Izraz koji se koristi za unošenje neke novine u seksualni život dugogodišnjih partnera, kako bi se malo razbila monotonija onog klasičnog skini gaće-širi noge prangijanja čisto da bi se makar približno povratio onaj trip koji su imali prvih puta kada su se do'vatili.
- Videla sam u Seksu i Gradu da malo odstupanja od klasike, može da dovede do ponovnog paljenja strasti u nama, ako me razumeš. - Dobro, skokni do Matijevića po opremu. --------------------------------------------------------------------------------------- - Takagava san, htela bi malo da osvežimo brak. Imaš li neku ideju? - O da. Idem odmah po hobotnicu, upaljač, plastelin, loptu na naduvavanje i pčele. ---------------------------------------------------------------------------------------- Đeljana: Enver 'naš kako bi mogli da osvežimo brak? Enver: Kako? Đeljana Pa mal' sapuna da kupimo.
Ovim pitanjem se jasno definiše folirant, u najčešćem slučaju - folirantkinja. To su one žene (devojke ređe, ali njihove keve i babe - mnogo češće) koje konstantno nešto serendaju o moralu i nevinosti, kao Mrka Gator o autoputevima. Ajd, što serendaju, nego što svoju propoved čine revnosno bolje od jehovinih svedoka i Kirbi prezentera. Štos je u tome svi prodavci takvih priča prećutkuju da kažu šta su, sa kime su, kad su i kako su radili ono što su svi mladi, zdravi i pametni ljudi radili (kada im je bilo vreme, a ne da pošandrcaju sa 50 i počnu da jure klinke). Reč je svakako o jebanju. Kakvo vođenje ljubavi. Vođenje ljubavi je bilo do potoka, do plasta sena, neko reče - do kukuruza, vajata, obora, štale. E, kad odvedu tamo ljubav, onda uhvate pa je jebu. I bilo im je lepo. A onda su omatoreli i počeli da prodaju muda za bubrege, u nadi da će time valjda sprečiti mlade ljude da uživaju u jebačini u kakvoj su oni nekada uživali. Dakle, nije motiv religiozne prirode (da se spasu večnog pakla) niti higijenske (da ne navuku neku boleštinu, kao onomad ja što sam navukao abecedu koječega, ali nećemo sad o tome), a najmanje od svega je motiv moralne prirode - jer, što se tiče morala, mnoge su morale. Ovo pitanje može još i da se iskoristi i kao kratež za prekidanje lavine sumornog davljenja od strane sagovornika, a sve u cilju direktnog pristupa informacijama.
Primer1: Godina je 1923. Mlada i mladoženja su u svojoj bračnoj sobi. Odmah do tatine i mamine (eto, da znate i ondak su kuburili sa stambenim prostorom). Tata i mama ćute i pažljivo osluškuju, jer je to za mladence prva bračna noć. Mama se radosno smeška, jer se nada unučetu, a tato se smeška jer misli na sreću svoga sina i snajkine sise velike k`o zrele dinje. Iz mladenačke sobe se čuju neki zvuci, ali matorci ne mogu da provale šta je.
Jutro je svanulo. Tata i mama sede za stolom i čekaju mladence sa kafom i ratlukom. Eto nam i mladenaca. Malo su rasčupani, deluju podbulo i iscrpljeno. Mama naravno gleda snajki u stomak - već vidi bebu koju će nabijati komšinacama u lice, kao da ima ćup sa zlatom. Tata naravno gleda snajki u sise - već vidi bebu kako sisa i prosto su mu se pomešala osećanja zadovoljstva i zavisti od te vizije. Tišina. Matori bi pitali jel bilo nešto sinoć ali nema smisla. No, majka ko majka, tj. žena ko žena, na dupe bi prolajala, ali jezik ne bi umela da obuzda.
Majka/svekrva: Ja svu noć nisam mogla da zaspim. Nešto mi se motalo po glavi, nikako da nađem zgodno mesto na krevetu. Te me žulja kad legnem na leđa, te me žulja kada legnem na bok. Kako ste vi spavali? Sin: I mi se vrtesmo, ali nikako da se svrtimo. Otac u sebi: (Bem te smotanog, ako ovu nisi mogao da svrtiš, onda te definitivno napravio blesavi Milojko, a ne ja) Snaja: Neudoban je krevet, mamo, nemoj da se ljutiš što tako kazujem. Nije iz zlu nameru. Otac/svekar: I, šta više bode - seno ili slama? M: Mene seno. Snaja: A mene slama. Otac i sin se samo pogledaše i nasmejaše.
