Rođen je u seoskoj porodici. U ranoj mladosti se istakao kao junačan i drčan mladić, poznat po tome što je rukama ubio vepra u 6. godini života. Kad je malo odrastao, radio je u kamenolomu kod mrskog kapitaliste. Tu je video svu bol i nepravdu koji vlada u sistemu gde je čovek čoveku vlasnik. Sa 15 godina ga žandari teraju u zatvor, jer je lopatom istukao zlog kapitalistu koji je poštenim radnicima zakidao od plate. Kada je počeo rat,on se sa 18 godina pridružuje narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije i njenom vođi, Maršalu Josipu Brozu Titu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Istakao se silnim junaštvom u narodnooslobodilačkoj borbi:
-Na Sutjesci je sa šmajserom u kome je bilo pola metaka u šaržeru i dve kašikare samostalno pobedio celu neprijateljsku diviziju, da bi potom kupio i iznosio ranjenike pod teškom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom kroz minsko polje. Kad je preneo sve ranjenike hvatao je bombe koje je okupator bacao i vraćao mu ih nazad rečima: Nosi ovo Hitleru i Paveliću!
-Igmanski marš je prešao bez košulje i čizama, čizme je udelio promrzlom kuriru, a košulju udelio drugarici partizanki. Vatreno je bodrio drugove partizane da istraju u borbi protiv mrskog okupatora. Kad su se partizani odmarali pored vatre, on je sedeo u snegu, svoje mesto je ustupio ranjenom drugu.
-Na Kozari je dual-vieldovao dva mitraljeza marke MG-42, i sa njima je žestoko raspalio po okupatoru. Sa njima je i jurišao, prvi ispred svih, na neprijateljski bunker.
-Na Drvaru se istakao hedšotovanjem padobranaca, eliminacijom cele čete jednom granatom, iskakanjem pred metak koji je bio ispaljen na druga Tita, i junački individualni juriš na nastupajuće trupe sa odlomljenom bukvinom granom u rukama. Ovaj njegov juriš je ostao zabeležen od strane mladog američkog izveštača imena Džordž Lukas,koji se slučajno tu zatekao,i kasnije iskoristio te fotografije i zapise kao inspiraciju sa stvaranje Džedaja.
Njegova pogibija je bila veliki pogodak za narodnooslobodilačku borbu. Svi partizani su plakali, a priča se da je čak i Maršal pustio suzu, mada to verovatno ima veze s tim što mu je mušica uletela u oko.
-Poginuo je razbijajući nemačko-italijansko-ustaško-četnički obruč koji je opkoljavao njegovu jedinicu. U prvom jurišu mu je granatom otkinuta noga. Međutim, on se nije predavao,nego je uzeo štake od bolničara i krenuo na okupatora naoružan štakama. U tom jurišu mu je bomba otkinula drugu nogu. Drugovi partizani su ga uzaludno nagovarali da odustane, on je naredio da mu daju kašikare i šmajser u ruke, i da ga nose napred. Zamalo da se probiju,kad se pojaviše tenkovi koji odbiše partizane nazad. On je ostao napred ,pucajući na mrskog okupatora. Eliminisao je celo krdo četnika naoružanih barjacima, satarama i ražnjevima.Jedan Kraljevski Tigar je krenuo ka mestu gde je on ležao,heroj zubima otvara poslednju kašikaru i baca je pod Tigra. Tenk je uništen, a vozačev leš ispaljuje projektil koji uništava čitavu četu neprijatelja (rigor mortis) Heroj izdiše, pošto je u njega ispaljeno više metaka nego što je Cigana na Zelenjaku. Na horizontu boje krvi se ukazuje lik Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina.
Nakon rata heroj je komercijalizovan, prodaju se kape, majce i vibratori sa njegovim likom, snimljeno je par filmova o njemu sa holivudskim glumcima, i dobio je spomenik u nekom gradu u centralnoj Srbiji.
