Veza koja visi o koncu, stabilna ko grčka ekonomije i te fore.
-Slanina de je?
-Eve je ćale.
-Rakija?
-Tu je.
-Testera i lanac?
-Tu su.
-Esi vezo drva da mi ne slete zavrat kace budemo spustali niz ledinu?
-Jesam ćele, evo vidi kako sam vezo.
-Pa vidim, vezo si ih ko bika za praziluk! I sto puta sam ti pričo, jaoo gledaj ovamo jebem ti nedelju upičku!!!1
Piknik za obolelog. Podušje za života.
Samo tako se može okarakterisati količina đakonija koja se nosi u bolnicu, nevezano za dijetu kojoj jadnik može biti izložen ili stanje u kome se trenutno nalazi.
Bez južnog voća i soka od borovnice se ne ide. I 200 grama kafe za sestru u smeni, naravno.
- Ne može poseta bako, zbog ebole.
- More, eboli ti pas mater, pušćaj da prođem, 'ladi mi se sarma za mojega čo'eka!
Osoba koju apsolutno ne možemo da podnesemo. Izazvani, ili ničim izazvani, ta faca u nama izaziva bes, madr of svih mržnji koje postoje u ovoj bednoj gologuzoj dolini gneva. Asasino u nama počinje da škrguće zubima i cedi penu kada se ta osoba pomene ili, nedajbože, sretne.
- Jebote, kako ne mogu da svarim onu govnjaru balerinu, pa to je neopevano. Na kitu mi ide iako je nemam, a ima da mi izraste za inat, pa da je opeglam!
- Lele, koj ti je, što je tako mrziš?
-Neam pojma, sve po malo i mnogo, sva mi je goUspodža koja svima trti bonton, a sama je nula od čoveka, potuljena pizda. Samo gleda da ti podmetne, pacov od žene (damioprostepacovi). Ko da je jela meso s mene, tako je siktavo mrzim!
Uobičajena tehnika kojom se prosečna srbenda pokušava setiti glavnog grada rendom države. Ako je uopšte i znao koji je.
U većini slučajeva, upitani nije čuo ni za zemlju, a kamoli glavni grad, pa pokušava da izvrda odgovor prisećajući se nekog fudbalskog tima.
Šta bude-bude.
- Batice, ajmo glavnih gradova, ja prvi.
- Ajde.
- Glavni graaad... Latvije!
- Žalgiris?
- Au jebote, koji si ti indijanac. Prvo, Žalgiris je fudbalski tim, a drugo, uopšte nije iz Latvije, nego iz Litvanije.
- Pa kakvu si mi to levu državu našao, e? Daj nešto normalno.
- Dobro, glavni grad Engleske. Lakše ne može.
- Čelzi?
- Ma id' u kurac.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Dačić: Uveravam vas, hik, da će ova poseta Dinamu, hik, pokazati da smo prevazišli, hik, sve naše nesuglasice.
- Gosn Dačiću, mislili ste naravno na Zagreb?
- Pa to sam, hik, i rekao.
Proviđenje sredovečnog trudbenika.
Još uvek mlad da digne ruke od svega i ode u Honduras, a odveć star da gaji ambicije u vezi karijere i lakta se sa stranačkim kadrovima. Životni vakuum kada je već sve postalo rutina. Novih izazova nema, niti ih priželjkuje.
Samo da je što manje obaveza i stresa, samo da nikog ne vidi i ne čuje, samo da bude mir i tišina...
Fali mu 32. godine radnog staža ili 23 za starosnu. Biće...
