Generalizacija koja iskrivljuje sva pravila logike, ali vrlo korisna,
jer je umiranje univerzalna kazna za sve neželjene radnje -
ko kaže da je trčanje zdravo kad je "jedan trčo pa umro".
- Jedan se oženio pa umro. (kad nekome nije do ženidbe)
- Jedan tako jeo sam pa umro. (kaže se nekom ko jede a ne nudi druge)
Muka svake osobe mlađe od četrdeset godina ( naročito srednjoškolaca i studenata) koju je svako od vas barem jednom osetio na svojoj koži.
Smeštate svoju pozadinu u udobno sedište japanskog prevoznog sredstva na početnoj stanici, stavljate slušalice u uši i nameravate da u tom blaženom stanju ostanete do konačnog odredišta, tj. poslednje stanice...
Negde kod čevrte stanice. Pijaca. Bus polupopunjen. Navala oko 50 pobesnelih penzionera, koji neverovatno hitrim koracima zauzimaju svoje busije. Kao i u svakoj igri (npr. muzičke stolice), jedan ili nekolicina, svakako su ispušili za mesto.
Rezigniran pogled kroz prozor, a kroz mozak prolazi dobro poznata mantra: "Samo ne mene, samo ne mene". Polako isparava nada da se može ostati u nirvani i dolazi spoznaja o sve izvesnijem zauzimanju prinudnog položaja, zvanog kešanje.
Baba. Mešavina molećivog i mrzovoljnog, a nadasve iskusnog ponašanja koji se automatski pojavljuje posle bacanja letimičnog pogleda na zauzeta mesta. Žrtva je obično najmlađi član posade prevoznog sredstva, osnovac sa gigantskim rancem, srednjoškolac posle sedam časova, izmoreni student građevine ili jednostavno osoba koja ide do poslednje stanice.
Baba:(ulazi u autobus i ostavlja svoje abnormalno velike zembilje tik pored mene)
Ja:(znam šta sledi, ali ostajem pribran i spreman na najgore)
Tu počinje dobro poznata igra.
Primer jedan:
Baba od dvesta kila, sa crnogorskim mrkim brcima rastrojeno udara po mom ramenu.
- Ustaj mali, starija sam!
Ja:( kontam da je u pitanju amaterski pristup, nasmešim se i vadim slušalicu iz uveta)
- Izvolite, mogu li nekako da Vam pomognem?
Baba:(podiže ton)
- Rekla sam ti da ustaneš, ne pravi se blesav!
Ja:(spreman da udarim mat i spustim se na nivo dotične)
- Idi bre baba u pizdu mater'nu, da si malo učtivija, ustao bih bez pogovora!
Baba:(otvorivši usta poput žabe, htede nešto da kaže, ali samo nemo odšeta)
Pobeda. Vraćam slušalice u uši i nastavljam sa vožnjom.
Primer dva:
Baba:(prodorno gleda u mene)
Ja:(pokušavam da se asociram na gumeni ram od prozora ili neki nebitan objekat izvan busa)
Baba:(i dalje gleda, samo što se sada još više približava i diže svoj ultra dlakavi pazuh tik iznad moje glave, kešajući se za šipku)
Ja:(shvatam da počinje igra živaca,odnosno najduža igra, koja, srećom po mene, može se razvući i do nekoliko stanica.Takođe shvatam da ako je zamolim da se pomeri, automatski ću započeti konverzaciju i tako dopustiti gospođi da se bori za mesto.nastavljam sa kulingom do naredne stanice)
Baba:(nestrpljiva, gubi živce i automatski postaje lak plen)
- Mogao bi da ustaneš, već stanice gledaš u mene, a nemaš nameru da ponudiš mesto starijoj dami!
Ja:(nezainteresovano) -Ne morate da se derete na mene.
Baba:- Ja sam dama, ja se ne derem, kako te nije sramota da tako razgovaraš sa starijom osobom od sebe, je li !?
Ja:-Gospođo, najiskrenije se izvinjavam, ali pomerite se od mene, Vaš pazuh neverovatno zaudara.
Baba:(uvređena i pogođena izjavom, beži sa lica mesta)
Pobeda.
Primer tri:
Baba:(učtivo kucka prstom po mom ramenu i sladunjavim pogledom započinje razgovor)
- Izvini momak, molim te, mogu li da sednem?
Ja:(zbunjen, jer shvatam da je gospođa pro igrač i da će se boriti za mesto na najprljaviji način-kulturom).Ipak pokušavam da se izvučem jeftinim srednjoškolskim trikovima:
-Gospođo, razumem da ste umorni, ali ja sam upravo završio sa nastavom i idem direktno na trening...(u tom momentu bivam prekinut)
Baba:- Ali ti imaš šesnaest-sedamnaest godina, lep si momak, imaš snage.Haaajde, ustani da baka sedne, nije meni još bog zna koliko ostalo.
Ja:(poražen, ustajem)
-Sedite gospođo, u pravu ste.
