Kole sigurno. D: Šta ti Kole? Ima Pero nego neće da se otvori. Dizao danas sa bankomata, viđeo ga moj drug s posla. A: Peka nema centa, da si ti mene zdravo. Nego ljudi, ja mislim da je bolje da se mi pokupimo sad kad ode onaj momak u WC. Ionako se nećemo vraćati u ovu birtiju a nijesmo vala ni očekivali da će pasti više od 2 piva.
Mitski lokalitet varirajuće veličine, smešten negde između levog i desnog testisa svakog ljudskog primerka koji iste i poseduje, gde se za razliku od mejnstrim Holivuda i nešto manje mejnstrim Bolivuda ne pokazuje ni najmanji stepen zainteresovanosti za postizanjem čak i delića brojeva koje postižu pomenuti filmski giganti. I dok se, na primer, u moćnoj imperiji pokretnih sličica sa Zapada godišnje prosečno snimi oko 600 (slovima: šest stotina) starih/novih naslova, što je za oko 400 usranih i obavezno 4-časovnih govnurdi sa pevanjem i igranjem manje nego u ciganski produktivnoj sestri- industriji iz daleke Indije, u filmskoj kući iz naslova ne snimi se niti jedan jedini film. Zapravo, u celokupnoj istoriji ove kompanije zabeleženo je tek nekoliko produkcija od kojih su sigurno najnezapaženije one zvučnih imena *Boli me kurac šta ste radili prošlog leta,Stani ili će moj kurac pucatiiKitanik 3-D*. Lucidni reditelji pomenutih ostvarenja su bili toliko raspoloženi da ih snime da na kraju to i nisu učinili. A i glumce je, realno, baš mnooogo zaintrigirao scenario.
- Ćale, daš, pliz, neke pare za Adu? - Ne mogu sad, sine, počinje mi neki film iz Bolimuda...
◄◄◄
- ...i ja taman da uzmem pljeku i krenem kad - *Ivan Ivanović*! E, 'ladno ON doš'o da naruči šiš-ćevap, jebote...! - Brate...'Sti gled'o možda ostvarenje Tri karte za Bolimud?
◄◄◄
- Nemam ja tu o čemu previše da vam pričam, gospodine Dačiću. Moji partneri iz Indije nalaze da je Srbija za njihove uslove jako egzotična zemlja, nepodeljeno su zainteresovani da snimaju na lokacijama u njoj i spremni su da izdvoje prilična finansijska sredstva da bi te svoje namere i ostvarili. E sad, jedini problem u celoj priči bi bio taj što mi još nismo doneli zakon koji bi gostujućim filmskim produkcijama u našoj zemlji garantovao 20% povra... - Dobro, dobro, pustite sad to...Nego...Dolaze iz Bolimuda, a?
Jedan od mogućih problema u poodmaklom stadijumu emotivne veze, kada ljepša polovina odbije da čibuka. Mlado se drvo savija a staroga panjata na ništa naćerati ne mož'.
- Ne znam što ću od žene, ne savija se kući. - A namaži ga eurokremom, čitao sam neđe da to pomaže.
Pitanje za odjeb novoostavrenih dela domaće kinematografije.
- Što sam gled'o film! Zove se "Klip". Ludo čoveče. Neka klinka u skenjanoj familiji. Krene ono brate da se gazi... alkohol, droga, seks... Snima se sa dečkom, jebačina brale 100%, sve se vidi... Ma ludilo. Znaš kakve scene, pazi ovu... - Je l' igra Bata Živojinović? - Ne. - Jebeš ti taj film.
Totalni pad raspoloženja. Smor je blaga reč. Depresija na rubu histerije. Ostavlja trajne posledice na dečiji još neoblikovan mozak ako se dogodi više od dva puta za redom. Dobro, i kod nas matorih konjina koji volimo kinder jaje najviše. Posle bananice, bananica je majka, maćeha i surogat majka.
-Tata, hoću kinder jaje! -(tata mućka redom kinder jaja, osluškuje, priziva boginju Šivu i apostole da odgonetne gde je igračka na sklapanje) Evo sine ovo ćemo. -To, jej!
Kod kuće:
-Tataaaaaaaa, figurica slonića Mike dok se tušira! -Idemo sine da kupimo rentgen, sve za tvoje zdravlje. Nanu li im žabarsku brezobraznu.
Simbioza kod bliskih ljudi koja čini da se osobine, misli i osećanja jednog vremenom prenesu i utiču na drugog.
- Šta, ni večeras ti nije dala? Vidim da si u depresiji. - Muči je glavobolja. Kao da smo spojeni sudovi, tako utiče na mene... - Pa i jeste, kad se tebi digne, njoj padne pritisak, pa je boli glava.
Najlakši način čestitanja praznika u multni-etničkoj državi.
- Nek' je srećno o čemu se radi komšija, evo ja ispeko prase! - Hvala, ali mi Jevreji ne jedemo svenjetinu. - Znam Avrame, no dođoh da te prcam. Juče klali, a ovo nije prošlo test. Nosim ga Vang Ču Liju, moram da mu se osvetim što mi pojeo pudlu. Stavi kafu, tu sam za 5 minuta.
Čovek sa nezavidnim atletskim sposobnostima i pokretljivošću trokrilnog šifonjera, antitalenat za sport. Od istinskog bogalja ga razlikuje samo broj udova, ali svakako n'ume da ih koristi kako treba. Levo smetalo next level.
-Čoveče, nemoj me jebat, imamo li ekipu za sutra ili jok? Neće turnir čekati dok se skupljamo k'o repka kod Dude Ivkovića. -Sredio mi burazer da nam igra njegov ortak. -Dobro, zna li taj ortak neki kurac? -Pa, igrao je u Zvezdi pre pešes godina. Posle se navukao na dop, al' se kune da se skin'o. -Ma daj jebote, svake godine nam dovodiš neke bogalje što prednju promenu ne umeju da urade. Aj keve ti da platimo onom ganciju Peru Kartonu dva Meraka da igra za nas. Jes da ide na štakama, ali može bar loptu da nam izvodi.
