Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi. Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper
leglo jezičara, krš i alternativnih riba iz Beograda i cica iz unutrašnjosti. Mesto na kojem su žene muževnije od 90% muškaraca, od kojih su 99.9% hipsteri pederčići.
Ženska osoba, uglavnom pregorela, jedna od onih koje neće udavati i sasvim sigurno neće rađati.
Karakteriše je to da u svakom razgovoru, bez obzira na tematiku istog, prepoznaje diskriminaciju žena, seksizam i otvoren atak na slabiji pol. Podrazumeva se da će svaki pokušaj takve diskriminacije ispratiti cikom, vriskom i histerijom.
- Bio mi juče majstor da popravlja bojler. Koja je to matora džukela, užas! - Što bre? - Pitao me koje sam godište, ja rekla '79 i onda pitao što se još nisam udala i šta čekam. Zamisli, on meni kao daje gas da se što pre udam! - Iju! Šta si mu odgovorila? - Objasnila sam mu da mene ne zanimaju nipodaštavajuće uloge koje društvo nameće ženama i da ja sama biram kad ću se udati i da li ću se uopšte udavati ili ne. - A on? Šta kaže na to? - Počeo da sere kako sam lepa, sigurno imam dosta udvarača i tako to. Smradina! Objasnila sam mu da me izuzetno nervira ta vizuelizacija žena kao nekakvih objekata i da po njegovoj logici ispada da ružne žene imaju manje prava da se udaju. - Ju! A onda šta je bilo? - On ćuti, trepće, našao se u čudu. Navodno mu ništa nije jasno a vidi se iz aviona da namerno podjebava. Onda je počeo da mrsi kako mi sve to priča iz najbolje namere, vreme mi je da imam bebu i tako to ... - Au! - Onda sam mu rekla da ja nisam inkubator, da možda uopšte i ne želim da rodim a možda ću se odlučiti da imam dete tek sa 55! Moje telo, moja stvar! - Vala neka si mu rekla! - Posle je počeo da sere kako je on to sve pričao iz najbolje namere. Rekla sam mu da mi je dosta muškog terora. Uvek oni kao nešto nevino misle i kažu reda radi a ustvari vrše pritisak na žene da urade sve po njihovom! - Da, da, tako je! - Kobajagi daju savete a jadna li ti majka ako ne poslušaš! Jadna majstorova žena sa njim takvim, mora da je ubija od batina takav kakav je! - Pa šta je bilo na kraju? - Ma iznervirala sam se, nisam više htela da ga pustim da se izdrkava! Rekla sam mu da popravi i pali kući. Usput sam mu ukrala jedan šrafciger pa neka se misli gde mu je nestao. Svinja muška! - Bravo! Tako se to radi!
Oni knjige ne čitaju, oni ih prožimaju. Jer tako su u mogućnosti! Nikada ih nije zanimalo da se dignu na visine koje su dovoljne da se Bog za muda uhvati, kakvi to, oni su više raspoloženi da sa njim održe jednu polemiku i predoče mu svoje viđenje biblije, ali i ukažu na greške u celokupnoj organizaciji života dole. Jer oni su osuđeni da žive dole, sa nama običnim smrtnicima! Kakva je to samo nepravda prema njima! Zato su se odlučili za drastične mere. Uskratiće nas smrtnike svojih prosvetiteljskih ideja i nikada ništa neće napisati. Mislim kritikovaće druge kada god im se ukaže prilika, ali oni će samo pisanje bojkotovati. Jednostavno znaju da naš intelekt nije na dovoljno razvijenom stupnju da shvati tako radikalne teorije koje bi izneli. Međutim smatrajući da nije dovoljna kazna samo to što će nas uskratiti pismenog oblika znanja, rešili su da nas uskrate i svog genetskog materijala. Prema tome ogrezli su u nejebici. Jer tako su u mogućnosti! Mada da hoće oni bi seks komotno upražnjavali više puta nego što sirotinja poput nas na njega i pomisli, ali neće. Makar dok on ne dostigne neki viši nivo, kao u onom filmu sa Staloneom i Sandrom Bulok kada se arče preko kacige. Šta je još zanimljivo u vezi njih. Stalno pričaju o tome kako ćute i kako su sami sebi dovoljni, mada su okruženi sa masom istih likova koji su isto sami sebi dovoljni. Pričajući to, oni još misle da ti čine bog zna kakvu uslugu, jer si ih jelte zajebao da otvore svoja intelektualna usta i obrate se tebi koji si niže biće. Kunu se u bradu Dostojevskog. Kada si među njima nemoj pokušati da uđeš u neku iole inteligentniju raspravu, jer će ti preko misli Pavića koje su prethodnog dana podvukli u Zlatnom runu pokazati da si glup kao kurac. Šta da ti kažem? Mi nismo odabrani. Postojimo samo da bi njihova vrsta imala svrhu. I uskoro će doći dan kada će se ljudi jebati sa loncem na glavi, a naša bedna vrsta izumreti. Biće to era studenata književnosti. Slava im!