Šta bi bilo kad bi bilo. Da baba ima kurac bila bi deda. Teoretska postavka o kojoj bi oni najmaštovitiji mogli da razglabaju danima, i da, kako diskusija napreduje, srpskim mačem i štitom osvoje svaki pedalj kugle zemaljske. A kada bismo uz te dve alatke imali još i topove? Jaoooo! Ugare bismo lomili natenane, s užitkom. Veneciji bismo izbijali potporne stubove, jedan po jedan, dok razmišljaju o predloženom savezništvu. Vizantija? U Carigradu ne bi ostao kamen na kamenu. Turci? Kakvi Turci, kakvi bakrači. Napunili bismo im rečnike srbizmima. Svet bi bio naš.
Samo, topovi Dušana ne bi spasili od smrti. Opet bi ga nasledio neko nejačak.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Najviši stepen velikomučeništva. Sirotice nad siroticama, koje zaslužuju da budu proglašene sveticama. One se pate kao Isus, ali su hrabre, emancipovane i pobornice stava da je deci dovoljna majka i eventualno mamin novi dečko, koji će glumiti oca. Pravi otac je najčešće pobegao od kurvetine, još u prvim godinama braka. Od tada radi dva posla, školuje decu, izdržava ih i naliva se alkoholom, oplakujući tužnu sudbinu i momačko neiskustvo kad je dotična uspela da ga smota pesmom u kafani na Ibarskoj magistrali.
Emisija Magazin In, gosti: Dragana Katić, Suzana Mančić, Vesna Radusinović i Zlata Petrović.
Voditeljka: Današnja tema je: "Potresne sudbine uspešnih samohranih majki u Srbiji." A za najvernije gledaoce, koji ostanu sa nama i nakon 543. bloka reklama, anketa u kojoj poznate pevačice otkrivaju koliko često oralno zadovoljavaju partnere. Suzana, Vi imate dve prelepe ćerke, koje rastu bez oca. Kako je biti samohrana majka u Srbiji?
SM: Jako teško. Srećom pa je tu moj dečko, osamdesetogodišnji Simeon, koga moje ćerke jako poštuju i vole. Ne zato što nam on plaća letovanja na tropskim lokalitetima, nego je to jedan divan čovek, koji je bio tu kada mi je najviše trebalo i kada me je ona svinja od bivšeg muža ostavila, jer sam blajvila karu kumu. :suze: Niko ne razume muku samohranih majki.
Voditeljka: Potresna priča. Ti, Dragana imaš blizance, koji rastu bez oca. Koliko je to bolno?
DK: Pa znaš kako draga, neizmerna bol se širi mojim telom dok ih gledam kako u meni traže nikad upoznatog oca, ali jaka sam. Ove zime ćemo samo jednom ići na skijanje, a letos ih nisam mogla treći put voditi na more, jer mi ona debela kučka Božen nije isplatila honorar, nabijem joj rukavicu u dupe, a i Rošavi se stisnuo nešto, misli da ću ja džabe da smeškam i najavljujem one fuksetine iz Granda. Golema je tuga, nas samohranih majki.
Voditeljka: Neverovatno, sirota tvoja deca. Ja ti se divim kako stoički podnosiš da budeš stub porodice. Zlato, Vi ste razvedeni i imate dvoje dece. Da li je vama, kao samohranoj majci teško da ih izvedete na pravi put?
ZP: Pa ja pevam na ciganskim svadbama i uzmem tu dobru kintu, tako da moja deca nisu nikad patila. A i Peja i Hasan mi daju i crno ispod nokta. Ja sam bre moderna majka, sad imam novog momka, jeste da je mlađi 23 godine, ali mora i samohrana mama da se zabavi. Hihihihi. Podrška samohranim majkama.
Voditeljka: Ajmo aplauz za Zlatu, nije lako biti samohrana majka, a tako pozitivna i vedra. Vesna, Vi ste razvedeni i imate sina. Da li Vam je razvod teško pao?