Baba zadovoljno seda na mesto, a ja zauzimam prinudni položaj kešanja.
Ovo se zove GSP prokletstvo.
Elegantni zaobilazak tržišta u mikroekonomskom spajanju ponude i potražnje.
Ispričaću ti nešto, boli me kurac ako si čuo.
A: Jesam ti pričao prošle godine kad nam je pop došao da osvešta kuću?
B: Jesi, sećam se hahah...
A: ...dođe on nama kao da svešta kuću i otvori mu moj stric vrata...
B: Ma znam, ono za kvadrate, pričao si.
A: ...i pita on strica "Koliko kvadrata ima?"...
B: Da, da, sećam se priče, kažem ti..
A: ...a stric će njemu "Što, da nećeš to da krečiš?" HAHAHAHAHAH
B: Da, dobra fora, nisam se ovako smejao od prekjuče, kad si zadnji put ispričao to...
Sve ovo što ću da ti kažem posle ove rečenice je suva istina al sam pička mala pa ću se fino ograditi. Nema odgovornosti, nema krivice.
- Nemoj me držati za reč al mislim da ti se žena jebe s kumom...
- S kojim kumom, ja drugog kuma osim tebe nemam?!
- Pa nemaš.
Krem za cipele koji je u "onome" (plastičnoj teglici) sa "onim" (sunđerom) na vrhu, pa ne čistiš cipele old school, nego samo namažeš preko. Pa još i miriše. Nije imalin, nije četka i još mu niko nije dao ime. Najčešće ne može da se nađe odma, jer se koristi uglavnom za slave i venčanja, dakle retko. Nema ime, ali ga svi znaju.
- Majka, jesi videla ono za cipele, bilo je tu u plakaru?
- A ono, naravno - eno ga u drugoj fioci.
Vidiš ga sad i više nikad, nema razloga za stid.
- Znam da je nudistička plaža, al' opet me blam pred silnim ljudima.
- 'Ajde bre, niko te ne poznaje. Neće ti na slavu doći.
Tu rečenicu čujemo svakodnevno i uvek je obavijena velom misterije. Zašto je bolje reći 'Idem da završim nešto' , nego reći 'idem na kafu, idem da učim, idem na safari, idem da bludničim sa moldavskim prijateljicama noći'...Varate se ako mislite da ti koji koriste IDZN žele da sakriju od nas nešto. NE! NAPROTIV! Oni samo naglašavaju da su oni zauzeti, traženi, poslovni, i da to NEŠTO, ma koliko debilno bilo ne moze biti ZAVRŠENO bez njihovog prisustva. Svi se bacakaju rečju 'kul" ovih dana. Iskreno mislim da oni koji koriste IDZN stvarno osete da su više kul kad je izgovore. Zamislite da neko ide da pokupi babu sa stanice. Humano je, ali nikada ne može biti kul. Ali kad kazete IDZN, zvecnete kljucevima, udjete u jugo, dok vam vetar mrsi kose ...makar na trenutak bićete kul. Don Johnson kul. Oni koji koriste IDZN su potrebni da bi to NEŠTO dobilo svoj oblik i znacenje. Posmatrajte i facu onih neposredno posle izgovaranja IDZN. To je jedna bezlična mimika, ni zadovoljno, ni napeto lice. JER POBOGU...oni to ZAVRŠAVAJU svakodnevno...to je razlog njihovog postojanja . Kad se to NEŠTO ZAVRŠI, to je onda gotovo, to se vise ne spominje, to je jedan problem manje.
A sada me izvinite, idem da završim nešto. To NEŠTO, uključuje toalet-papir.
Reč verovatno nemačkog porekla. U anatomiji životinja, meso sa trbuha izgleda bilo koje životinje dok se u Srbiji ustalilo da se ovaj izraz koristi isključivo za svinjsko meso. Termin koji se često koristi na svim našim slavljima. O pauflehu se priča s poštovanjem, koriste se najfiniji izrazi da se on opiše, često ljudi i uz određenu dozu sete i nostaligije govore o njemu. Kilogram dobrog paufleha ne može da se zameni ni sa kojim jelom vrhunskih kuvara. Jedna od glavnih poslastica svih istinskih gurmana.
U pečenjari:
- Šefe, daj kilo prasetine, al' da bude od paufleha! 'Ej, i dva piva, al' da budu ona do motora!
Iritantni, snobovski, valjda akademski fensi rodjak od "ne znam". Dodavanje još jednog glagola u ušima onih koji ovo koriste verovatno ostavlja utisak finoće i intelektualne superiornosti, dok kod normalnih izaziva želju za nanošenjem povreda ovim prvima.
- E brate, kako se zvaše ona fanfulja iz "Gejmotrona" što ju je Džofri načičkao strelama?
- Ne bih znao.
- A kurac moj u svojoj nozdrvi da li bi hteo?
Masonski simbol koji sugeriše prisustvo velikog majstora u unutrašnjosti objekta u izgradnji ili renovaciji.
