Brat devojke srcelomca
Rečnik / autori
ΔΑ
Δαниλο
na Vukajliji od februar 2019.viđen 15. jun 2019.
0 definicija0 odabranih0 poena
Živi sa oba roditelja, ali ukoliko mu neko nepoznat opsuje mamu kaže da je umrla.
(Fudbalska utakmica)
Oštar start protivničkog igrača posle koga mu povređeni odgovara:
E, sad ću da ti jeb*m mamu;
nakon toga prvi igrač uzvraća:
-Nemoj brate, umrla je.
Dečko koji depilira noge i lakira nokte.
Devojčica koja brije kitu i ide u teretanu.
Čovek koji najviše na svetu voli svoj grad. Doduše, ne baš detelinaru, grbavicu i ta prigradska naselja, samo centar grada, i to Vase Stajića, ali i tu ima dosta dođoša, nema više pravih Novosađana.
Dobro, najviše na svetu voli Vojvodinu. Ne baš celu Vojvodinu, na krajnjem severu su Mađari i Bunjevci, na istoku Banat, ludaci i južnjaci, na jugu Srem, to sve doseljeni Mačvani i Bosanci.
Dobro, voli sebe.
Vozač GSP-a koji je legao da spava.
Zaštita na radu.
Prdnuti....
Ljubiša
prdne, odvali ga, izbaci dušu iz sebe
Slavica
E zbog takvih, kao što si ti, nam se i tope glečeri.
Epsko čiliranje na kojem bi ti i bogovi sa Olimpa pozavideli.
A oni bleje na oblacima, srču rajski nektar i gledaju Afroditu kako meša kukovima. Lol, koji indijanci...
- Gle, Ćomija uhvatila vatra hahaha
- Hahaha koji kralj jbt
- Da ga gasimo hahaha
- Nemoj brate vi'š da odmara hahaha
Ćomi 1995-2019
Stara narodna mudrost koja govori o tome da svakom bezobrazluku kad-tad mora doći kraj.
Probaš foru, ona prođe, probaš još dva-tri puta, vidiš da prolazi... Super! Osladi se, kreneš serijski, dobro ti ide, uživaš. Onda, jednog dana, natrčiš na nekoga ko ne deli tvoju preduzimljivost i tvoj smisao za humor. Završiš sa polomljenim nosem i ostalim sledujućim povredama, plus žigosan kao najniži prevarant-jajara. I, naravno, svi su ti krivi.
E, pa nemoj da su ti svi krivi. 'Ajde što ti se osladilo, ali zapitaj se: da li je bilo pametno da se onoliko opustiš, pa da pomisliš da će fora doveka da prolazi. Da ti razmišljanje bude lakše, tu je onaj polomljeni nos, kao razbijeni krčag iz naslova, da te podseća: možeš kako hoćeš - ne možeš dokle hoćeš.
Godinama je dolazio nepozvan na svadbena veselja. Popodne-predveče, kad se svatovi opuste, ulazio bi u salu, u svečanom odelu i sa buketom cveća u ruci. Birao bi neko neupadljivo mesto, tamo bi sedeo, jeo, pio i povremeno se srdačno osmehivao ako mu se učini da ga neko gleda. Pošto se lepo založi, diskretno bi se udaljio, ponekad uzevši onaj buket cveća koji je doneo (ili neki svežiji, da ima za sledeći put).
Jedne večeri, na njegov srdačan osmeh odgovorio mu je jedan još srdačniji: ka "njegovom" stolu uputio se jedan trokrilni dobričina:
- Dobro veče, prijatelju, dobro mi došao!
- Dobro veče i srećno veselje. – odgovori ovaj žvaćući pečenje.
- Ja sam Raša, ponosni otac, ovo je naš veliki dan!
- Drago mi je, gazda Rašo, Ivan.
- Nego, ne zamerite, da vas nešto pitam: mi se svi ovde znamo, a... ovaj... neki... ovaj... pitaju: ko ste vi?
- A, to? - ne prestajući da žvaće, odgovori onaj. - Ja sam sa mladine strane.
- Znači, oružar?
- Kako to mislite?
- Lepo, prijatelju: ja svog sina ženim "dugom puškom, nemilom đevojkom". Kaka bre mladina strana, mamicu li ti alavu, ovo je ispraćaj u vojsku!
Osećam da sam za 130 din. mogao da žvaćem pljeskavicu a ne žvaku
Tvoja izjava na jako dosadnu i nezanimljivu priču tvoga sagovornika.
Na četu.
-Car, naš ekspert za istoriju : " Dušan je sa vlasti zbacio svog oca Stefana Dečanskog, uz pomoć vlastele nezadovoljne politikom Stefana Dečanskog prema Bugarskoj i Vizantiji, nakon bitke kod Velbužda. Dušan je značajno proširio granice srpske države prema jugu..."
-sandrita, smorena zato što je nolajfer pa još i na Vukajliji mora slušati druge nolajfere : " Idem gledati farbu kako se suši. "
Aktivnost u izumiranju. Posledica preteranog prisustva plastike u životu školskog deteta.
Danas deca koriste uglavnom ono što je za njiih unapred oblikovano - dakle plastično. Posledica je da su i sami plastični, a da i ne znaju. Nemaju mišljenje, već stavove izabrane da se uklapaju u vidljive plastične modele. Razgovor, kao aktivnonst samoizgradnje, postaje rudiment. Zbog toga deca više ne pričaju na času jedno sa drugim, već uzvikuju tako da ih svi čuju, a bez da su i sa kim pre toga pričala. Jer, zašto pričati kad je kontekst već dat i opšte poznat. O životu ne znaju sve, ali znaju da je jedino bitno na pravo mesto se uklopiti.
1990. godina 8. razred. Dvojica u poslednjoj klupi šapuću već 15 minuta. Došli su do priče o Danici i jedan primećuje da ovaj drugi drugačije priča o njoj.
- Tebi se Danica dopada! (reče povećavajući frekfenciju šapata)
Posle pauze od jedne sekunde drugi odgovara
- Pa baš je slatka.
U tom trenutku shvata da nisu više klinci i da se ne stidi drugu iz klupe reći šta oseća prema devojci.
2019. godina. Isto osmi razred. Većina gleda u prazno, kao da jede pomfrit u Meku. Na pitanje nastavnika zašto ne sluša, Petar odgovara - jeste svesni da mogu da vas iznabadam glavom (Petar želi biti kao Baka Prase). Kad se nastavnik usmeri na druge učenike Petar na telefonu otvara Vukajliju i piše o tome kako je dobar j_bač, kako to sve radi opušteno i kako zna kakav je osećaj u sexu.