Primer2: Scena u kući moje dugogodišnje devojke, za stolom sedimo ona, ja i njena baba. Ne mora da se kaže da je baba došla iz neke pripizdine, kad ju je deda odoveo sa sela, da oženi zdravu, rumenu i debelu, avaj, prepoštenu devojku. Jer su ove gradske drolje bile, i drolje ostale (svi se tešimo istom glupošću svojihi predaka). Deda je takođe iz neke pripizdine, ali je odlučio da se preseli u grad i tamo osnuje porodicu. I kad otsečeš šiljkan sa opanka, on je i dalje opanak, samo još ružniji.
Baba: E, deco moja... Volite se, neka. To je lepo. Samo, da vam baba kaže, u moje vreme se znalo. Čim se malo zgledamo, roditelji ugovaraju svadbu. A, ne ko vi danas. Koliko ste već zajedno? Devojka: Evo, već 6 godina. B: I, bre! Ja sam se udala posle mesec dana gledanja u mog Milana. A u šestu godinu našeg zajedništva... tad sam već imala dete od 7 godina. D: Misliš, od 6, baba? B: (Računa na prste) Jes, dabome, 6! Ja: Lapsus, gospođo, svima se desi. B: Eh, tada se znao red, deco moja. I ko kosi i ko vodu nosi. D: A, deda je kosio, a ti vodu nosila, jel tako? B: Nego kako? Znao se red!! Red! Moj je Milan bio kosač samo taki! D: Kosio deda sve redom? B: Jeste. Kosio je i u našem selu i u 5 okolnih sela. Po kosidbama su uvek išle udavače, da traže sebi prilike. Mog Milana su sve htele. Ali samo sam mu ja uzela srce. Nijednu nije voleo osim mene. Ja sam mu bila prva i on je meni bio prvi, da izvinete na izrazu. Eto, tako je bilo. Ja: To je sve lepo, baba. Nego, šta više bode - seno ili slama? Devojka: Ludaku! Baba se kezi kao blesava jer se setila kako je bilo lepo ``ono njihovo`` što su radili ona i njen deda kad su bili mladi, čak i onda kada se u guzicu nabije oštra slama na letnjoj žegi ili seno slepi sa znojavim telima, pa sve svrbi dok se ne strče u potok onako goli i crveni. A onda i u potoku operu sve spolja i iznutra. Na kamičku.
Primer3: Scena u separeu nekog kafića. Momak i devojka. Drugi dejt. Jer su prvi dejt imali pre 5 min, pred vratima klonje. Ona: E, ja mnogo volim da čitam. I baš mi nije jasno ko gleda Farmu i Velikog Brata. Jel se ono tako zove? On: Aha. A šta čitaš, srećo? Ona: Ono što se danas retko čita. Šopenhauera. Kegela. On: Misliš - Hegela? Ona: Pa to sam rekla. On: Ne, rekla si Kegela, on je baja koji je istripovao žene da rade vežbe za vaginu, kako bi ojačale mišiće nakon porođaja, a sve u cilju boljeg seksa i mokrenja. Ona: Od njega nisam čitala ništa, ali čudno što to spominješ. Ja sam, znaš, patrijarhalno vaspitana, i ne mislim o seksu pre braka. On: Aham... A jel ti znaš da je patrijarhat ukinut 1945. dolaskom komunista na vlast? Ona: Znam, ali moji su zakleti antikomunisti i stari Beograđani. Mene su vaspitali u patrijarhalnom duhu, to se kod nas očuvalo u tajnosti. Mi smo slavili slavu kada su svi slavili 7. jul i mahali zastavicama. On: (Smoreno) To je lepo čuti... A koji ono praznik beše sedmog jula? Ona: Pa, praznik ustanka. On: Mislim na hrišćanski praznik. Ona: A, to... Nije tad nijedan praznik. He! Hteo si da me prevariš! Vidiš da znam. On: (Misli se u sebi: O, voline... Gde mene nađu uvek ove....) Nego, kažeš - ništa seks pre braka? Ona: Ne. Kategorički! Ko hoće da bude sa mnom, mora da me zasluži. Nisam ja kao neke lake ribe. On: Divna si. Takvu sam uvek želeo da imam za devojku. Da skratimo priču - jel mogu da te pitam nešto, ali da mi iskreno odgovoriš? Ona: Pitaj. (sva srećna) On: Šta više bode - seno ili slama? Ona: o_O On: Maca pojela jezik, a?
