Dve stanice od pičke materine... Objašnjenje: Uđete u 531 ili 532 na Banovom Brdu i vozite se, vozite, vozite, vozite.... vozite... vozite, i pogledate napolje i pitate se "U koju sam PIČKU MATERINU zašao". E onda se vozite još dve stanice i u Rušnju ste...
Istinita priča: Ide jedan moj ortak (u cilju očuvanja imena i časti dotičnog, predstavljen kao Lik 1, tj. L1), u Rušanj kod drugog ortaka (L2), i vozi se vozi 531, i nema pojma gde se zavukao... Sama neka polja i slično... Od straha da nije previše otišao, izađe on na sledećoj stanici uz misao "U kojoj sam pički materini to?". Uzima telefon i poziva L2. L2: -Ćao. Gde si? L1: -Nemam pojma. U nekoj pički materini... L2: -Pa šta vidiš okolo? L1: -Vidim Vučića? L2: -Molim? L1: -Vidim plakat Vučića na nekim kontejnerima... L2: -Ahaa... Pa još 2 stanice dalje. ---------------------------------------------------------------- Modifikacije na Rušanj su i sledeće: -Ma, idi, bre, u 2 stanice pre Rušnja... -Bolestan sam, otišli mi sinusi u 2 stanice pre Rušnja... itd... ---------------------------------------------------------- Mislio sa ovo bez uvrede žiteljima Rušnja. Mnogo mi je bilo lepo svaki put u Rušnju. Rušanj je predivno mesto, i njive mu... ---------------------------------------------------------- Ujedno bez uvrede svima koji zaista i žive na dve stanice pre Rušnja...
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Jaz u godinama slikovito predstavljen jazom unutar putničke kabine automobila.
" Si čuo ti za bruku?" " Kakvu bruku?" " Scena brate! Ustaviše saobraćajci pre neki dan Mićka, sa devojkom..." " Onom malecnom? Jebote, nikad mi neće biti jasno kako može biti klinkom. Pa mala nema ni..." " Ma čekaj, da završim! Ustaviše ga kontaš, i, napisaše mu dve kazne! Jednu za prekoračenje brzine, i, pazi sad...napisali mu kaznu što vozi dete na prednjem sedištu!!!" " Lažeš!?" " Majkemi! Mala morala odmah preći pozadi!" " Ne verujem! Znači, ne verujem! A fino sam mu rekao! Nemoj!" " Ja kontam da je i dobro prošao. Šta bi panduri rekli kad bi znali da on to jebe?"
Najgora misao koja može da vam padne na pamet ako vam se sere u povratku kući. Neka ste bez problema istrpeli sat vremena pre toga, taj minut će se pretvoriti u pakao. Propratna pojava je pingvinski hod, hladan znoj, a u najgorem slučaju WC će biti zauzet.
Sve počne na nekoj socijalnoj mreži, putem četa kada mladi a bogami i stari puni testosteren nabasaju na kvalitetan komad pičetine.Obično se iz ovakvog muvanja izađe spuštene Patke i suve Đane, mada ima i situacija i kada trud urodi plodom. A kada ne urodi, obično se sve svodi na to da se efikasno rešiš dotične seksualne budale....
("aha, ova nije loša".. Cica Maca ed es frend.. frend rikvest sent, ju nau mast vejt det person tu acept ju....) (nekoliki trenutaka kasnije... "Cica Maca acept ju as frend") Sad čekam boli me tuki, ima da budem šmeker nek ona pita ko sam!
-E ćao vidim poslao si mi zahtev, znamo li se mi??? -Pa srce kako se ne znamo... -A odakle, podseti me? -Pa tehnički se ne znamo, mada ja sam siguran da sam te sreo u snovima.. -A pa fino... -Nego kaži ti meni kako je tvoje ime, i koliko imaš godina? -Zašto je to važno? -Pa želeo bih da se za jedno dvadeset godina, prisećamo ovoga dana kada smo se upoznali, uz večeru u vino. -A pa fino... Šteta, što neću biti tu da to vidim. -Ma kako nećeš, hoćeš lepotice moja, zaboravih da ti kažem super si ispala na onim slikama. -Jebi ga, ja zaboravila da ti kažem da imam rak sise, i to onaj što nije dobroćudni... kažu ne može da se operiše, a i ako probaju moraće da je odseku, mada moram da priznam primamljiva mi je ta tvoja ponuda, hoćeš da se upoznamo,, nadam se da ti neće smetati što ću imati samo jednu sisu?...
jor mesedž ken not bi sent bikoz juzer is oflajn...
