Prijava
   

Leži ko da vodi jednim golom razlike

Fudbalskim žargonom, žena naročito pasivna u krevetu, koja kao da je zadovoljena prikazanim pa sad krade vreme letargično iščekujući taj oslobađajući poslednji zvižduk pa da zapali cigaretu i put tuša.

- Kućeš sad?
- Odoh časkom do ostave, neku letvu da nađem, da mi posluži k'o poluga kada te budem okretao na stomak. Hoću da probamo jednu novu pozu. He-he.

   

Biseksualac

Može biti samo žena, ako je muško onda je pederčina raspala.

   

Beba u stomaku

Logičan nastavak Leptirića u stomaku.

   

Radovci

Retardirana deca sa izlivima agresivnosti podvrgnuta posebnom programu sportskog navijanja. Početna ideja je bila da se agresivnost kanališe kroz navijanje, a retardacija ublaži druženjem, sve dok neko iz službe održavanja na tribinama nije zaboravio nož i primerak Mein Kampf-a.

- E, brate, meni onaj kao da je malo više garav. Ne baš da je ganci, ali nije ni naš...
- Ajde da ga bodemo, za svaki slučaj.

   

Šlog

Kap koja je prelila čašu.

   

Prečani

Stari naziv Srba sa južne strane Save i Dunava za Srbe mahom iz današnje Vojvodine. Naime, još od Arsenija III Crnojevića kada se veliki broj Srbalja preselio iz naše divne zemlje koju je harao i zlostavljao Turčin u zemlju gde su zlostavljali Švaba i Madžar, Srbi iz Pašaluka su one iz Monarhije počeli zvati prečanima. Jer su preko, logično.

Ali, Srbi ne bi bili Srbi kada ne bi bili zavađeni. Prečanin je automatski bio kvazi-Srbin jer nije iz stare srpske svete zemlje za koju su krv dali sveti knez Lazar, Stefan Nemanja itd. Jeste poreklom, ali nije živeo tu. On je bio samo austrijski sužanj, naprafemisani fićfirić koji oteže kad priča i izgovara razne germanizme i hungarizme, umesto kao svaki pravi Srbin turcizme koji uopšte nije bio rob, nego samo nepovlašćen sloj koji je, istina, trpeo najjači zulum na svetu.

A prečanima je mnogo pucao kurac. I sami sebe su tako nazivali ponekad. Oni su jebali Ukrajinke koje nisu morali da uvoze jer su već bile tu, jeli slovački kulen i mirna Bačka! ...i Srem i Banat.

Srbi u Vojvodini su sve do Drugog svetskog rata bili veliki Srbi, a onda tek kasnije nastaje ideja o separatizmu. Postoje legende da su počeli da ih kuju oni najokoreliji prečani koji nikada nisu voleli Srbijance a veruje se da je na čelu masonskog prečanskog lobija bio veliki majstor, slobodni prečanin Čanak.

1805. godine u Smederevu:
Prota Mateja: Đoko, došao neki Ivan Jugović da te vidi.
Karađorđe: Šta 'oće, koekude?
Prota Mateja: Došl'o veli da ti pomogne.
Karađorđe: Nabijem ga na kurac, gde je sad dolazio kad trebam da poziram Višnjiću za pesmu... 'Ajde uvedi ga.
Ivan Jugović: Dobar dan želim, gosn Petroviću, moje ime je Ivan Jugović, dolazim iz Sombora, ja sam škaf i želio sam...
Karađorđe: Šta more?
Ivan Jugović: Škaf.
Karađorđe: Pričaj serbski, Jugoviću mamin tiću.
Ivan Jugović: Pa sad ne znam kako vi ovdi to zovete, mi kod nas to kažemo škaf... Ja sam prava učio.
Karađorđe: Dobro, koekude, nije sad to toliko ni bitno... Reci ti meni, golube, što s' ti doš'o?
Ivan Jugović: Pa znate ta ja sam hteo da vam pomognem oko vođenja ove naše nove mlade države. Vi sad kao Srpski pašaluk tražite autonomiju, to se sad priča po Jevropi, pa sam ja hteo da vas uvedem u neke tekovine modernih država i kako uopšte treba da izgleda državni aparat koji...
Karađorđe: Je li, Mato, šta priča ovaj?
Prota Mateja: Nemam pojma... Prečanska posla.
Karađorđe: Je li, prečanine, hoćeš ti meni da kažeš šta hoćeš ili ja da podmazujem kolac?
Ivan Jugović: Pa ja, ovaj... Ja sam doš'o da Vama služim, kneže nad knezovima!
Karađorđe: Hehe tako te volim. E jes' vas vospit'o Švaba svaka mu čast! Evo ovako ćemo: ti ćeš, koekude, da budeš ovde sekretar od ovog našeg Praviteljstvujuščeg sovjeta, vi što ste učili škole se razumete u ta pisanija. Imaš socijalno, topli obrok, staž, sve, znaš kako je, državna firma...
I da, ne treba da ti napominjem da mnogo volim madžarske kobasice i bermut, koekude, to se podrazumeva ako hoćeš pos'o...