Sekundarna rupa, analac, rč. Tu gde jebe srećniji pornićar, jer je ovaj drugi crnac zauzeo prvi slot, odnosno čkupi. Takođe, nešto o čemu ti ovde možeš samo da sanjaš, jer ti je riba domaća, konzervativna kurvetina, koja ti daje da je klesaš samo u cupi, te se izvrne ko krava i odapinje neke bagovite zvuke, ko help opcija na vindovs pasijansu kad ujebeš kolonu. Onda ti lepo spas pronađeš u zemlji kidnapera, orgija i sambe, jer se mlade, preplanule katolkinje vole sevati u dvojku ne bi li očuvale pičiju membranu.
Džondžo brate, dobra ti ova kuma, frknuo bih joj ga u dvojku.
Svojevrsni obuvni oksimoron. Dakle, otprilike iste one vonabi trendseterke koje zimi nose gumene šarene čizme, dizajnd baj Roko Baroko/proizvodi Tigar, sada svoja stopala i značajan deo potkolenice ubacuju u kožnu varijantu sa sitnim rupicama, uprkos temperaturi od 30+ stepeni. Ostatak autfita oskudeva u materijalu, a tu su naravno i naočare za sunce dijagonale omanjeg tableta. A dole: čizme. Ko ribe u "Hi-Men i gospodari svemira".
Možda se ženama stopala ne znoje toliko, nisam proverio na dovoljno velikom uzorku da bih pouzdano tvrdio, ali znam da bi autor ovih redova posle kratkog boravka u tako profilisanoj obući leti, emitovao bazd ravan zračenju tvora ekshumiranog na četr'es' dana.
- Šta nosi bre ova tvoja na noge na ovu skapsu? Bi me sram da je pitam, ali... Ono bre čizme, sinko! - Ma pusti, baba, to je takva moda. - Da nema bre neku reumu ili neku žemsku boles', da nije jalova, pu-pu... - Nije, bre, baba, to je mo-da. A i čizma glavu čuva, hehe... - More, nešto nije u red s nju, pazi baba šta ti kaže, teško će izbušena čizma da gu sačuva.
Izraz upućen drugaru koji slabije kapira. Pali na guranje. Na kurblu, bolje rečeno. Kao što likovima u crtaćima iznad glave stoji sijalica kad nešto skopčaju, tako njemu stoji neonka, koja trepće prvih desetak sekundi dok ne proradi. U njegovoj glavi, onaj mali hrčak koji okreće točak je seo da zapali jednu i popije pivo.
-Kako me razbija zub, suze će da mi krenu... ne znam da li da ga popravljam ili da ga vadim? -M... -Zakazaću kod privatnika iz tvoje ulice, ima sestricu boli glava. Prava sifonjara, još kad joj se kleme ocrtaju kroz onu košulju, izjeo bi je k’o jarac dovratak! Nisam trsio ništa već dva metra dana, skituljko mi se usirio... -Vadi ga! -Šta? S’normalan?! Alo, jesmo drugovi, ali ja ne navijam za taj tim. -Zub. -Ahaaa... Jebote, uvek zaboravim da ti imaš neonku. Zamalo da te raspenalim u glavu. -M?
Školski primer za onu narodnu jeb'o ćar vajdu, rodila se šteta. Nov osigurač košta 25 dinara, može da se nađe i za 20 ako se uzme veća količina, međutim, lokalni ekonomski geniji su pomnožili tu cifru sa brojem svih osigurača koji će da im pregore dok su živi i došli do zaključka da to košta previše. Zbog toga se često radi licnovanje osigurača tako što se u pregoren osigurač ubace žice iz licnastog kabla po metodi "daj da stavim još dve, za svaki slučaj". Neki još veći ekonomski geniji su izračunali da prosečan domaćin svaki put kad licnuje osigurače izgubi ili baci desetak centimetara neiskorišćenog licnastog kabla i pronašli način da eliminišu to rasipanje materijala.
Rešenje problema je stavljanje eksera umesto licne tako što se ekser zakove kroz ona dva lima na kraju osigurača i onda nema šanse da izgori. Zanimljiva strana ovog ekonomskog projekta je to što sve može da izgori ako ima dovoljno struje, pitanje je samo redosled po kome će da gori, a goreće od najslabijeg do najjačeg elementa. Pošto je ekeser u osiguraču najjači, izgoreće poslednji, odmah posle televizora, grejalice, šporeta, frižidera, kompa, brusilice, fena za kosu, kose, glave, ostatka čoveka, tepiha, parketa, kreveta, ormara, muškatli i manje-više svega osim šamotne peći i stvari koje su pravili Rusi.
Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.
Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“
Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“
Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...
-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“
Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.
Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.
Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.
Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.
Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.