:Sunčan majski dan. Izmišljen za potapanje 3 dubinca, natučen obod slamenog šešira preko očiju i travku u uglu usana, dok zavaljen leži u platnenoj stolici na rasklapanje. Ili možda za šetnju po parku sa tablom šaha i novim brojem Geopolitike pod miškom. A mogao bi i onaj zaparloženi vinograd da se isfrizira, dobru je lozu nekada ćale dobijao odatle.:
- Pa, gde je, pobogu, ovaj referent? A, tu si! Slušaj, ja moram hitno na sastanak gradske komore, spremi mi dokumentaciju za sutrašnji sastanak sa ovima iz Komunalnog. I reši ovo plaćanje dobavljačima, opet neće da isporuče dok ne avansiramo, pojuri Micu iz finansija, reci da sam te ja poslao, ma znaš već, kao prošli put. Ako me slučajno nema do 10 ujutru, pošto ovi iz komore imaju posle neku prezentaciju u Šeheru hehe, zameni me na sastanku, nemoj ništa da pričaš, dogovorio sam se ja već sve sa direktorom, samo klimaj glavom i uzimaj beleške. E, da, odobrio sam ti odmor u avgustu, ali samo nedelju dana, pa šta ćemo mi ovde bez tebe...
Prokletstvo življenja u miloj nam Otadžbini.
Jer kako koji mladunac izađe iz puberteta i kako mu splasne onaj mladalački optimizam, vera u bolje sutra i nada da će baš on promeniti svet, tako shvati da mora nešto da pokuša kako ne bi svoj jedini život straćio uludo. Realno skenira situaciju i uvidi da u Srbistanu 'leba za njega nema, te logično dođe do zaključka da treba da pali preko.
I to je to. Već je gotovo. Upao je u glib iskonske dileme: otići ili ostati.
A jedno kajanje mu ne gine.
Podnosi se lakše ako nađeš krivca.
- Ljubavi, kako bilo na poslu?
- Super je bilo, nemam ga više! Likvidacija, stečajna uprava, dali mi radnu knjižicu da se prijavim na biro. A tamo samo mene čekaju sa 48 godina i mojim crtanjem rapidografima. A kad sam lepo govorio još '96.: ''Ajmo, ženo, na Novi Zeland, nema 'leba ovde, mladi smo, snaći ćemo se...'', ona jok, ne može da ostavi majku sa kojom ne priča već 6 godina što joj nije vratila tegle za ajvar i sestru čiji je muž hteo da je jebe jako. Tako mi i treba kad slušam ženu!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ljubavi, kako bilo na poslu?
- Super je bilo, nemam ga više! Jebeni šef Indijac me je opet vratio na presu, posle samo mesec dana rada kao poslovođa, opsov'o sam mu majku cigansku i seme štrokavo, onaj turčin Senad mu preveo i dobio sam otkaz. Gde sad da nađem šljaku sa 48 godina, vidiš koja kriza? Ali neee, ona navalila: ''Kod tete u Ameriku, pa kod tete u Ameriku''. 'De ti je sad ta teta, a? Šta mene boli kurac što je ona umrla? Lepo nas je i savetovala: ''Uzmite, deco, kredite, pa ćete lako''! Sad, kad nam banka uzme ovu montažnu udžericu, decu za ruke pa ispod Golden Gejta, je l'? A lepo sam mogao da budem gospodin čovek, inžinjer, tamo kod nas, šta bi nam falilo, i tamo žive ljudi? Tako mi i treba kad slušam ženu!
Decxko koji je slavu stekao odmah po rođenju. Od oca srBskog heroja i majke pevaljke.
Tog sunčanog decembra daleke '96 godine Srbija je dobila najmlađeg vipovca. Nije imao ni 5 sekundi života a već je popunio naslove svih novina, od *PolitikedoSvet-a*.
Već u bolnici počinje šizenje-ludenje, intrige i skandali. Brižne babice i med. sestre su bile isterane iz porodilišta jer su one za sirotinju, a mawenog Welju čuvao je konzilijum pedijatara. Budnim okom telohranitelja bilo je sve nadgledano, kako ga kupaju, nose, postavljaju u boks i kako mu tepaju. Za to vreme Ceca je ladila pičku u pansionu sa klimom i gledala televizor.
