Epska (ne u smislu narodna poezija, odnoseći se na proporcije, prim. aut. EPIC) parabola upakovana u bojkoliki setting koja uči kako umaženo žensko čeljade (čitaj: princeza od tate koji je devedesetdruge izbjegao iz okoline Banjaluke kod ženinih u Borču) odgajano pod staklenim zvonom i okruženo četom sinolikih šiljokurana može da se odmetne čim osjeti svrab pa krene da se češe. Problem nastaje što je obično onaj koji počeše neki nedojebani ljaljan koji drži lokalni splav, čiji IK (iliti intenzitet kajle) barem za dvije cifre nadmašuje broj milimetara kose na glavi i gramažu sive mase. E kad baji dodije čka jer je, ili prestara za njegov ukus, ili joj se ne poklapa dezen masnice sa njegovim giljama i kravatom, nastupa akcija ala Spašavanje redova Rajana od strane braće. Eventualno jedan od njih "naslijedi" zetovu imovinu, jer je zeta zadesila sudba strašna spontane evolucije u delfina kada mu je izraslo nekoliko rupa na leđima kalibra milimetara devet.
Ono malo što se zna vezano za bajku je njen nezvanični kraj (izbačen u redakciji Vuka S. Karadžića) da je najmlađi sin nastavio da vodi Zmajev splav (aka Čardak) i sam se pretvorio u Zmaja. Odatle se vuče pravo naravnoučenije pripovjetke: Ako gledaš dovoljno dugo u ambis, počne i on da gleda u tebe.
Krajnji testament sopstvenom dostignuću u karijeri muzičkog stvaraoca. Umetnici visokog ešalona su u stanju da ovim elegantnim činom, bez ijedne suvišne reči, bace auditorijum u trans u kome se savršeno sinhronizovano svi do jednog pretvaraju u hor kerubina i dovršavaju započeti stih. Jednom dozvan, naglašavajući kulminaciju koncerta, akt okretanja mikrofona stvara određenu svečarsku atmosferu i kod prisutnih izaziva osećaj vantelesnog iskustva, gde se nekom čudesnom telepatijom širi jednoumlje. Ono što muzičaru u tom momentu preostaje je samo da sa beskrajnom srećom pusti jednu suzu da kapne dok gleda ostvarenje svog najvećeg sna.
Sava Centar, 2012.
ŠŠ: Nisi me volela u ono vremeeee, a ja sam želeo samo jednoooo... Sada kad ... okreće mikrofon publici Hiponotisana gomila: ...NISMO MI MLADI KO NEKADA DOĐI DA OSTARIMOOOOO... ŠŠ: zaaaAAAajeednoooooo!!!
Beograd, 24. decembar 1996.
SM: ... Srbijom neće upravljati tuđa ruka! HG: SLOBO MI TE VOLIMO! SLOBO MI TE VOLIMOOOO!
Kaže se za nekoga ko je složio preglupu facu neodređene emocije. Izgleda kao da posmatra neku random ekspresionističku sliku na udaljenosti od kilometar i pokušava da na njoj razluči svaki predstavljen objekat, a i da pronikne u suštinu jednog takvog džeksonpolokovskog manifesta. Možda čkilji, možda blago pući usne, ali u svakom slučaju ne pleni utiskom da o nečemu pametnom mozga. Kao da u glavi ima razlomak tipa 1536/384 i pokušava da ga skrati najvećim zajedničim deliocem, a napajanje ćuskije mu isključeno.
-Divi basistu što skraćuje razlomke, ne bih mu dao preko 70 i-kua.
Ako dovoljno dugo buljiš u mešalicu za malter, nakon izvesnog vremena mešalica počne zauzvrat da bulji u tebe.
- Iiiiii, počinje peti, odlučujući set! Nema tajbrejka, sve se svodi na nekoliko poena... IDEMO NOLEEEE... tri forhenda peska, jedan bekhend cementa, tri forhenda peska, jedan bekhend cementa, tri forhenda peska... PU! Bemteusta nenasitnu, što me poli malterom! 0:15 za tebe, ali nećeš tek tako dobiti ovaj meč! Nisam ja uzalud ovde već osam sati u najdužem meču u istoriji turnira na šljaci!... - Mali, šta kenjaš ti tamo dole? - Tri forhenda peska, jedan bekhend... jebe me mešalica majstore! - E, jebeš ti mene ako ikad više zaposlim difovca na mešalicu...
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem... - Reci Džesika, dušo. Slušamo te... - Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca. - Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...! - Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...? - Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj... - Šta je, bre, džukelo...?! - Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm... - 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?! - Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...! - Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Kako ona stara narodna "Govori srpski da te ceo svet razume" nije dala neke zapaženije rezultate u poslednjih nekoliko eona a izgleda da to, bogami, neće učiniti ni u sledećih nekoliko, prosečni pripadnik nebeskog naroda primoran je da, zarad sporazumevanja sa evropskom i svetskom žgadijom, prlja svoj linguam musculus poganošću raznoraznih stranih, s prefiksom "svetskih", jezika tj. ako bi uopšte i poželeo da se upusti u interakciju sa narečenom (autor misli na žgadiju; prim.prev.).
