Jedna od omiljenih mentalnih gimnastičkih disciplina pripadnica nežnijeg pola. Žena nikada ne uzima reči muškarca (pa i drugih žena) zdravo za gotovo. Ne, ona u njima uvek traži skriveni, dublji smisao, vešto sakriven iza naizgled obične rečenice. Na kraju se vijugavim logičkim putevima dolazi do onoga što je sagovornik stvarno hteo da kaže, a što je samo ženski mozak u stanju da dokuči.
- Dragi, kako ti se sviđa moj novi kombinezon? - Odlično ti stoji, srećo. (Aha, nikad mi nije rekao da mi nešto odlično stoji, uvek je imao makar neku sitnu zamerku. Sigurno misli da sam debela... Ne, onda bi mi rekao da mi ističe grudi ili guzu. Nešto je skrivio, sigurno, čim hoće da me odobrovolji... Samo šta... Daaaa... Ona mala što odnedavno radi u njegovoj firmi... Rekla nam je "Dobar dan" kad smo se pre neki dan sreli na ulici... To je!) - Odlično, kažeš? Ti misliš da sam ja glupa, je l' tako?!
Čuveni erotski magazin iz devedesetih godina prošlog veka. Najpoznatiji kamiondžijski dekorator enterijera. Uz ćega švalerke, kurtone i lovačku pušku, hajlajt ćaletovog šteka. Nastao kao svojevrsna srpska verzija Plejboja, s tim da su ribe bile za nijansu lošije, a tekstovi naslova "I žene siluju muškarce", "Put do dubokog grla", "Kleopatra o vašoj intimi", "Orgazmom protiv side" i slični svakako nisu bili štivo koje je bilo ko s pažnjom čitao. Ipak, ovaj magazin je bilo skroz kulturiška kupiti na trafici, a da te prodavačica ne gleda kao opterećenog tinejdžera, za razliku od hardkor verzija buđoni pornografije "Sexpress" i "Pan erotike". Da i dalje postoji, opušteno bi ga mogli zvati štampano izdanje TV 1000, s obzirom da se naznaka penetracije može videti samo u iznad pomenutim tekstovima, ali bez ilustrovanog uputstva.
Danas se mogu naći samo u nekim objektima koji su ostali zamrznuti u vremenu, ako ne računamo par izdanja na Limundu, koji dolaze sa smanjenim brojem strana usled slepljenosti onih najzanimljivijih.
Negde između sedmog i devetog kilometra lokalnog puta Rtari-Puhovo...
- Dobar dan, oprostite, gde je toalet? - Da li ti izgleda kao da ovde imamo ve-ce?!? - Oprostite, nisam z... - Ma šalim se malo sa tobom, samo uđi ovde pored šanka, pa kroz kuhinju i levo kod postera sisate brinete sa velikim natpisom "Erotski dodir" i tu si. Pazi samo kad pustiš vodu, povuci se malo unazad.
Stegnuti nešto iz sve snage, uglavnom neku priliku za bilo kakvu dobit, u momentu kada se primeti da se ukazala mogućnost za dobijanjem iste.
Naravno, dobit ne mora da bude samo materijalne prirode. Može biti emotivne na primer ili prosto dobit' pičke, ali poenta je da se izraz koristi kada neko ugleda taj mali prostor za delovanje i svom silinom se ustrmi ka tome.
- Matori da li je moguće da mi je Sale Klingonac pre deset minuta pokazao sliku kako jebe onu starletu neku Meduzu ili kako god već? - Da, brate. Sinoć je zvizn'o negde na keju, kod nekog splava. - Ali on brate ima glavu toliko veliku i čudnu da deluje kao da ima dve glave. - Ma krenuo kući sa splava i vidi nju kako gola leži na travi, mortus pijana i prigrlio čovek priliku. Pitao je l može jedna slika gospodžo, ona rekla može i on ga izvadio ubacio u nju, a Sava Duduk slikao.
Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga. Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:
*He-he vidi je kako postaje sad polako gola... op op op i evo je cela je gola... ah ovo nikad neće da dosadi...