Nije prošlo mnogo i sinčić je već poč'o da gostuje po emisijama. Ajd sad, dete ko dete, ne možeš da ga mrziš, nije ni on kriv što je poznat, sudba je takva. Više su bili iritantni voditelji i roditelji koji su se za svako malo kezuljili i benavili šta god ovaj mali uradio.
Kako je detinjstvo sve više i više odmicalo, status *Veoma Iritantne Pojavedobio je zasluženo. On je sad kao neki gengsta, šatro glumac, reper, uzurpator, poeta... Napisao neko pismo, posvećeno ocu, koje je izašlo na fejZ il' novine, ne mogu da se setim, i odma' je i talentovani spisatelj. Novine su posebna priča,šta je izjavio za Maju Nikolić,koga mrzi na estradi,zašto je odbio zahtev za prijateljstvo Suzane Jovanović,gde ide u šoping,ko mu je nova devojka*...
Mali, bole nas kurci šta ti radiš.... tol'ko.
*Definicija za takmičenje Mizantrophy II*
Grupa zagriženih ljudi koji kidaju lanac na određenu pojavu i čine sve kako bi ostali videli koliki značaj pridaju baš njoj. Oni veličaju lik i delo dotične stvari jer, po difoltu, spadaju u skup onih koji je najviše i poštuju. Ili je to možda neka vrsta odbrambenog mehanizma, jebem li ga.
Baraž za međuopštinsku ligu: Čibutkovica 04 - Donje Brgule 1:0 (0:0)
Seoski Aca Stojanović: Dobar dan, javljamo se sa Olimpijskog stadiona u Čibutkovici gde je domaćin, golom u nadoknadi drugog poluvremena, srušio favorizovane goste iz Brgula. Sa mnom je kapiten domaćina Radoje Palikuća. Zdravo, Radoje.
Palikuća: Dobar Vi dan.
Seoski Aca Stojanović: Kako komentarišete ovu veliku pobedu vašeg tima?
Palikuća: Borili smo se, jebiga, jesu bili favoriti na papiru ali smo pobedili zahvaljujući armiji naših navijača koji su ispunili stadion do poslednjeg mesta.
Seoski Aca Stojanović: Imate sjajne navijače, to je tač...
Lik iz mase: AJDE KUĆI, PALIKUĆAAAA, TELI TI SE KRAVAAAA.
___________________________________________________________
_____________________________________________________
Voja Nedeljković: Naš specijalni gost je, naša velika zvezda, Svetlana Ceca Ražnatović.
Ceca: Dobro veče svima u studiju i gledaocima kraj malih ekrana.
Voja Nedeljković: Ceco... Kako komentarišeš rasprodatu Arenu? Karte su, onako elegantno, planule za samo dva sata. Kako?
Ceca: IMAM ARMIJU FANOVA, BOLI ME PIČKAAAAAAAAAAAAAAA...
Porođaju obavezno prisustvuju trudnice, a sve češće i očevi. Sa aspekta polne ravnopravnosti, događaj nametnut savremenom muškarcu u cilju sticanja porođajnog iskustva i podrška u patnji bračnom drugu, istom onom drugu koji u slučaju rata neće morati da drži pušku niti ležati sa vama u vlažnom rovu da podeli vašu patnju. Neželjena epizoda koja će vam dugoročno ogaditi pičetinu ali i najradosniji trenutak dolaska na svet vašeg modrog i smežuranog deteta. Mada, nije oduvek bilo tako.
1956.
- Milunka, opet zaostaješ vrstu, pizda li ti materina! Deder prioni malo, jebala li te Klara Cetkin i osmi mart, vidiš da ide kiša odovud, sve te ne jebalo.
- Joj, Rajko, nešto me žiga preko stomaka, kanda ću se porodim.
- E majke ti ga spalim, pa jesi sad našla, na pola njive? Šta duradim sam, da suvatim za kurac pa digram? Ajde, idi tamo legni ispod kola u lad, imaš u alatu srp da precvikaš pupak.
