U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...
S jedne strane je bila zla sila tame koju je predvodio Kapetan Amerika, a u ekipi su mu bili Hulk, Ajron Men, Robokap, Supermen, Betmen, Spajdermen, Himen, Helboj, Panišer, Dardevil i Nindža kornjače.
Na strani svetlosne pravde ujedinjenja srbskih zemalja stajali su sve junak do junaka Marko Kraljević, Sveti Savo, Petar Petrović Njegoš, Miloš Obilić, Gavrilo Princip, Car Lazar, Duh Stevana Nemanje, Vaslije Ostroški, Radmoir Putnik Prajm, Ratko Mladić, Novak Đoković, Rade Lacković i Boro Drljača.
Poredalo se 12 osovina zla, 12 demona, da napadnu svetu srbsku zemlju Kosovo. S naše strane stalo 12 junaka neustaršivih nad kojima je lebdio Duh Stevana Nemanje.
Kapetan Amerika - Sravnimo ove Srbe sa zemljom, oću da idem da slavim dan nezavisnosti jebem ti krušnu mrvu đe me poslaše! Ajron Men - Palim senzore! Krećem sam! Betmen - Neeeeeee.... Himen - Ajronmeneeeeeeeee.... Supermen - Kakav individualac! Hulk pojeo nindža kornjače i oće da odgrize helboju nogu dok ga Panišer, Dardevil i Spajdermen sprečavaju. Robokap zaboravio akmulator u Detoritu i našo nekog stojadina i izvadio polovan blek hors od 72 ampera i pokušava nekako da uturi u bulju.
Ovi naši
Petar Petrović Njegoš - Viđu što ide neki limeni ološ od tice! Sveti Savo - Marko reaguj! Miloš Obilić - Ma ja ću ga sabljom po trbuu! Gavrilo Princip :već puca svetleće metke, a ajron men pravi karafeke u vazduhu i izbegava: Radomir Putnik Prajm - Ne pucaj Gavrilo jebem ti ženo majku! :Novak pripremio reket: : Ratko Mladić uključio helt što je ukro od majki Srebernice: :Rade Lacković i Boro Drljača počeše da puštaju zvukove takve frekvencije da Ajron Menu pregori napajanje za letenje: Vasilije Ostroški - Sad ga Markane! :Marko Kraljević manu jednom topuzom: - Rsaaaaaaaaaaaa!!!! Ajronmen se odbi Đokoviću na slajs i on ga posla ravno pred Kapetana Ameriku! Car Lazar aplaudira!
Njiovi
Betmen - Esam reko da ne ideš! Ajron Men -Ovo nie dobro prošlo! Kapetan Amerika - Stoko jedna neotesana! Kuj reko dideš? Hulk povraćaj kornjače, napadamo! Spajdermen -Ja sam spreman! Dardevil - I ja sam! Panišer - Ko vas jebe! Helboj - Ajmo da sravnimo tu stoku! Robokap pogrešno prespojio crnu na crvenu i pregorio! Himen - Ja imam moćććć!!!!
Jurišom krenuše!
Naši!
Radomir putnik Prajm- U liniju! Polako! Polako! Polako! Sadddddd! Sveti Savo dignu žezlo prve srpske patrijaršije! Nastade opšti metež! Panišer udari na Miloša Obilića! Ovaj mu zadade smrtni udarac! Helboj odbi ruku Njegošu. Radmir Putnik Prajm Uvati betmena za gumeni kožušak i otrese ga o zemlju! Spajdermen umota Rada Lackovića u svoju mrežu al' ga Boro Drljača ošinu sikirom! Vaslije Ostorški ide kroz masu i hiluje naše. Kapetan Amerika kad je vido žezlo Svetog Save upade na bulju i poče da se povlači! Supermen sa strane već puši kurac Marku Kraljeviću dok ga ovaj udara topuzom od kriptonita! Himen ubi Cara Lazara dok ovaj ne skide maicu i pokaza mu tetovažu Svetog Agatona i Himen se prepade i vrati se u obični oblik! Dardevil obori Novaka Đokovića karate potezom al' ga Gavrilo Princip ubi iz zasede dok ovaj nije gled'o. Tamo sa strane Radomir Putnik Prajm već uzo i siluje Ajronmena šlep štanglom. Nindža kornjače upoznaše pravu dobrotu i odoše da se zamonaše u manastir Visoki Dečani. Hulk ide kroz kamaru i razgrće inaaše i svoje, ote žezlo Svetom Savi, ali ga neka nevidljiva sila povuče gore - bijo je to Duh Svetog Nemanje! Dušmani se prepadoše i pobegoše i njiove tuđinnske zemlje vičući "Idemo po Gandalfa". Već pođe da pada noć! Naši junaci se sabraše! Kosovka devojka priši ruku Njegošu! Rade i Boro zapevaše! Zaori se Kosovom poljem!
Najpouzdaniji način da prepoznate Somborca ili osobu kojoj su Somborci preuzeli kontrolu nad životom. Najbolja reč na svetu. Ne mogu vam opisati kako se penal osećam svaki put kad je upotrebim! Koristi se kao: 1) prilog za način; san svakog glagola; „Znaš kako lik penal svira!“ „Al bi bilo penal kad bismo imali za pivo…“ „E, baš ti penal stoji kratka kosa.“ 2) uzvik; „Ju penala!“ - oduševljenje viđenim. „Peenaal!“ - razneženo odobravanje. 3) pridev; "Ostavi to, to je penal pesma!" 4) apstraktna imenica muškog roda u funkciji objekta; „Majmune jedan, dobi’š penal uglavu!“ „Al smo sinoć popili penal!“ „Ju brate, sad kad nam dođu na penal, ubićemo boga u njima!“
popularne izrazi: Krša penal – jako mnogo penal, dobro da ne može biti bolje. Popiti penal, dobiti penal – primiti dobre batine. Penal uglavu – jak udarac nogom u glavu, najčešće samo neostvarena pretnja. Doći (nekom) na penal – doći na zicer, upasti u sačekušu. Napenaliti – ispičkati, pretući, naguziti, išibati, nakantati,…
Omanja rasprava kriminalaca u lokalnom kafiću, čiji je veći i bolji.