Kažem "prlja" i "poganost" jer je - krajnje objektivno posmatrano - srpski jezik kao takav i pored svih svojih mana i nesavršenosti relativno čist, diktivno jasan i ne zahteva od svojih korisnika da krive usta, prave transferične grimase i(li) da pljuju sagovornike s preke strane a zbog kojekakvih umlauta, muklih konsonanata ili, prosto, "arabo-mađarština" pri izgovoru (sad sam izmislio tu reč, je l' da da je do jaja?), u vašem krajnje liberalnom poimanju tog sluteće kancerogenog termina. S ovim poslednjim u vezi svakako stoji i ta večna potreba nas Srba da jedan strani jezik "prevedemo" na naš maternji, odnosno da odgonetnemo njegovu fonetsko-praktičnu melodiku, potencijalno sakrivenu u onomatopeji života koji nas geografski okružuje. Razume se - ne u ovoliko puno reči i definicija, već jednostavno, narodski, štono kažu - po sluhu. To, naravno, podrazumeva i određenu primesu cinizma i sarkazma u čitavom procesu, ali su oni ionako osnovna baza svega što se radi na ovim prostorima tako da zbog da jedeš govna.
Elem, pred vama se nalazi omanja hrestomatija pomenutih onomatopejskih jednačina, mali fonetski leksikon koji bi trebalo posmatrati i kao svojevrsni priručnik u baratanju/razumevanju nekim/nekih od specifičnijih nesrBskih jezika, svakodnevno rabljenim na planeti ovoj izrabljenoj. Doviđorno i Guternaht.
Jebeni zabrađeni, jebeni arapski jezik. Lingvistički C-4 koji estetski sasvim odgovara neobrijanim bradurinama, obrijanim mudima, dugim nosinama i samo(voz)dizanju u vazduh navedenom sortom eksploziva. Fazon - do jaja je nebitno šta i o čemu likovi pričaju kada im sve ionako zvuči k'o da repetitivno dozivaju Svevišnjeg...što, reala, i čine većinu svog životnog veka. Mali, pak, savet pri upotrebi narečene "univerzalice": L treba izgovarati sa jezikom poput čakije zabodenim tik iza "gornje proteze" jerbo će tako ono H onda zazvučati k'o da ste surduknuli kilo jebenog peska u svoje cenjeno ždrelo. Biti na oprezu zbog te čakije, doduše...
Iako vam ovo možda neće pomoći da ga razumete, definitvno će uticati na to da ga brže progovorite. Elem, najbolja moguća ohrrralna vežba na thrrržištu za izgovohrrrranje holandskog jezika...mada svoju dikciju možete pogoršati i sa onom iz broja #1 ovog primera. 24 Kitchen gledati čisto iz mizanthrrrropije prema samom sebi.
Najmanje 24 padeža, vokalna harmonija, nepostojanje glagola "imati" i trista drugih gramatičkih silovanja moždanog sistema sažeto u jedan jedini verbalni podrig. Koliko god se trudio da bude jedinstven na svetu (sa finskim, fazon, čini jedinstveni šešir tzv. ugro-finskih jezika i nema jebeno ništa zajedničko sa istim), MAĐARSKI se, kako god da ga okreneš, uvek vrteo, vrti i vrteće oko jebene hrane...mada je gorka činjenica da ne zvuči ni upola tako ukusno kao đakonije koje nam dolaze iz zemlje sa kojom se graničimo i koja tu činjenicu preko svake mere eksploatiše. To je, međutim, neka druga priča, neki jedini granični prelaz...
Elem - jedini jezik na svetu pored rumunskog i japanskog koji će uvek zvučati kao da se sa nekim svađate, pa čak i onda kada budete želeli da se na njemu izrazite najuzvišenijom i najpoetskijom termonologijom mogućom (na primer "lajdenšaft", što znali "strast" ili "erhabenhajt", što se prevodi kao "uzvišenost"; prim.prev). Sintagma iz naslova će vam nedvosmisleno i omogućiti tu svađu ukoliko se nalazite na teritoriji države iz koje je i potekao ali biste svoj spas od javnog linča na Brandenburškoj Kapiji ili Aleksander Placu možda mogli da potražite u vickasto-partizanskim floskulama, tipa "Špric majn guzn!", "Šajze, šajze, majn Taube vajze..." i već epskom "Cvaj partizanen šlafen in kukuruzen." Glupe Švabe će vam se od srca nasmejati i popustiti stisak cokule sa predela vaše krvave face. Oni fašisti? Booože sačuvaj!