VR: Ja se jesam vazvela, zato što je moj supvug bio šovinista, koji je sputavao moj umetnički kavaktev. Svećom, Milomiv Mavić, moj dugogišnji jebač se supev slaže sa mojim sinom, a meni dopušta da ispadam glupača u svim emisijama. U mojoj novoj knjizi "Kako biti samohvana majka i imati kvalitetan sex" sam svim čitateljkama povučila- nemojte da vas sputa to što vam je muž poginuo, umvo, što ste se vazvele, jev na kvaju, najbitnije je da imate nekog ko će dobvo da vam ga sateva.
Veoma popularna tehnika poziranja pred fotoaparatom, kod koje u prvi plan treba da dođe deo noge ispod kolena. Za razliku od takozvanog ''guznog poluprofila'', gde se jasno vidi da se teži isticanju zadnjice, lica i grudi u isto vreme, motivi poziranja u potkivačkom položaju nisu dovoljno razjašnjeni. U svakom slučaju, da bi se ovo bezbedno izvelo, najpre je neophodno pronaći oslonac! To su obično vrata, zid ili neki stub. Zatim se zauzima što bolji položaj za isticanje atributa i savija se noga u kolenu pod uglom od približno 90°, premda nije loše da ovaj ugao (između potkolenice i butine) bude i manji. Devojke koje pribegavaju ovoj tehnici obično nose štikle, pa se smatra da motiv za ovakvu konjsku posturu leži upravo u egzibicionističkoj nameri pokazivanja fensi cipela, što nas dalje dovodi do zaključka da bi idealan položaj bio onaj u kome bi se pokazale obe cipele u vazduhu primenom tehnika levitacije. Kako je ovo vrlo teško izvodljivo u uslovima jake gravitacije kakva je na Zemlji, u praksi se podiže samo jedna noga.
Naravno da nisi. Bez uvrede velikoj legendi srpskog glumišta, ali taj čovek nikada nije dobio ulogu jebača, šmekera, face ili neku sličnu zajebanu ulogu. Iako mu je Flojd dao ključeve od mašine, to više nije to, jer makinu ne vozi Flojd nego neki Mile golubar. Najopasnije se pokazao kao poreznik ili inspektor, mada ga i tu zaobilaze kao pijanca na klupi u parku. Da prodje sa Harlijem u kožnoj jakni sa crnom maramom, izderanim farmerkama, martinkama i rejban cvikama opet ne može biti zajeban jer je to Bogdan Diklić.
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije. Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji. I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!" Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!" Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa. I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema. I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Ako pogledamo kakvi su danas tekstovi narodnjaka, ne smemo ni pomisliti kako će izgledati tekstovi za desetak godina. Verovatno više neće biti cenzure pa ćemo slušati svakakve prostote.
"Jebi me analno u šupak, liži me oralno ustima, udari me kurcom nežno po glavi".
Tada će se svi žaliti na izražavanje u pesmama. "Kako mogu to puštati? To deca slušaju. Sutra će mi dete u pismenoj napisati kurcom umesto kurcem, dobit će jedinicu!"
Napunio si 20 godina. Jeb'o si, nisi... Nije ni bitno. Ako si jeb'o mnogo, smorio si se, i hoćeš da se zaljubiš. Ako si jeb'o malo, počinješ da opravdavaš svoje neopravdivo ponašanje floskulom "nije to za mene". I jedno i drugo vodi u brak...
Po posve drugačijoj klasifikaciji, jedni navodno vide brak kao brod do kog treba doplivati da bi se u životu stiglo što dalje. Oni lažu, a ko laže taj i krade. Drugi, pak, vide brak kao sigurnu luku, koje kad se dograbiš, ko te pita gde si i šta si...gledaš TV i samo kažeš "imam decu", jer je to najodgovorniji i najteži posao na svetu.
