Rabadžija je lik koji prenosi nešto volovskom zapregom. Danas, kada je transport u neku ruku uznapredovao, ova profesija važi za jednu od najtežih i najugroženijih. Rabadžija se unajmljuje kada treba da se nešto prenese recimo kroz šumu ili preko nekog slabo pristupačnog terena, kuda bi traktor ili kamion teže prošao nego jedan gologrudi mučenik sa dva izmučena vremešna vola.
U urbanim sredinama izraz rabadžija se često koristi kao sinonim za "izmučen", "ugrožen", "napaćen" i slično, najčešće posle neke teže fizičke aktivnosti. Neki ga koriste i kao uvredu, nešto kao "čoban", "šaban" i sl.
-Koji si rabadžija, daj idi istuširaj se.
-rabadžija ti keva, konju.
-NJIII!!! matori smrdiš do jaja, ajde stvarno isuširaj se...
Osoba neprijatnog mirisa, radi kao najamnik i veci deo svog zivota je posvetio svojoj najvecoj ljubavi - kamionu n-tockasu. Obozava miris benzina i motornog ulja, duplo kvacilo i kurve pokraj puta dok najvise mrzi carinike i saobracajnu policiju. Ima neverovatnu sposobnost da svuda stize pre ugovorenog roka iako je usput uspeo i da svrati u nekoliko kafana i da plati par dama niskog morala! Uglavnom cete ih videti na autoputu E-75, u nekom fensi kamionu turskih tablica, u kome je kabina izlepljena posterima obnazenih misica za svaki mesec u godini dok im sa antene za radio visi polumesec. Uglavnom su maljavi u bradati. I neretko puni novcanica od 50e kojim podmicuju kerove.
Еволутивни напредак камионџије. Док сте камионџија, возите камион и то је то. Да бисте постали рабаџија морате да положите државни испит. Тј., морате да научите сваку кафану са леве и десне стране магистрале, затим да лако детерминишете на основу спољних карактеристика кафане какав је пасуљ и које су цене. Да уђете у легију трендсетера магистрале тако што ће кафана испред које је ваш камион аутоматски значити свима који знају ваш камион (а до сада их је већ много) да је ту добра клопа и да ту долазе само праве баје. Тек онда имате право да обесите слику Памеле у кабину камиона.
Turska reč za onog ko prevozi ljude uz pomoć konja, volova i drugih vidova stoke, seoska dilidžansa....to je bilo nekad. Danas je to naziv za krupnijeg, dlakavog gospodina koji uglavnom voli da se šeta gradom u veš majici i da visi u kafani uz pivo. Inače poznati su kao vrlo jaki, u teretani ih uvek možete videti kako se kurče da rade vežbe za sve i svja sa najvećim mogućim težinama, te je, stoga, preporučljivo da se ne kačimo sa istima. Njihovi su njihovi,nadaleko poznati, poduhvati u tučama gradom preneti na foru "Svi znaju priču, nikad niko nije vido". Inače poznati i kao žešći šabani i sirovine.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.