   

Opštenje

Klasično jebanje sa dokumentacijom u opštini. Niko ne može da jebe kao opština, jebali ih papiri da ih jebu.

D.M. Palma:
- Decxko, izopšten si iz naše opštine, da ne kažem da si ga izduvao!

   

Dunja na ormaru

Ono kad bilder ima jako malu glavu.

   

Frižider sa sladoledima u lokalnoj samoposluzi

Na prvi pogled, sve deluje idilično, još jedan plavo-beli frižider sa utisnutim logom poznate industrije zamrznutih proizvoda u lokalnoj radnji na periferiji grada.

Takvi frižideri imaju svoju životnu priču. Ali, za razliku od onih centralnih gradskih sladoledžijskih frizova, on nikada nije imao samo jednu ulogu niti je bio onako upicanjen zajedno sa suncobranom i kantom za omote, u istim plavo-belim bojama industrije. Društvo mu uvek pravi kartonska kutija smokija koja imitira mesto za odlaganje đubreta. On nikad nije zaključan, jer nema ko da ukrade od lokalnih pijanaca što bleje ispred i verno stražare. Cigani se ne računaju, manjak odlazi na otpis. On je i astal na koji se redovno kače pakle cigara, obrisi sa dna pivskih flaša, prašnjavi laktovi umornih fizikalaca kada se vraćaju sa štele dok otvaraju apatinca 0,6. I naravno, u tom frižideru nisu samo sladoledi. Tu se hlade piva, kisele, koka-kole, smrznuto povrće i mešavine, čokolade, napolitanke, a od sladoledžijskih specijaliteta, tu su samo oni najjeftiniji i oni najskuplji. Jer oni jedino i idu. Nema srednje klase u žestokim predgrađima.

   

Penzija

Kusur od života.

   

Zlatne ruke i hrapav jezik

Osobine virtuoza koji svira ispod brega a čiji se zvuk čuje daleko severnije.

   

S koca i konopca

Ono što je, u prošlosti, naselilo Australiju.

Reče Del Boj jednom Australijancu:

- Ti bi se rodio u Engleskoj, da ti deda nije bio kriminalac!

   

I papuče beže od njega

Tolika smradina od čoveka da i neživa bića beže od njega tražeći spas.

Mare: E ćale jesi video 'de su mi papuče, nisam ih zatekao tamo gde sam ih ostavio?
Pera: Smrdiš k'o da si jeo trule mačke i klozetske daske, idi okupaj se svirokurčevino beskorisna, posle se čudiš što te neće devojke, vidiš da i papuče beže od tebe!?
Ljubinka: Nemo' sina da mi diraš, ljubi ga majka.
Pera: Kog bre sina, konjina, nabio u dupe 30 godina ne zna ni papuče gde je ostavio...a i uštavio se, smrdi k'o buba.

   
   

Čućemo se

Kurac

   
   

Završni radovi u medicini

Pogrebne usluge.

   

Tri kraljice moga srca

Veliki Šabanov hit adaptiran poligamnom tržištu.

   

A nekad si mogao banuti nenajavljen

Šatro.

Prekinite da romantizujete prošlost i nostalgišete o nekakvom mitskom gostoprimstvu starih "domaćina".

Jahao je na umornom doratu, kome je krvava pena na brnjici sve manje bivala penom a sve više svežom tamnom krvi. Imao je dve strele u sebi, jednu u butini, jednu u slaboj tački oklopa, izmedju rebara i pazuha. Štit sa obeležjem njegove kuće, crni hrast na žutom polju, izgubio je pre dvadeset liga.

Drumski razbojnici su ostali drski i neustrašivi, iako se buktinja rata već mesecima pretvarala u nejaki žar.

Kiša mu je dobovala po verižnjači, odora ispod nje mokro se slepljivala uz ranjeno telo.

Sati grozničavih snova i klackanja na konju. Buncanja. Ili su to bile godine?

I onda, odjednom, zamak. Koliko god ubedjivao sebe da je to vrućica, fatamorgana i opsena. Mali i stameni zamak, sa spuštenim mostom preko šanca je bio tu. I na bedemu zastava, besni jazavac na zelenom polju. Zamak ser Tagarta. Njegovog starog i vernog prijatelja.

Polumrtav udari po kapiji, razdra se zadnjim mrvama snage MILOOOOST

--------------

-Burazerče aj neki drugi dan, ljubim te, skinusmo sad s Jelenu Sons of Anarchy malo da se opustimo, a i pozitivni smo bili ovi dani, ništa nismo stigli da čistimo, bedarica mi ovako u lom da te primim. Aj ljubi brat.

---------------

MILOOOOOST

Sledeće što je čuo je vriska konja koga je strelica samostrela pogodila između očiju. Konj se prope, on padnu s mosta u šanac. Strelica namenjena njemu, došla je kao poklon.

   

Celibatska peščara

Opustelo, suvo međunožje usled nejebice.