Bila ti je drugarica dok ne kaže ovo. Posle toga "najbolje je da ostanete prijatelji"... Zapravo devojka koju znaš od malena a onda se na jednoj žuraji napijete i zalegnete zajedno, uz obavezne reči "Šta ja to radim ti si mi drug", "o Bože zar sa najboljom drugaricom" (al se ni jedno ni drugo ne bune kada krene izviđanje vaginalnog trakta, ili pomeranje desne ruke gore, dole, gore dole..) Posle ovoga nastaje tzv. "Veštačko prijateljstvo" nikad više drugarstvo iz čistog moranja i obaveze prema onome što je nekada bilo.
Skloni ruku odatle brojim do hiljadu... Ma nek ide žvot, jednom se živi...
Običaj da se, po ugledu na premijer ligu, kalčo i ostale vrhunske lige, utakmice igraju nedeljom. I dok se u prvim ligama takmiče timovi u kojima igraju odgovorni i dobro plaćeni profesionalci, u našim beton i džej ligama uglavnom igraju mladi izgovori za sportiste, koji u suštini vole fudbal, ali ne mogu da se suzdrže od odvaljivanja alkoholom subotom (vikend jebiga). Treneru ostaje jedino da se nada da su igrači rivalskog tima sinoć popili više od njegovih. Ako rešiš da suspenduješ pijane, nećeš imati igrača ni za prvu postavu, tako da trenerima ne preostaje drugo do da gledaju kako im komirani igrači pogubljeno trče po terenu, peglaju kraj aut-linije, i cilj im nije da pobede, nego da živi dočekaju makar poluvreme.
- Pedja ti si trezan, ti čuvaš desetku. Ja ću sedmicu, sinoć sam bio sa njim kod njega u selu u kafani, dobrano smo se upropastili. Pa da ne mučimo jedan drugog, nama dvojici i nerešeno odgovara - mi ćemo polako..
Iako od nje nema nikakve materijalne koristi, jedna od najslađih vrsta opklade, naročito među dobrim prijateljima. Ništa slađe nego kad jako bliskoj osobi dokažeš da nije u pravu, a onda joj kao nagradu za to "daruješ" obraz masažu. Ko će koga, ako ne svoj svoga. Postoji i lajt varijanta ovog običaja, a to je klađenje u čvrgu. Ono se praktikuje u predškolskom uzrastu, kao i u nižim razredima osnovne škole.
- Brate, 'aj' se kladimo da ću da smuvam onu ribu. - Koju, onu tamo, što izgleda kao mlaznjak? Nemaš šanse, al' 'ajde kad si navalio. U šamar? - Šta drugo, kintu nemamo ni ti ni ja...
Sutradan...
- I? Ko je sad šmeker? Ko nema šanse? Da te čujem. - Ti si šmeker, brate. Skidam kapu... - E, tako te volim. Al' pusti kapu, nego se namesti i pr'ivati ovaj novoposađeni platan. Samo, ne znam da l' se dobro primio, plašim se da ga ne izvališ kad ti budem "sašio" šamarče.
- E, Pero, Pero, jesi čuo da devojčicama, kad budu malo starije, curi krv iz one stvari? - Ma, šta pričaš, bljaaaaak?!?!?! Misliš, kroz ribicu? - Da, bre! - Ne verujem ti. - E, 'aj' se kladimo! Pitaću učiteljicu kad počne čas... - Ae! U čvrgu? - Važi.
Na času...
- I tako deco, trougao ima tri stranice, a kvadrat četiri... Je l' to jasno? Hoće neko nešto da pita? - A, učiteljice, ja sam čuo da će devojčicama da curi krv iz ribice kad malo porastu. Je l' hoće? - I-ju, crno dete, pa, ko te to naučio?! Kod direktora! Odmah! - Ali, ali...
Kasnije na odmoru...
- Ha, ha... I kako bilo kod direktora? - Direktor mi je rekao da je to istina i da je tako nastala psovka "Jebem li ti mamu u pičku krvavu". A ti sagni glavu i u'vati se za nešto da ne poletiš kad ti zveknem čvenger!