Nego da vidimo šta ovde lepo ima za bata Krstivoja: ♪♪ra, ra, rakijo... ra, ra, ra, rakijo... ♫♫ Pu! Đubre domarsko, maznulo mi rakiju iz šteka... i to paz majku mu onu najbolju uzelo sve mu jebem brkato ogaravljeno ugljem... pa de baš onu iz Poskurica, 700 dinara sam dao onom baksuzu istoričaru sve i njemu jebem... Ništa, srećom dole ona pijandura iz Otoa u atomskom skloništu čuva onaj viski što ukro direktoru iz kancelarije... li možda da svratim do kabineta za likovno onaj hipik slikar uvek ima piva kod sebe... o jebem ti školu i državni poso, gde nama lako, seru ljudi samo, evo već ponedaljak popodne a ja trezan ko sirće...*
- Nastavniče, nastavniče, Milan me uhvatio za dupe kažiiiiteee mu! - Šta, khm khm... Milane, ne vataj za dupe! - Ali, nastavniče, izaziva kučka! - Ako izaziva vataj onda, sve joj jebem, vataj kučku... ajde igrajte fudbal, evo vam lopta, donesite je posle... Eeeeeeej, vrati tu loptu, ta je nešto izduvana... uzmi ovu ovde...
Udala se. Kulturica izraz poreklom sa srednjevekovnih dvora kojim se ozvaničavalo davanje.
*O vi, mlađana Žozefina, Da li biste mene, svojim dragim zvali? Da li biste, vašu ruku dali?
O Vilijame, konjušaru stari, ajd' sad stani, više ne budali... I sam znadeš nemoguće to je, jer sam kći gazdarice tvoje. Znam da shvataš, nisi više mali, eto mogli bismo... ponekad u štali.*
Mora da sam mnogo glup! Meni, bre, nikad nije dosta. Nije mi dosta kad jebem, celog života bih samo to radio, ali ima niz ograničavajućih faktora, nije mi dosta kad jedem i u tom kontekstu ova prejaka reč sastavljena od dve reči i ima smisla. Moglo bi se naći još prigodnih upotreba, ali je najiritantnija upravo najčešća upotreba ovog besedničkog cveta.
Nekad je negde neko pametan, ili se samo tako predstavljao, koncizno naveo niz ubedljivih argumenata i, smatrajući da su jasni i neoborivi, uzviknuo: "Pametnom dosta", računajući da razumnom biću ne mora očigledne činjenice da razlaže na sitna crevca.
Danas svaka šuša promumla proširenu, veoma prostu rečenicu i likujući dodaje: "Pametnom dosta!" Šta dosta, milosnu ti majku, šum koji si izbacio više nikad nećeš ponoviti, niti sâm razumeš šta si rekao, a poštapaš se nekom izlizanom frazom! Moraš umeti da odbraniš stav, a ne da se kriješ iza olinjale parole! Nije mi dosta, može biti da kasno palim, stoga objasni ili ćuti! Takvom retorikom pokušavaš sebe implicitno da uvedeš u svet pametnih, al' ne ide! Šupalj si kō crkveno zvono, što bi rekao panonski paor, mornar, tamburaš, govnar... Uglavnom, neki zanatlija, šta li je?!
Pametnom dosta! Ili nije?
-Šefe, 'oće li biti šta od onog mog honorara, mnogo sam vremena utrošio, a nije mi baš bilo u opisu posla? -Može, mali, evo kovertice, Bata pamti kad mu se učini. -Nisam ti ja UČINIO, radio sam za pare! -Evo šuške, dvaesiljada! -Kol'ko? -Dvadesethiljadadinarazareznulanulapara! Šta nije jasno? -Dogovorili smo se za pedeset! -Uzmi pare i ne sviraj kurcu! Pametnom dosta, ti si pametan, dosta ti je! Hahaha! Od svakog dinara ćeš napraviti dva! -Slušaj, džiberu, vadi ostatak da ne radi štangla po lobanji, a pošto nisi pametan, biće dosta kad se umorim! -Dobro, dobro, šalio sam se! Ti baš ne znaš za šalu!
-Šta bi, crni Gavrilo? Trideset sekundi deljaš i sve uprskaš! I isprskaš! -Pametnom dosta, kako reče antički filozof, Dragan Marković Palma, kekeke! -Znaš šta, pametnjakoviću, odoh ja na doradu kod ludog Stojana, a tebi kad se prohte, pametan si, snađi se sam!
