Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
*Kuc kuc*
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!
Jedan od retkih dana kada se setimo očeva. Ako se setimo. Vrlo lako se desi da, zaneti novogodišnjom euforijom i spremanjem Božića, često i zaboravimo na našeg konstruktora. Keva je tu da ti spremi, očisti, opere, opegla, donese doručak u krevet, sakrije od ćalca koliko neopravdanih i kečeva si napabirčio, pusti suzu kad te ostavi neka profuknjača, skuva čaj i nakljuka antibioticima kao da boluješ od embolije, a ono te samo ošajatila promaja jer nisi čuvao krsta. A ti lepo kevi cveće za 8. mart, pa parfem za rođendan, poveravanje, savetovanje...
A matori? Pa matori ti je nekako apatičan, posiveo od borbe za goli život, za leba i sleba, tvoje nove patike, ratu za ekskuriziju, ratu za Kop, ratu za more, kintu za malo bolje pljuge i izlaske. Sad, što se on zgurio kao žalosna vrba, što mu se kosa naglo proredila i obelela, što mu se bora na čelu usekla do kosti, što je često odsutan, zamišljen, odvaljen od brlje, to nikom ništa, a?
Ćale je, bre, to, možda gubi, ali bori se. Stena! Pričaju ljudi, ter'o opasno loptu u svoje vreme (tražio ga Hajduk), jurile ga sojke gde god se pojavi vespom, makljao lokalne siledžije da ga i danas pamte.
Taj muški klimaks dođe nenajavljen, bez pompe. Tako, gorelo jedno palidrvce, gorelo, i na kraju se iskrivilo, ugljenisalo, ugasilo. Da ispusti još ovo malo dima, pa aj polako, da ga drešimo...
- Ćale, ajmo na pivkana, oci su danas.
- Neka, sine, evo ti idi sa društvom. Ispio sam ja moje.
Nahraniti ego.
Da li je to zbog Alchajmera, ili samo zbog senilnosti koja prati godine, naše bake skoro stoprocentno ne pogode iz prve ime svog unuka već naređaju celu mušku liniju u porodici, od pradede, preko ujaka stričeva oca pa do sve starije braće.
(preko telefona)
Ja: Baba, daj glavu baba!
Baka: Molim? Ko je to?
Ja: Kako ko je? Pa tvoj voljeni unuk!
Baka: Miloorade, ovaj Nikola. Ne, Žiko? Ti bre Zorane...Vukota, Momčilo, Trivune, Bogdane, Pšemisle.
Ja: Šta bre, koji kurac baba, Vuk je!
Baba: Vuče srećo babina. Reci šta ti treba?
Ja: Zaboravio sam jebote! Bar sad znam kako mi se zvao kurajber.
Kad pukneš trideset kinti za pišanje, umesto da to obaviš negde iza ćoška.
Slika na koju nismo previše ponosni. Obično je to slika sa žurke gde si se dislocirao od alkohola pa si predstavljao omiljen predmet slikanja nekog štrebera koji je jedva čekao da se sutra otrezniš da bi ti skakako po lobanji. Takođe to mogu biti i slike sa ličnih dokumenata koje datiraju iz vremena dok si orgijao po žurkama i čekao kuću na autoputu da naiđe sa ključevima u rukama. Na tim slikama izgledaš ko Pisac erotske poezije ili fan nekog metal benda. U nekim slučajevima se desi da ljudi na tim slikama izgledaju normalno ali ih u međuvremenu zadese korenite promene u životu. U želji da se izbegne diskutovanje o razlozima promena ( seks, droga, alkohol ) koristi se rečenica iz naslova, tj baca se koplje na vreme kao glavnog krivca.
( negde u Beogradu, veče )
Pandur - Dobro veče gospodine, ličnu kartu molim ?
: lik sa kosom u dredovima, i bradom do pojasa daje ličnu kartu:
Pandur - Vi ste dakle Dušan Petrović ?!!
Dušan - Da , ja sam..
Pandur - Ali ne ličite na sebe, ovde, imate naočare, kratku kosu..
Dušan -Ta mi je iz mlađih dana, u međuvremenu sam upisao filozofski i otkrio sam spoznaju svoje prave ličnosti..
Pandur :kolegi: Miladine hvataj ga to je onaj što plaši babe po Kališu.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Na šta to ličiš majke ti ga nabijem sektaške ?!!!
- Pa šta mi fali ćale ?!!
- Šta šta ti fali, pogledaj ove slike na tvom profilu majke ti ga steram ?!
- Na jednoj kunjaš, na drugoj povraćaš, na trećoj se valjaš po ovome što si ispovraćao ???!!!
- Ta mi je mlađih dana...
- Imam i ja nešto iz mlađih dana što nisam odavno primenjivao :skida vojnički opasač: Majkeeeee ti ga steram sektaške...
- Kevooooo pomagaj....
Lagano jebanje sa poljupcima, zaljubljenim pogledom i u po toga izgovoreno tiho volim te. Bez šljapkanja, prljavog razgovora, vezanja, fut džoba, prsta u guzu, pisinga i ostalih seksualnih igrica.
Krenulo me nešto dobro, k'o po loju. Dobro rodio bostan. Skoro nije bila tak'a cena. A Srem, k'o stvoren za lubenice. Celo leto smo radili, pa ja rek'o daj da odem s klincima i ženom do glavnom nam ga grada, da obiđemo onu našu tvrđavu iz doba kada smo i pobeđivali u nekim bitkama. A ima tu još štošta da se vidi...
Flašica vode, foto aparat što mi donese moja Desa iz Švice, 1000 dindži za gorivo, i mi smo za sat ipo stigli u našu prestonicu.
Priupitasmo mi prolaznike da nam pokažu kud da idem da stignem na Kalemegdan. Dvojica me ispsovaše što sam iz provincije, i jedna baka napokon, vidi se, dobra žena, objasni nam natenane.
Dođosmo mi tamo, smrdi onaj zoološki vrt na govna gore nego kod mene u štali.
Malo se postideh svoje braće iz grada, ali nastavih dalje. Do Pobednika sam se par puta sapleo o izlomljene stepenike i korov, a kad sam došao tamo, opet sam osetio isti onaj smrad u onoj kućici za izviđanje. Razočarah se ponovo, ali ko ga šiša, pa šta sam i ja zapeo da sve bude cakum-pakum.
Nastavih da se razočaravam u gradskom prevozu, opet isti smrad! Kod Vuka neki drogeraši, u Knezu ništa nije za moj novčanik, samo sam decu istraumir'o.
Zvezdara teatar, ruglo. Pozorištance Puž isti đavo.
I u tom trenutku, sinu meni nešto. Šta bi srbi mogli da imaju, a da valja?
Rakiju matori. Rakiju!
Spičim ti ja tako u Tri šešira, klincima po gusti sokić, sebi par čašica, i sedimo mi tako i kuliramo...
-''Tajo, pa ovo smo mogli i kući...''
-''Da znaš sine, da jesmo...Sledeći put te vodim u Zasavicu, manje smrde oni dabrovi.''
-''A i ne psuju k'o ovi ovde.''