Onaj koji smatra da je neoprostivo biti hrišćanin, hrišćanin pravoslavac (mnogo gore), domaćin, otac, deda, heteroseksualac, mesožder, muškarac, vojnik, udata, ne naricati za Srebrenicom, pitati se dal je i nad Srbima izvršen zločin možda...
Likovi iz modernog doba. Inteligentni ali bezvoljni, vrlo osetljivi, ljudi koji ne slikaju stvarnost u kojoj žive. Nemoćni da menjaju svet osećali su strah od svega, a posebno od budućnosti i neizvesnosti. Ispunjeni crnim slutnjama obuzeti motivom propadanja, umiranja i trulenja. Njihovo geslo je ''Sve videti, sve znati, sve osećati a opet od svega bežati u svoju samoću, u alkohol i snevanje.''
[:Ja te volim od ljubavi sva gorim, patiću i plakaću al' neću da molim! Ja svoje srce i sve sam ti dala, al' od tebe ni oprosti ni hvala!:|http://www.youtube.com/watch?v=8dM_AqoJGZs]
- Tooo Sekana sestro slatka, duguješ mi jetru! :bam, bam, tetejac, bam, bam: : Šta se tebi desilo čoveče? - Ostavi me kurva! Cepaj sestro slatka za sve pare! U srce me pogađaš! : E jebem ti dekadenta mrtvog! Pa nije ceo svet propao ako te ostavila. Pusti tu flašu i dođi da se provedemo ko ljudi. - Jeste, propao je. :bam, bam, tetejac, bam, bam: : Mrš vole neotesani! Izbuši šatru retarde, upropasti svadbu!
:razglas: Moli se kolo da frljne malo ulevo, da prođe Mile s' pitije. 'Fala.
Naša verzija bi bila papučar, al nije to to. Simp je mnogo mnogo gori.
To su ljudi, biološki fenomeni, beskičmenjaci a sisari, koji svaku ali svaku žensku osobu obožavaju kao da je Boga uvatila za muda, više puta. Nema veze koliko ih žene terale u kurac od konja, oni su tu da budu sluge pokorne i da joj poližu đon kad u gomno ugazi. Što je još gore, ovi ljudi nisu mazohisti, ne loži ih to, nego ih je reddit sakati (i slična sranja sa zapada) potpuno ubedio da su žene neka sveta svemoćna bića, koja su tu da bi ih oni, smrtnici, veličali. Ubedljivo najgora stvar kod ovakvih pojava je do kog jebenog ekstrema oni idu. Ne, oni neće pičke. Oni duboko u svom umu veruju da to ne zaslužuju. Ne, oni ne glume da bi nešto dobili (nudes, ili još bolje, ausvajs), oni su jednostavno pukli. I jezivo je. Ovi likovi su oni koji kupuju nošene gaće, čarape, uloške i tampone (da - korišćene), znoj koji je neka maramica upila, dlake i slično i to za 500+ evra bajo. Šta s tim rade, Bog sveti zna. Verovatno se mole pre spavanja i ujutru kad ustanu, ne znam. Tampon u džep za sreću. I naravno, ovakav sjeban um odgovara droljetinama koje izgledaju kao onaj morž iz filma Tusk a ličnost im je na nivou nadrkanog zamorca pa rade šta hoće s ovim debilima. Ovi ljudi su razlog zašto svaka kučka ima preko 5000 pratilaca na bilo čemu a kvalitet nula. Oni su razlog zašto postoji ovo novo e-girl sranje na internetu. Pored toga što kupuju ono što sam naveo, takođe i PLAĆAJU RIBE DA IGRAJU SA NJIMA LOL/KANTER/ŠTAGOD PO DVESTA EVRA SAT KRSNA SLAVO!!! Ja protiv prostitutki nemam ništa, to su žene koje pošteno zarađuju za leba, al OVO. Jebote mogo bi i ja da prodajem slike levog malog prsta na nozi možda bi i dobio koji dinar. Vrhunac ove zajebancije je kad je neka klošarka sa Instagrama ili odakle već, kojoj je ćale kupio komp, uzela da prodaje vodu iz kade u kojoj se kupala, i svoj URIN. U nekim fensi teglicama, još i etiketu ima kao neki stiker, simbol kvaliteta šta znam. Ovo (bukvalno) govno se prodalo odma. Pa je izbacila novu turu i digla cenu.