Iskustva naših predaka omogućavaju nam da izdvojimo 10 stanica na životnom putu, od kojih se svi braka tiču, a na kojima dobijaš priliku da se izvučeš; da živiš srećno, sveto učenje svih pornića i reklama.
Ako uprskaš svih 10 prilika...ne zaboravi da proslediš predanje svom malom. Šta znaš, možda povuče na mamu pa odigra pametnije...
1. Nemoj. Znači, u startu, svaki put kada misliš da si došao do nekog pametnog zaključka - nisi, i ne pitaj "šta nemoj", samo nemoj.
2. Znači, jesi... Uplela te je u mrežu, i iako ti drugari to slikovito objašnjavaju u kafani (svake večeri sve kraće, doduše...), ti znaš da si slobodan čovek, i da se rukovodiš svojim odlukama. Ok... Objasni joj da se TV pomerati neće, samo zato što remeti Feng-Šui. Stan je tvoj, i to je racionalni predlog sporazuma. U svemu ostalom joj daješ slobodu, uostalom!
3. Navikao si se da gledaš TV u podrumu? Super. Drugari te zezaju, ali bitno je da ga još uvek imaš. Sada će ti postaviti jedno pitanje: "da li me voliš". Odmah da ti bude jasno, večeras seksa nema, ali ima valjanog, drugarskog razgovaranja, i nijedan odgovor nije pravi. Reci joj da je ne voliš.
4. Naravno da si joj rekao da je voliš...taj ispit još ni Manda nije prošao. Na njen feedback "lažeš", ti se uskobelja da joj objasniš koji su sve pokazatelji da je to istina. Nemoj je zaprositi, ima drug Paja broj one sa medicinskog faksa, biće pičke sutra!
5. Nisi izdržao... Ok, tvoje učaurivanje u papuču je gotovo okončano, pre nego što dođe brak, imaš još jednu manje radikalnu priliku da se iskobeljaš. Ovo što dolazi već nije za mlađe od 14... Povedi nju, njene drugarice i svoju ekipu na večeru u fensi restoran, sa tihom muzikom. Uhvati njenu najbolju drugaricu za sisu. Znam da si zbunjen... Ali, povratićeš divljenje svojih drugara, i čak ga udvostručiti! Mala će pizdeti sat-dva a onda će početi da cvili, jer je zbunjena; uspostavi kontrolu, i zadrži je do kraja života! Bonus: i drugarica, kada sve ove reakcije vidi - 'teće.
6. Nisi, znam da nisi...ali ne brini, samo zato što si pička, ne znači da ne zaslužuješ da živiš, jel' tako? Još uvek imaš TV, podrum i onaj CKM iz 2007. sa 3D naočarima. Uzmi sikiru. Ubij je. Posle nećeš imati srca zbog dece...
7. Ok, nije zakonito, oklevao si previše...ali je blaže od onoga što sledi. Kroz dve godine ni sikira ti više i ne vredi - jača je. CKM ti je davno bacila, a i gajba piva je nestala pred rat, a kauciju da platiš - nemaš. Upiši faks, matora...ko kaže da je kasno? Sam si, pičiš svoje, svet se divi tvojoj istrajnosti, a biće i finansijskih rezultata! S' vremenom ćeš je sve manje viđati!
9. Za ovo niko nema opravdanje, ni objašnjenje, ali nisi... Pa, dobro. Kupi sebi čamac, jebao je Tupperware.
10. I sa 60 godina, i dalje je jača... Ništa, matori. Sada stvarno jesi stigao u sigurnu luku. Nit' imaš šta da dobiješ, nit' šta da izgubiš. Sve joj vrati, jebi joj majku, nauči mađarski da bi je bolje psov'o, sramoti je pred unucima, napij se u Sremskom Banoštoru i umri u jarku kraj puta zimi, da bi se sekirala dok je živa.
Zato smo rod muški, zato što, ultimativno, svim srcem verujemo da smo pobedili, čak i kada nismo! Živeo sindrom "kriv je sudija"!