:pola sata kasnije:
- De si dosad, steram ti ga majke, onoj rospiji!
- Ene, Rajko, prepovila sam je u tvoju potkošulju i podojila. Daviš kaka je lepa, ko anđeo. Sva je na tebe.
- Uh, de te nađo tako nesposobnu, vola u dupe dubodeš ne znaš. Ni muško nisi znala da rodiš, jebo li te konstruktor! Na ovu motiku i pazi na pasulj! I življe to malo, šta se vučeš ko prebijena!
2012.
- Draga, sad sam pričao sa ovim doktorom što ti je održavao trudnoću. Rekao je da će ići sa epiduralnom, kako si zahtevala. Nećeš osetiti. Dadoh mu 300 evra. Plus 150 da bih bio ovde sa tobom, mila.
- Stisni mi ruku bre, vidiš da imam kontrakcije na svakih dva sata. Aaaah, jao koje su to muke, da ti znaš. Lako je vama muškarcima, eno i vojsku vam ukinuše. A mi žene da se patimo celog veka.
- Pa nije baš tako ljubavi, eto, ideš na porodiljsko dve godine. Pelene se više ne peru, imaš pampers. Ugradili smo i mašinu za sudove, koju najviše ja koristim. Rekla si da nećeš dojiti, već odmah na formulu. A moja baba kopala kukuruz...
- Ćut' tu, mnogo mi ti pa znaš. Idi mi kupi teglu krastavaca i pivo sa limunom, da prekratim vreme do sledeće kontrakcije.
- Odmah, draga.
Iščuđavanje al' onako u esperanto stilu i latinskim akcentom.
- Ženo, sve sve al' ono... Volem ja picu, nije da ne volem, volem i špagete sa onim bolonjazom al' JEBALI TE ŽABLJI BATACI U PIČKU, ŠČULA!?
- Prego?
- Prestani da se foliraš i idi kolji svinju!
- Ooo, sinjora Gvadalupe... mia povresita Cana muerto!!!
Svakom je svoje najbolje, pa samim tim ono što posedujemo moramo hvaliti i uzdizati u nebesa. Dobro, nekad je dovoljno samo pohvaliti, ali tako da automatski dobije vrednost jaču od većine Rembrantovih dela.
To postižemo time što navedemo par bitnih karakteristika s kojim taj naš predmet o kom je reč barata. On može da uradi većinu onoga što ne može osoba s kojom vodimo dijalog. Ma sve i da nije tako, ubeđuj, viči, galami, tako je i nikako drugačije.
Najupečatljiviji utisak ipak se ostavlja tako što kažemo da nam je tamo neki kurton nudio silne pare za taj predmet, a mi, naravno, svesni prave cene vrednog nam oruđa, nismo pristali.
-Jel ti to nov telefon?
-Jeste bato, vi'ga kaki je, kameru ima i napred i ostrag i svugdi.
-Da, sličan k'o moj, u stvari malko je lošiji, moj je ipak noviji i ima više karakteristika.
-Šta ima više?
-Pa više opcija, moderniji je kako da kažem.
-Jeste kurac moj. Pogle' ti ovu mašinu bre, može zvuk komarca da izmeri u decibelima. Nudio mi jedan za njega petsto evra, rek'o begaj tamo, ne dam ovu mašinu, pa sve da mi ponude trosoban stan u centru Abu Dabija.
Izraz koji se korsti u situacijama kada ne znaš šta drugo da kažeš, onda izgovoriš to, pa kud puklo da pukne.
Sahrana, svi su tužni, pop pred kraj celivanja:
-U ime oca i sina i svetoga duha, amin. Bio je dobar čovek, neka mu je laka zemlja iii...da je živ i zdrav.
--------------------------------------
-Šta je? Je li muško?
-Nije, žensko je.
-Kako bre žensko?
-Lepo, žensko.
-E, u kurac. Neka je živa i zdrava.
