Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video.
Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.
Rečnik / autori
JA
Jaca
1× treća2× u prvih 100na Vukajliji od oktobar 2013.viđena 21. maj 2018.
80 definicija9 odabranih2.345 poena
Period u životu jedne žene. Ne mogu ti baš tačno reći kada počinje, kad se završava i koliko traje. Ali se da prepoznati.
Video si je, prošao pored nje. Ne, nisi se okrenuo i zviznuo, ali si u trenutku zaboravio kuda ideš, šta radiš, zašto postojiš...
Njena fizička lepota ovde nije primarna. Ta žena jednostavno cveta u punom jeku i svesna je toga. Ima siguran hod i samopouzdanja na zajam. Ne govori mnogo, ali kaže puno. Zna šta želiš, čak i kada ti ne znaš šta osećaš.
A možda si je poznavao dok je još bila krhki mladar u džungli trnovitih ruža ili kasnije, kada je kao tek rascvetali pupoljak stidljivo promaljala svoju potencijalnu savršenost. Ili si je pak, posedovao kada je već bila precvetala, uzaludno prskajući usahlo stablo, dok lati neumitno opadaju, jedna po jedna. Možda je možeš prepoznati i kao sasušeno poljsko cveće bez mirisa, zagasitih boja, ali sa titrajem u očima, kao daleki svetionik blještavila kojim je nekada sjajila.
Ali ako si je ubrao u cvatu, dok je nesebično širila behar oko sebe, ako si bio izabrani srećnik kome je uzvratila emocije, baš tada, dok je cvetala... Pa čestitam, čoveče! Ti me razumeš.
Desi se jednom u životu.
Češće si ni ne desi.
More na koje srpski radnik ne zeli da ide.
-Gde ces na more?
-Kakvo crno more,struju nisam platio za februar!
Izuzetno dosadna ženska osoba. Pa analogiji sa famoznom pomoćnicom na Windows-u.
Samo nešto zapitkuje, u sve bi da se meša, upada bez kucanja, prekida te usred drkanja, preljubazna je i nesnosna.
- Oćeš ratluk beli ili žuti da izvadim, Dragašine?
- Svejedno.
- Žuti je sorasima, ali ovaj beli malo tvrđi onako pod zubima.
- Uzmi koji oćeš.
- Oćeš Večernje novosti da ti dodam?
- Ne treba, imam.
- Da li si siguran?
- DA.
- Pišu da Zlata Petrović ima novog momka iz Vukojebišta, pa to nam komšija, je li znaš koji je, bratanac od onog limara što se obesio o oskorušu.
- Joj.
- Oćeš da ti uključim malo tranzistor?
- DAJ BRE PUSTI ME DA SEREM VIŠE, ČORTANA!
- Ima hit-maraton na Moravi, da li si siguran?
Sve veća retkost u današnje vreme izjednačavanja polova.
Neki upicanjeni, pican čiča sa leptir-mašnom i ja čekamo prevoz i nailazi nam linijski taksi koji vozi žena. Čiča to primećuje i hitro prilazi kolima i seda na suvozačevo sedište, te ja sedam pozadi. Par minuta tišina; čiča se sa kicoškim osmehom okreće "taksistkinji":
- A... Kako to da dama vozi taksi?
Žena ga pogleda ko krava mrtvo tele i kaže:
- Dame su kod kuće - ja sam rabadžija!
Ekspert u izvrtanju istine na najmaštovitije moguće načine i kreiranju vrhunskih laži u koje povjeruje čak i isti taj koji ih izgovara. Takvi bukvalno stvore više svjetova okovanih raznim neistinama i u svaki uvrštavaju ljude s kojim komuniciraju na bilo kom nivou. Pažljivo smišljaju svaku svoju laž, i od prvog izricanja iste, njeguju je i hrane dok ne naraste do neslućenih visina, dubina ili daljina. Vrsni i iskusni predstavnici ove vrste naroda mogu istovremeno da operišu sa mali milion svojih "čeda" a da se ne zajebu i klupko neistine odmotaju očas posla. Ovi neiskusniji uglavnom dobiju žestoke disciplinske mjere, a u zavisnosti od veličine i komplikovanosti laži, neki dobiju i po 10 godina ili doživotnu.
Česte profesije navedenog tipa su sitni lopov, krupni prevarant, pisac, a u posljednje vrijeme, najčešće političar.
- Marinko sine, pa kako ti je onaj drugar završio u zatvoru?
- Šta da ti kažem stari... Ispade da mi i nije bio neki drugar.
- Kako to? Zar ti nije rekao da će da te prebaci preko grane? Jebem mu miša, zašta sam ti pare davao?
- Ni za šta ćale. Ispada da je Goran zapravo Dragomir, i da nema veze s Njemačkom, Švicom ili bilo čim ostalim.
- Aaaa???
- Kaže milicija da su ga ganjali jedno 10 godina da mu nakače nešto, da ga uhapse. I eto, ja budala, dao mu zadnjih 200 evra iz kuće, novčanice bile falsifikovane i utrapili ga.
