Životinja, ne most. Pasji život je milina, gazela je sjebana. Stres, stres, stres. Ne možeš ni vodu da popiješ a da nešto ne proba da te pojede.
Trava, trava, trava, pomera se trava LAV JEBOTE, LAV, SRANjE SRANjE SRANjE vetar, dobro je, trava, trava, trava, druga gazela još gazela, još, još, dobro je, možda neće mene da pojede nešto, trava, jedem travu jedem travu, gazele oko mene, beže SRANjE SRANjE SRANjE SRANjE HIJENE HIJENE HIJENE ne, dobro je, aukurac, juri se dečurlija, trava, trava, voda, voda, pijem vodu talasi SRANjE SRANjE KROKODIL U KURAC U KURAC IDEM U KURAC GOTOVO JE vetar, dobro je, opet cimanje, dosta vode, tripuje me voda, blato, prašina prašina prašina uuuuuu drvo, hladovina do jaja, hodamo, nećemo stati svi ali ko ih jebe žedne, trava trava drvo hlad, šta je to na drvetu LEOPARD SRANjE LEOPARD GOTOVO GINEM GINEM SRANjE LEOPARD aaaa šupičku materinu majmunsku upišah se neko se dere ŠTURA ŠTURA ŠTURA, LAV JEBOTE, STVARNO DžADA DžADA VATAJ DžADU u do jaja, skenjali su nekog random Gnua nisu mene trava trava trava vetar vetar...
od 1. do 200. strane : opis prohladnog letnjeg prepodneva od 201. do 400. strane : opis livade koju treba pokositi od 401. do 600. strane : opis brkova glavne licnosti romana - kosaca od 601. do 800. strane : opis suknje koju nosi devojka koja sluzi kosace lebom i rujnim vinom od 801. do 999. strane : opis kosidbe 1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajanje, zatvor, oslobadjanje, svadba, svaleracija, tumor na mozgu, smrt.
Svečana gozba za voluharice. Još ako je voluharica mazohista, agoniji nikad kraja. Sam pistaći je u suštini totalno fušarski odrađen još od majke prirode/bogaoca a u saradnji sa multinacionalnim humanitarnim fondovima za angažman male afričke dece za doživotno branje pistaćija sa svog drveta u svom ataru u zamenu za vakcinu protiv kolere i lepre, pistaći postaje poluprozvod koji umesto da prođe kroz bar još jednu fazu obrade (grubo skidanje štroke), opušteno se plasira na tržište i zahvaljujući auri egzotike, makrobiotičkoj zrnastosti i neazsićenim mastima, dakle zdravlju (na stranu 20% soli u suvoj materiji), a sve to uz rezon skupo je znači dobro je, postaje elita među grickalicama kome glupi, dosadni kikiriki može da se sagne.
- Dobrodošliii! Ivolte, uđite, cok-cok-cok! Sedite... ko šta pije? - Pivo, pivo, pivo, pivo, pivo, čaj od kantarionove dušice, pivo, pivo. - Evo saće, ladno ko dedin kurac, čaj nema odjebi. Poslužite se pistaćijem... - Vau brate, pistaći, koji buržuji ove Polumente jbt. Daj tu vanglu vamo.
... Posle dva sata davljenja pistaćijevim školjkama, zabijanja istih pod nokte do granica izdržljivosti Malog Radojice i jebanja majke nedovoljno otvorenim primercima ove plemenite biljke, svi leže na podu usana rascvetalih kao u Luja Armstronga, polomljenih zuba, krvavih nervnih završetaka na prstima i pre svega izmučene duše. Pistaći je pobedio. Od one vangle ostala je duplo veća zapremina ljuštura neprimetno manje težine na štetu jestivog materijala. A na stolu naramak jebenih pistaćija hermetički zatvorenih u oklop koji sačmarom ne bi razneo.
Onaj moron što pije čaj: E, jel imaš neki bonsek, cirkular, hilti bušilicu, nešto dotvorimo i ove, možda oni nisu užegli jbg?
Obavljanje nekog dosadnog posla ili druženje sa smaračima, jer je opšte poznato da vreme u tim situacijama prolazi znatno sporije ili čak uopšte ne teče.
Četvrta godina, dvočas sociologije. Profesorka koja predaje jednoličnim tonom tako da bi uspavala i narodnjaka na koksu, priča zanimljive priče iz života Žan Žak Rusoa, Maksa Vebera, Karla Marksa i ostatka te vesele družine. Odeljenje se isprevrtalo po klupama, ljudi cure sa stolica, ortak iz zadnje klupe pali upaljačem ruku da bi se razbudio, drugarica koja sedi do zida udara glavom u isti... U polusnu, jedva drzeći glavu da ne zvekne o sto, cimam drugara iz klupe koji pokušava da gurne zaoštreni kraj olovke što dublje u uvo...
- Brate, kolk'o je sati, života ti? Kad zvoni? - Ne znam, jeb'o te, trebalo je da zvoni pre pet minuta, al' koliko vidim sekundara je počela da ide unazad. - Pazi stvarno... Ako nastavi ovako vratićemo se u pelene. Brine me samo kako ćemo da stignemo kući.
Izraz koji mladi sve češće koriste u društvu kad neko od prisutnih ispadne neinformisan, neduhovit ili slično. Zanimljivo je da se ovaj izraz koristi bez obzira na mesto zbivanja.
dača: vidi ovog Đoleta, kao da je na spidu danas... sava: a šta ti je spid?? stefan: au, savo, brate, izađi napolje
Vožnja kojom hoćeš ćaletu da pokažeš da si zreo vozač iako si skoro položio, da ne srljaš, da poštuješ pravila i pešake i da si spreman da voziš samostalno kad god ti nešto treba. Međutim, to je i vožnja kada ćale hoće da ti dokaže da si još uvek "zelen", da stalno ubrzavaš bez potrebe, da nisi baš upoznat sa pravilima i da nedovoljno pratiš pešake tako da još uvek nisi spreman da samostalno voziš. Po količini nervoze kosi se sa polaganjem vozačkog ispita mada je često onaj pandur na polaganju popustljiviji nego tvoj ćale.
Tokom vožnje: Ćale: Prebaci u treću i gledaj retrovizor. Ti: Znam. Ćale: Eto, za malo da udariš pešaka. Ti: Ćale, pretrčao je na crveno, a i prikočio sam blagovremeno. Ćale: Da, ali šta bi bilo da je sporije trčao? Ti: Da, ali šta bi bilo da je pao meteor na njega?! (Ćutite par minuta) Ćale: Daj migavac. Ti: Ima još 400 metara do skretanja. Ćale: Nema veze, da upozoriš ovog iza na vreme. Ti: Iza je fića, on ne može da ide brže ni pri slobodnom padu. Ćale: E ovde ćeš levo, zgrada je iza ćoška. Ti: Ćale, valjda znam gde nam je zgrada!!!