Obzirom da je latinski jezik mrtav, postaje idealno sredstvo za komunikaciju dva profesora, jer će svako ko ih čuje razumjeti onoliko koliko bi razumio razgovor na papuansko-novogvinejskom. Znam da mnoge riječi vuku korijen iz latinskog i da se mnoge grane nauke služe latinskim stručnim terminima, ali postoji li neko koga poznajete da će vam na latinskom znati reći: "Dobar dan. Kako ste danas?"
- Moj kolega bio sam ti prije neko veče u potrazi za istinom, a ti znaš onu "In vino veritas". Dođem ti ja pun istine kući kasno, kad me tamo čeka žena i počinje da me lijepi samo tako. To mi čuje kćerka, izađe iz sobe i počne i ona da se dere na mene. Da vidiš da korniks kornici numkvam okulus efodit. Ali pošto znam da klavus klavo ekstruditur, kažem im da se sklone inače im ne dam pare da kupuju one krpetine. Ućutaše iste sekunde. - Ja sa ženom nemam problema. - Nemoj sad samo ono - penis bonus paks in domus. - Ima i toga, kad si već pomenuo, ali presudan je pristup manus inter okuli. - Probao sam i ja sa direktnim pristupom, ali... - Mislim bukvalno. - A, zato tebi žena nosi tamne naočare za sunce! Izgleda da ti je manus malo otišao dekstra pa si joj zatvorio okulum. - Zamisli, više ne stoji mirno kao nekad. Pokušala je da eskivira. - Da eskivira? O tempora, o mores...
U tom trenutku iz raspalog obrenovačkog busa izlazi legenda srpskog slenga i nosi karton vinjaka u rukama.
-Ne seri da je poneo i nešto za cirku?! Ovaj je puko, keve mi Nevenke! Ajde bem te pijana, kao da si krenuo na svoju saranu! -Alo mojne vičeš na mene, morao sam neke Moldavke da ukrcam na bus za Budimpeštu. -Ma boli tebe patka ti si jebo ceo dan, a ja sa ovim pajdomanom obilazim sve lerdije od Žarkova do Žagubice, travu sam zadnji put vido na Marakani kad je Zvezda ušla u Ligu Šampiona! -Ne seri nego šibaj pozadi i drži ovaj vinjau! -Oću kako da ne, oćeš i da ti popušim usput...
I dok su se banderaš i Džankan svađali ko dva klinca oko korneta, Motika je pripalio džokavac i dao mu ga po gasu. Dok si reko buksna eto naših putnika na Pančevcu. Kad ja tamo ono međutim... Neka baba se u busu pošibala sa vozačem, jer je u cegeru nosila mrtve četnke pa je bus napravio kolonu od mosta do granice sa Albanijom. Posle pola sata Džankan završava sa poslednjom flašom vinjaka i pali skajp da se čuje sa Frenkijem i Tulumom, jer su ugovorili neke rave za vikend kod Frenkija u stanu. Znači nemam pojma gde nađe net na sred Pančevca, ali znam da je Motika posle treće buksne počeo da priča sa jelkicom na retrovizoru o uticaju globalnog zagrevanja na parenje člankovitih glista. Električar je naravno izašao iz zadimljenih kola i krenuo prema pandurima da vidi šta se dešava. Ha prepoznao je pandura, neki Džemalovortak koji ga je dovozio kući posle bančenja preko mosta.
-Jel bre Palica kakav je ovo krkljanac? -Ma stoka bre, potukli se oko kila smrdljivog luka. Gde si ti pošao? -Ma mi pošli preko kod baba Radojke, ali izgleda da ćemo morati na skelu. -E aj prođite vi, reći ću ovima pajvanima da ste iz Crvenog krsta. -Tebraimaš vops za ovo, samo ako mi je šofer još na zemlji...
-Motinjo pali taj krš i pravac Borča plantaže! -Fala kurcu, nestalo mi rizle pa sam počeo da rolam u ove tvoje novine. -Šipu Rac to mi je diplomski džankosu jedan! Šta sad da nosim pred komisiju, gajbu vinjaka i Evertonov dres jebem vas falične!
Diže se rampa ko Mandingov palamar kad vidi sitnu Azijatkinju sa tetovažom na leđima i pičkom ispoliranom Fa proizvodima na bazi meda i kavurme od Patagonijskog jazavca. Pred kapijom deda puši neki skank i razgovara sa komšijom, nije nas ni izvalio kad smo ušli. Na vratima baba Radojka kuka na sav glas kako se gudra nije primila i kako je Džemal otišao u blokove da traži novi zeleniš. Pošto smo se mi smorili kao turski šofer na Labudovom jezeru, seli smo u kola i pravac blokovi. Kako smo prešli Pančevac ja i dalje ne znam, ali onaj skank što smo našli pod sedištem je bio TAMAN.