- MILE MI DAO FALŠ 200 EVRIĆA???
- Ne znam ćale, al ovaj Dragomir je prejebao izgleda pola Evrope. Jebote, baron Minhauzen bi mog'o na njegove maštarije 'vata bilješke.
- Uh... Jebem ti... Srč... Ka... Zovi... Aa...
- MAMAA!!! TATA IMA SRČKU!!!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
AV: Biće nam bolje za dve godine!
Definicija zono takmičenje
Možda najneprijatniji osećaj koji postoji. Koliko god fizički bolovi delovali strašno, ovo stanje psihe je toliko teško da bi fizički bilo nepodnošljivo. Skup svih neprijatnosti i nelagodnosti na jednom mestu, u istom trenutku. Istovremeni osećaj tuge, očaja, ljutnje, besa, straha, neverice, nemoći, šoka, panike... najčešće usled nečijeg fizičkog nedostatka ili nekog neprijatnog ili strašnog događaja.
Npr. kada kroz prozor autobusa vidiš momka od 20 i nešto bez jedne noge; kada vidiš čoveka koji je rođen bez jedne strane lica, tj. oka; ili devojku kojoj je jedna strana lica normalna, a druga visi kao da je mrtva; kad vidiš vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu koja sa teškom mukom objašnjava detetu sa Daunovim sindromom da moraju da se vrate u zgradu doma; kada te u supermarketu potpuno nepokretna devojka u kolicima zamoli da joj dodaš par artikala sa rafa i da joj iz džepa izvadiš pare da plati; kada naletiš na vapaj ljudi kojima je za lečenje od teške bolesti potrebna suma novca koju ti ne može da zaradiš ni za 10 godina rada; kada na pregled kog lekara specijaliste pre tebe dođe dete od 3 godine kome mora se odstrani neki deo tela zahvaćen tumorom. Počinješ da sumnjaš u sve što znaš, sumnjaš istovremeno i u Boga, i u Darvinovu teoriju. Pitaš se kako je Bog stvorio čoveka po liku svojemu, a lice nekoga može da izgleda tako jezivo. Pitaš se kako smo mi po Darvinovoj teoriji najviši oblik života, kraj lanca evolucije, a eto, obične morske zvezde mogu da regenerišu odsečene krake, a ljudi ne mogu nogu, ruku, oko, kičmu ili kako ne mogu da regenerišu bolesne organe.
I plače ti se, i vrišti ti se, i urla ti se, dođe ti da pobegneš negde daleko od ljudi, da trčiš dok se ne onesvestiš od umora, da bi možda tako zaboravio ono što si video; na trenutak ti kroz glavu prođe pomisao šta bi bilo da u koži te nesrećne osobe; najcrnje moguće misli ti se roje po glavi. Mišići ti se grče, noge ti se odseku, srce lupa jače, počinješ da se gušiš, odjednom osećaš ogromni nalet nelagodnosti koji te tera da vičeš iz sve snage. U tebi sve ječi, ali se taj odjek ne čuje kao da je neko na tvoje glasne žice stavio zvučnu izolaciju. Stoji ti knedla u grlu, svaka reč ostaje na usnama, čak ni suze ti ne idu nego kao da stoje samo da ti malo peckaju oči i još više pojačavaju neprijatnost. Nema ničega osim glasne tišine.
I posle nekoliko desetina sekundi kada prođe prvi talas nelagodnosti, kad progutaš knedlu koja ti je stajala u grlu, duboko uzdahneš i samo ti se otme jedno tiho: "Jebiga...", dok nastavljaš dalje poražen činjenicom da je tebi ustvari još i dobro.
Srčana mana.
Reći "Da" matičaru.
Svako kome se prezime završava na ić.
Pera Detlić
Lakše ranjen.
Natpis koji vas može dočekati kad ulazite u neko manje mesto.
Meštani su zapostavljeni i usamljeni. Sve vlade su oguglale na njihove apele da se izgradi put, da se popravi krov na školi, da se uvede bilo kakva autobuska linija. Apele redovno potpisuje šaka ljudi kojima je prosečna starost pozamašna. Država oseća da će i to da utihne i ima sad preča posla.
Pre nekih tridesetak godina, postojalo je sve : škola je bila tesna, seoska prodavnica snabdevena, dva puta nedeljno je dolazio i doktor u ambulantu, bila je jedna fabrika, malo dalje još nekoliko.
Država je tu malu fabriku odavno stavila u nekakvu „privatizaciju“, a iz one dve obližnje „radnici“ uredno istrčavaju da put ili prugu kad god prođe više od pola godine poslednjeg „obećanja“ u vezi isplate „preostalih zarada“.
Bavili bi se oni seoskim turizmom kad bi turisti bili ptice pa da dolete same; sadili bi oni nešto na svojim imanjima kad bi postojala stabilna „agrarna politika“; gajili bi stoku kad bi imali sa čim da je hrane....tako oni kažu.
Mi tu vest čujemo i zaboravimo.
Doviđenja Tri pizde materine.