Želite da naučite španski jezik a niste rođeni sa retardiranim šprahfelerom? Nemojte očajavati. Sa jednostavnom vežbom iz naslova ssssssssavladaćete španssssssski dok ste rekli kekssssssss! Elem, ono što dijagnostička patologija prepoznaje i definiše kao interdentalni stigmatizam, u zemlji iz koje je poteklo najveće zlo u istoriji televizijskog serijskog programa (mada i mi imamo konja za trku) predstavlja genetski nasledno oruđe za verovatno najsmešniji izgovor jednog jezika još otkako je neki homo-erectus svom kolegi iz plemena batinom izbio zube a ovaj sutradan imao da brani magistarsku tezu na temu "DiDaktički DaDaizam u oslikavanju ptice DoDo po ziDovima i svoDovima renDom pećine". Inače, legedna kaže da je poreklo vrskavog "S" u španskom jeziku posledica bigotskog idolopoklonstva španskog naroda prema nedvosmisleno incestoidnom kralju Ferdinandu, koji je žešće vrskao jer je, jelte, bio žešći jebeni incest. S druge strane, Argentinci, Čileanci i ostali kolonizovani narodi, na primer, govore španski bez vrskanja. Tja, ko će ga znati, ionako su sve to ciganšture teške...
Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.
- Brate je l' gotiviš ti da praviš face u ogledalu kad si sam u liftu? - Pa naravno. To svi gotive. To i ono kada se brijem da zaližem kosu na dole i na stranu, ostavim brčiće k'o Hića i držim par minuta govor na izmišljenom nemačkom pred ogledalom. - U da, i to je do jaja. ----------------------------------------------------------------------------------- - Ahtung, dihtung habe ajne gevezen, konen zih mi.... - Leptejebo davaj pušku! DA-VAJ PU-ŠKUUUUU! - Drži ga sine. VE-ZUJ! - Šta je dedi ćale, što se dere? - Nemoj da mi se praviš lud. Lepo sam ti rekao da promeniš to sranje kada ti stiže poruka. Znaš da deda poludi kada čuje Hiću.
Gušitelj level 99. Lik koji jednostavno toliko smara i toliko davi, da od slušanja njegovog jednoličnog, nezanimljivog tona i samog izbora teme o kojoj drobi, već posle minut krenu blagi facijalni tikovi kao što su titranje oka i krivljenje vilice, pa zatim kreće osećaj dosade koji prelazi lagano u osećaj otupljenosti, koju opet menja neka neobična praznina, da bi pred peti minut njegovo izlaganja dovelo do kratkotrajne agonije i tačno na početku petog minuta jednostavno slušalac pada u nesvest, kao što padne bilo ko, kome se nabije maramica sa hloroformom na facu.
- Jebote vidi one ribe u ćošku što su dobre a? - Uf odlične su. Da l su oćne šta misliš? - Ma 'de nisu, gle'j onu kako nesvesno liže grlić od flaše. Ajde da ih nagazimo odma'. - Čekaj, eno ga Cane Hloroform ide ka njima. E jebiga. - Ništa, za pet minuta im neće biti do života, a ne do jebanja. Večeras će ona vruća linija za samoubistva imati posla. - Možda jedino ako nas usere da se onesveste, pa da ih odnesemo gajbi. - Pusti ti ribe sada, bolje da spašavamo živu glavu. Ako nas vidi ovde ne gine nam večna tama. - Ja sam jednom zaplakao kada sam pričao sa njim. Bež'mo.
Izraz koji se u Srednjoj Zemlji koristi za onoga ko se navukao na prsten, pa sada krizira bez njega.
Boromir: Frodo, moramo prsten odneti u Minas Tirit i iskoristiti ga protiv Saurona. Frodo: Ne. Prsten moramo uništiti u Mordoru. Boromir: Ali razmisli, naši ljudi umiru tamo. Frodo: Ne, prsten je zao i samo će učiniti zlo. Boromir: A ajde Frodo legendo, care. Ajmo u Tirit. Frodo: Ne! Boromir: A dobro ajde, al' daj mi prsten samo da ga pridržim. Frodo: Ne može. Boromir: Dobro, izvadi ga samo da ga vidim. Frodo: Beži bre od mene komane jedan. Vidi na šta ličiš. Raspadaš se k'o Golum.
Indijanac čiji um se nalazi u istom položaju kao Šredingerova mačka u kutiji - dok god mu ne otvoriš lobanju nisi siguran da li je mozak živ ili je odavno crkao.
- Pazi, ja sam to proučavao godinama, sve te Ajurvede i Mahabharatu i te svete spise što su ispod Hilandara zakopani, ja bio tamo... - Gde si bre bio i koliko godina si proučavao kad imaš 22 godine? - Ne pitaj bre, preko interneta sve se nađe, a čitao sam i Deretića, on lepo kaže da smo mi Sloveni poreklom iz Pakistana današnjeg. - I šta još kaže majketi? - Pa ima u tim spisima navedeno kompletan opis atomske eksplozije još pre 25 milenijuma! Zamisli! Ajnštajn tad još nije ni izmislio atomsku bombu, a mi smo je već koristili! Išli ljudi da provere, tamo stvarno opada kosa ljudima bez ikakvog razloga... - Sine, tvoj problem samo lobotomija može da reši...
