Nero

Vidi, ja sam muško, i imam je. Mator sam konj, te možes bataliti priču, "Ti bi nju samo trsio, pa je tešiš kad' je drugi ostavi u nadi da ćeš da umočiš". Neću da umočim. Mislim hoću, jer sam kao napaljeni jednorog ovih dana, ali ne njoj. Zašto ne? Jebiga, je l' bi ti skakao na sestru? Pa?

Beše neka ekskurzija, i iz nekog nepojmljivog razloga (ni dan danas ga ne znam), nisam otišao. Trodnevna, jebemliga, ali kao da je trajala mesecima, kažu. Žene, alkohol, doživljaji koji se prepričavaju unucima, poznate ličnosti, pičke materine, ma bili ste i vi na takvoj sigurno, da ne dužim. Najbolja ikada. I nikada u životu mi neće biti draže što sam propustio sve to. Tada sam je upoznao.

Ne kažem, imao sam i ja kvarne misli. Ali u početku. Pa kako i ne kada je lepa, i zgodna, pametna, dosadna kao i ja kada joj objašnjavam da je pogrešila, a tvrdoglavija od bika; nepromišljena u mnogim situacijama, ali sa dozom tog famoznog x faktora koji je i u takvim momentima čini beskurpuloznom dobricom.

Sednemo tako na kafu, u jedan od onih kafića koji svi imaju, onaj gde se osećate, pa...lepo. E, tu. I smejemo se. Evociramo uspomene. Kako sam je "muvao", a tada je bila sa njim i koliko ga nisam voleo, a kasnije ni on mene jer je znao da mi se sviđa ona. Pa onda kada samo se napili, a ja je nosio kući. Ili ona mene, ne sećam se. Pa par godina posle kada sam upao u sranje, a ona skupila svu svoju usteđevinu i pritom pozajmila pare da bi mi dala. Kažem dala, ne pozajmila. A oni magarci kad su je napali. Ni ne znam odakle mi hrabrost da svesno hrlim u batine. Hvala Bogu, te su se uplašili i otišli. Ili su oni ostali, a mi otišli? Ni toga se ne sećam baš, nebitno. A kada ponestane tema za razgovor, jer ipak posle toliko provedenog vremena zajedno nekada nema šta da se priča, i kada nastane tišina, nije nam neprijatno. Gledamo ljude u tom kafiću, i čekamo da njen verenik dođe po nju. Ah da, nisam vam rekao, ima verenika, a ja ću biti kum. I jedva čekam da spičkam svoju polugodisnju platu za jedan dan.

Eto, nekada davno bio sam zaljubljen u nju. Sada je volim. A ti? Imaš li ti najbolju drugaricu?

MMMaksimilijan Morel · 28. feb 2011.💬 2928726

Elegantan način da se nekome stavi do znanja koliko vas ne zanima ono čime pokušava da vas zainteresuje. Prilagodljiv za svaku priliku, za razliku od šištanja jaja, bola u kurcu, i drugih, a u slučaju da se uvežba, izgovaranje ovog načina odjeba može se primeniti čak i u operskoj sali, ili pozorištu.

ЈОЈованча · 12. jan 2011.💬 510616

Odmah da razrešimo dilemu, nije reč o posterima sa Vukajlije. Ako si napaljeni klinac kojeg reč poster asocira na ovu pojavu kao iz pičke, nemoj nastaviti da čitaš.

Soba prosečnog klinca do pre 10ak godina služila je isključivo za jednu stvar (ne, nije privođenje pičetine, rano je još), a to je da zidovi u potpunosti budu izlepljeni posterima. I to ne bilo kakvim posterima. Kurčinu si lepio Bred Pita sa sveže izvučenim pramenovima i Di Kaprija posle potopa na Titaniku pa da pred spavanje zaplačeš jer se jadničak smrzao.

Zna se šta se lepilo. Svake nedelje trk po Tempo, u sredini duplerica koja se automatski oblepljuje selotejpom u sva 4 ugla ako je neki naš sportista. Ako nije, ulazi u razmatranje za odabrane postere. Za poređenje, ti si moderator i odlučuješ šta ide na zid i boli te tukson šta ukućani misle (čisto ako neko od one gore pomenutih slučajno naleti, a možda i počne čitati).

Divac, Đorđević, Stojković, Mihajlović, Mijatović (koji je posle promašenog penala ekspresno skinut iz odabranih), kasnije Peđa Stojaković i mnogi drugi. Postera koliko si hteo, samo što nisi trebao plaćati ktitora da bi štancao svaki dan po 20 komada.

Hvala kevi što me je trpela da mi soba izgleda kao redakcija Sveta i što mi je dala silne pare za selotejp i Tempo. I hvala ćaletu što je svake godine nagovarao kevu da mi ne kreče sobu da ne bih morao skidati sve postere sa zidova.

ФДФрањо Дивљак · 17. avg 2011.💬 1910415

Faza 1- Normalna faza
Faza gde devojka izgleda sasvim pristojno u očima svih drugih ljudi sem u svojim. Ona u ogledalu vidu preždranu stoku cije se butine dodiruju, koja ima predebele članke i slično. Ona odbija da jede i pije vodu stalno jer ceni da se salo moze izpišati. Ne sluša pošten narod oko sebe koji je ubeđuje u suprotno.

Faza 2- Faza blage podgojenosti
Nastupa obično posle Božicnih praznika i maratona slava. To je faza gde se već na uskoj majici ocrtava stomačicć i gde mora da se pomuči da skine svoje uske farmerke. Neke drugarice sugerišu an to da se malo podgojila, drugovi komentarišu novonastale sise, i ćale počinje fazu zajebavanja, baba komentariše da je anoreksicna.

Faza 3- Podgojeno stanje
Salo praznika je ostalo a toplo vreme je stiglo i sad se vise primećuje nova gradja. Drugarice prepisuju dijete, cale zajebava jos vise i pocinje sa nadimcima kao sto su miselin i slicno, keva naprosto izbacuje svo slatko iz kuce. Doticna osoba pomirena sa sudbinom kupuje sladoled i cokoladu od 300g.

Faza 4- Gojaznost
Uske pantalone su sada davna prošslost, nose se široke košulje i jos šire majice, drugarice kažu da pređes na drastičnije mere, ortaci te nazivaju ženskim dwarfom, ćale je prestao da zajebava,keva ti stavlja voće u ranac.

Faza 5- no name
Baba komentariše da si se fino ubuckala.