Dan ti jebem. Sve je otišlo u sto kuraca.
• Oh draga moja, bukvalno bi dozvolio da mi iglama isteraju oči pa da me onda jebu tri crnca samo da omirišim stolicu na kojoj si sedela pre 6 godina
• Drkam na tvoj dlakavi, znojavi pazuh, poslao sam ti 600e za 10 slika <3
• Neka kurva na internetima: Oh da, simpovi ne postoje, svaka devojka zaslužuje da joj se klanjaju.
Pojava koja je ređa od Halejeve komete. Ono što nedostaje da se neke situacije poklope u korist i na radost prosečnog čoveka, bilo poslovno, bilo privatno. Obično nedostaje veoma malo da bi se stvar razvila onako kako mi želimo, ali život ne bi bio to što jeste kad se nešto ne bi isprečilo. Jednostavno, čovek zablokira. To na svojoj koži nisu osetili samo oni koje su svi u životu morali da slušaju i koji poseduju bankovni saldo Ružice Đinđić, te im se sve otvara i bez korišćenja mozga. Naknadna pamet koja nam dođe tri dana nakon što nam je potrebna je deo svakodnevice. Muda vezana u čvor (što sam već analizirao u nekoj prethodnoj definiciji) imaju priliku da profunkcionišu, ali se u presudnom momentu vezuje i jezik i prilika je zauvek propuštena, bilo šta da je u pitanju. Sami sa sobom, u glavi imamo savršenu predstavu kako sve treba da izgleda, ali omanemo u realizaciji. "Pravih se reči uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam". Stihovi koji su uboli poentu. Onaj koji čeka na povoljan vetar, raspored zvezda i kosmičku ravnotežu da bi promenio stvari, neće to nikad uraditi. To svi znaju, a opet, većina čeka.
"Istetovirani strah na tvojim obrazima jeca, ti si samo njegov podstanar"...
Dojadilo ti je da sa fakultetskom diplomom radiš fizikaliju u privatnoj firmi za istu platu koju imaju obični majstori. Govor od pet kilometara o očuvanju dostojanstva i nepristajanju na gaženje je spreman i kuva se. Kada vreme dođe, pitanje se svede na izlazak sat ranije zbog bolesnog deteta. Naravno, možeš da ideš, ali upravo je stigao neki kamion koji prvo treba istovariti, pa ako bi mogao prvo oko toga da pomogneš...
Ukapiravši da je mala koju površno znaš već par godina, a nalazi se pred diplomom pravnog, zapravo jako dobra prilika (slobodna od pre nekoliko meseci), a i u gradu je ove nedelje, čekaš vikend pun nade i sa gomilom potencijalnih scenarija sa srećnim krajem u glavi. Kada vikend dođe, iako je svo društvo nekud otperjalo, nije ti glupo da odeš sam na svirku da bi je video. Razgovor traje odličnih 5-6 minuta uz par lepih komplimenata. Na kraju, umesto "Hoćeš li na kafu kad si slobodna?", čuje se samo "Videćemo se za praznike", a kroz glavu prolaze orgije sa novogodišnjih studentskih žurki sa dotičnom u glavnoj ulozi.
Konačno u prilici da unovčiš znanje učešćem u kvizu, jedno pitanje od plaćene školarine, puta oko sveta i kupovine budućeg radnog mesta, zaboravljaš da je Darko Kovačević posle Zvezde, a pre Sosijedada nastupao za Šefild Venzdi.
Cipele koje su namenjene za poslednje putovanje, ono bez povratka, sa kartom u jednom smeru. Naime, poznata je činjenica da se pokojnik pre sahrane uparadi, srede ga k'o za ženidbu, da bude što lepši, te ga tek onda dvostruko skockaju. Troškovi svega toga umeju biti pozamašni, što je nekome praktičnome (ili škrtome, zavisno od aspekta) dalo ideju da napravi cipele od kartona. Iako na oko potpuno identične pravim cipelama, znatno su jeftinije ali neupotrebljive za nošenje zbog materijala izrade. Uostalom, ionako neće taj sigurno u njima da šeta ili igra kolo.