Piiile mamino. Ma cwetić swatki. Gde si se to sakrio? Pod maminu suknju, taaako je! Budi dobar dok ti mama :pu!: zalizuje kosicu, taako...
Ovako je otprilike glasilo tepanje brižne mati maženom i paženom decxkicu, potonjem mekušcu i ženskom petku koji je posle metar godina i dalje vezan, doduše figurativno za svoju materu na relaciji usta - dojka.
Jebežga, tatkov prut nije od njega stvorio čo'eka, rekla žena Nemoj mi diraš dete, i eto desilo se što je moralo biti - sin mu post'o Sisoje, ne zna ni pertlu da veže sam. Pa ti posle opravdavaj njegovu infantilnost kako znaš i umeš. Nećeš moći doveka rođače, a gladne ajkule tamo negde strpljivo iščekuju novu žrtvu, grrrr.
Lepo zbori moj ćalac u pijanim trenucima sokratizma: *Sve dok si na sisi, ti muškarac nisi...* Ili kako bih ja to fino sročio u kafanskom duhu: *Očinska je tuga pregolema, ima sina a ko da ga nema...*
- ŽEEEENOOO, davaj jedan Zaječarac 'ladan k'o tvoje majke srce i zovi onog derana za sto, vi'š kol'ko je sati! Kasmo mi bili mladi znao se neki red, ne dođeš za sto da jedeš - sledeća dva obroka propuštaš! - Ih bre, pa drugo vreme bilo. Možda je u nekom poslu, neću ga diram... - Pos'o? Kaki pos'o? Pfahaha on i pos'o! Daj nemoj me zajebavati, 'naš da nisam pri sebi posle treće. I smene i ove brlje što nam kumovi donose kad se nakane da se vrnu 'vamo posle tri godine, jebem ih u kumstvo i kuću na Alpima, DABOGDA SE ZAPALILAAA jooj! - Ne šizi neg' otidi vidi, možda je stvarno nešto bitno. - SINEEE BREEE, šta radiš to koji moj? - Vidi tatko, stigao neki papir na moje ime. Piše da je poziv za vojsku... - Zaokružuj ''*da, saglasan sam*'', brzom brzinom!!! - NEEEE KUKU ŠTAURADI DETETU, JEL HOĆEŠ DODE U VOJSKU DA MU SE NEŠTO DESI? El to 'oćeš!? Zar ti nije dovoljno što su na ekskurziji hteli da ga napiju? - Daj bre žemska glavo, *skini ga sa sise više*, 'oš da ostane neženja ovako šuntav? Kasam ga pit'o onomad da mi pomogne oko kola rek'o mi da neće da se prlja, pritom ne razlikuje ravni i zvezdasti šrafciger! - Pa dobro ni ja ne razlikujem levo i desno, pa šta... - :šaka tras o čelo: Na koga je, još je i dobar! Daj 'vamo papir da zaokružim šta treba pa za sto. Kad nismo uspeli mi, možda vojska od njega napravi čoveka...
Esencija enterijera svake tvrdokorne kafančuge koja drži do sebe. Znak memle i oronulosti mesta ali i pokazatelj dobrog provoda: jelo se, pilo se, slavilo se i pre svega - živelo se. Otuda i rupčage na kariranim stolnjacima, da svedoče o prolaznosti i pijanstvima koja su se prepričavala. Svaka progorela rupa je priča za sebe, bilo slučajna ili namerna, u momentima kad pesma i život bace u sevdah.
Jeb'ga bajo, kad cigani opletu Angelovu ''Priču o nama'' ili Tomino ''Dno života'' vadi se ono malo preostale mesečne plate iz skrivenih štekova u jakni i lomi ionako oskudan inventar - ko će još da misli o tome gde je završio žar cigarete...
- Aj' banemo ovde, vidi kako dobro mesto. - Ma zajebi me s ovim pederskim kafićima za dokonu studentariju, ako nema probušenog stolnjaka ne ulazim!
Kada se prilikom vađenja krvi ne plašiš igle već onoga što bi u krvi mogli da ti pronađu.
- Dajte ruku. - (trese se) - Opustite se. - (u jebote, ako sam zaradio neko sranje, najeb'o sam...) - Molim vas da se opustite. Jel' se vi plašite igle, možda?