- Je li, bre, kakva je ovo firma?! Pogle' kakve ste nam radne cipele dali! - Što, šta im fali? - Kako šta im fali?! Malopre sam ih uzeo, obuo i krenuo na smenu, nisam ni do vrata stig'o, a one se raspale! - Nemoguće! - Šefe, pogle' malo bolje. Pravljene od kartona! - Aaaaa, zato bile tako jeftine! - I kako sad u ovome da radimo? I što ih uopšte naručiste? - Snađite se. Jebiga, bila dobra provizija naručiocu... ................................................. - Gde nam je Vlada? - Nisi čuo? Obuvaju mu kartonske cipele. - Ne pričaj! - Šta misliš, što nosim ovoliku sveću sa sobom? Crkla mi sijalica? Preš'o sam u pedere, a sramota me da kupim dildo? - Uh, mlad čovek, gre'ota... A kako to? Jes' se žalio da mu nije dobro ovih dana, video sam i kad je kod lekara otišao... - Jeste bio tamo, ali mu zakazali pregled za tri meseca i vratili ga kući da čeka. I doček'o je...
Narod. Ali onaj najzatucaniji i najjadniji. Glupo, a voli da soli pamet više nego kuvano jaje za Vaskrs. Osnovni životni moto im je nešto između "Da komšiji crkne krava", "Ako ne znam ja, ne zna niko" i "Od ovog ne može gore, vataj se broda da pravimo čamac". Nesposobni da vide dalje od svog nosa, eventualno sagledaju širu sliku makar na lokalnom nivou, izdali bi i rođenu braću i sestre, a majku prodali za sitne pare, samo da bi otvorili sebi neka nova vrata. Karakteriše ih žestoka ljubomora, nemogućnost prihvatanja tuđih uspjeha (sem Đovakovih, njega slave umjesto krsne slave otprilike), te nesposobnost da se stave u tuđu kožu. Ali najviše od svega ih karakteriše grickanje.
Kad imaš sitan zub ne možeš da odgrizeš ništa, samo da grickaš. Ali to ide polako, lagano, prvo malo podbadaš, smekšaš meso, onda lagano praviš usjeke, već nakon koju godinu kreću da se prepoznaju tragovi zuba, onda i navikne onaj koga grizu. A kad osjete da se navikao, onda krenu da grizu. Svom silinom. I nikad ne prestaju. Nikad.
Stoka krupnog zuba kad odgrize, odgrize muški. Da se zna majku mu, da se poznaje ožiljak godinama, ako rana zaraste. A ako je od onih što ne zarastaju, da podsjeća. Sitan zub slabije grize, al' može više puta na jedno mjesto. Dok jednom ne ode sve u tri pičke materine, pa se izgubi i ono malo duše...
- Milisave, dobio nam komšija sina, de ćeš po komunalce? - Jebe mi se za njega. Kad već ima sve što hoće, može i jednu kaznicu od 50 evrića da plati. - Ali Milisave, znaš li ti koliko je on radio da bi sve to postigao? - I za to me boli kurac. Da sam i ja... - Ali nisi Milsave. Pomiri se s tim. - Boli me kita, ja moram da radim sutra, on nek se veseli u dogledno vrijeme.
Ili telefonski S.O.S. za prevenciju samoubistava. Postoji u većeni država sveta (ima ga 'de ima telefona) služi za to da se potencijalne samoubice, ljudi na samoj granici odluke da prekrate muke, telefonskim putem, tehnikom nežne i tople reči pune razumevanja ubede da nastave da guraju i da se muče. Stručnost, strpljenje i pre svega humanost glavne su odlike ljudi zaposlenih.
Beograd, 02:10 iza ponoći, vikend:
- Savetovalište izvolite? :sa druge strane žice teskoban, izmučen glas isprekidano cedi: - ne e, ne moogu viiše...šmrc, šmrc.. doosta mi je sv.. svega - Polako, čega vam je dosta? - sv...sv egaaa! :već odsečnom tonom: - pitam čega?! - ne moogu više, ne mogu :prešao na Ti: - Ne možeš više šta?! - pa ....šmrc šmrc ovo je sve mnoogo teeeš k o - E da ti kažem ja nešto burazeru i ovo je meni sve mnogo teško, reci koj' ti fali već jednom?! :duža pauza, već krenuo da se uprangija, jedva se predomislio: - jee ss am li ja to... dobio savetovališšte protiv samoubi.. - Ma dobićeš bre ti... da dobio si savetovalište, al' nisi dobio nekog koga ćeš da jebeš u dva ujutru! Šta ti misliš bre, da se tu cediš sa dve reči sat vremena a ja da te slušam? Pređi jebote na stvar? Halo, halo? Gde si jebem te? Sad me još zajebavaš preko telefona, a?!! Majke vam ga svima....:spuštanje slušalice:
Ne mogu bre više da radim ovaj kretenski posao, jesam loše lepio plakate za prethodne izbore al' da me rođeni brat od strica uvali na ovaj debilni posao...promeniću ja partiju...
Dnevne novine, izdanje ponedeljak: 22godišnji mladić iz (...) ulice skočio sa terase i pucao sebi u glavu u toku padanja.