-Znači tvrdim! Moj krst je od 23-karatnog zlata i bolji je od tvog!!! -Kakvi bre zlato, ja sam svoj uzeo na Hilandaru, osvećen sa draguljima! -Ma zajebite obojica, ja sam svoj platio 2 soma u Rusiji ! Šljaka me odlično! Bez da sam imao kletve ili bušene gume, da kucnem u drvo!
Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.
Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...
Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.
Muž kući sam bakće se sa decom, žena otišla sa drugaricama na kafu.. Muž: Dušo kad dolaziš kući, klinci su malo nemirni? Žena: Pa znaš ostaću bar još sat dva, da se ispričamo lepo, nismo se dugo videle.. Muž: Daj ne zajebavaj me, Marko pišao u saksiju, prevnuo televizor i juri džekija gurnuo mu prst u bulju i hoće opet, ker prestavljen sakrio se iza kreveta. Petar je bolji, sam sedi pored zida, kida komadiće i jede, a i ja sam gladan odavno, znači dao sam migavac samo što nisam skrenuo, dolazi kući! Žena: A teo si da jebeš, što ga nisi vadio na vreme, aj ćao! Muž: Ali sl.. TU, TU, TU, TU.. Ma zajebi, Petre sine napravi meni mesta pored zida da i ćale prezalogaji nešto
Pokušaj obavljanja aktivnosti iz ležećeg, sedećeg ili nekog sličnog neadekvatnog, a opet vrlo udobnog položaja.
Noć, pogašena svetla. Hladno je... Zapravo 30 stepeni je, ali aj da napravimo malo atmosferu. Dakle noć, mrak... Telefon jbt! Na stolu mi je telefon, alarm me nikada neće probuditi odatle. Treba ga dohvatiti bez ustajanja. Hm! Kako sad... Misli čoveče, misli. Ok, staviću ćebe na pod, jastuk na njega, onda ću kaišem sa pantalona koje su mi na dohvat ruke svući telefon sa stola, on će pasti na jastuk, samim tim na ćebe, ja ću ćebe dovući i sve će biti super. Scena je nameštena! Bičujem kaišom telefon. Kaiš pogađa lampu na stolu, lampa pada i udara tastaturu, i kao što svaka stona lampa ume pritiska ctrl+alt+del, monitor se pali. Aaaa, oslepo sam! Smanjuj gubitke, smanjuj gubitke! Na rukama dolazim do stola, a dupetom i nogama još uvek spavam, hvatam telefon koji klizi iz ruku i pada preko druge strane stola. Dupe i noge više ne spavaju, ispao sam iz kreveta i roknuo glavom u komodu.
Ležim nemoćan, depresivan i poražen, a ćale mi se projektuje iznad glave u četiri primerka: Ne mož' bre ništa s kurca!
Izvorno značenje ovog izraza podrazumevalo je odobravanje ili slaganje sa nekim događajem ili iznetom tvrdnjom ili pak potvrđivanje dogovora. Danas se izraz 'taj rad' razvio u opštu govornu figuru nedefinisanog značenja, tj. značenje se moze izvući iz konteksta i/ili intonacije u govoru. Takođe, 'taj rad' može predstavljati i poštapalicu u govoru koja nema apsolutno nikakvo značenje. U ekstremnijim slučajevima, 'taj rad' može predstavljati moto čitave zivotne filozofije zasnovane na konformizmu i/ili lenjosti.
Oduševljenje/odobravanje: -Brate, dobio si šesticu na ispitu. -Taj rad!!one
Potvrda dogovora/slaganje: -Ae u osam kod sormaza. -Taj rad.
Neodređeno značenje: -'De si, brate, š'a ima? -Evo, taj rad. -Taj rad. -Pa taj neki rad.
Mnogo koristan izraz. Primer štednje, jer su u nekim situacijama reči sasvim redundantne. Od koristi je raznim ljudima u raznim prilikama.
**
(student koji nešto vrda na usmenom ispitu)
- Dakle, kolega, tvrdite da je Čoser bio renesansni pesnik? - Taj rad! - Vi niste ni pipnuli knjigu, je l' tako? - Taj rad... - Ništa, kolega, evo Vam indeks, vidimo se u narednom roku. - Taj rad.
--------------------------------
(čovek nije nešto religiozan, ali poštuje tuđu religioznost)
- Hristos se rodi! - Taj rad!
--------------------------------
(osobu apsoluno boli tukidid, tj. narodski rečeno, potpuno je indiferentna prema onome što druga osoba palamudi)
- Ne možeš da veruješ, uzeo sam Di Marcio hambaker za bridž poziciju od nekog lika za samo 20 evra, sad ću da ga ugradim na strat, nemaš pojma kako će dobro da se čuje! Nego, žao mi da sečem, moraću da kupim novi pikgard, ne znam samo da li da tražim polovnjak ili da idem po prodavnicama, ili kod majstora. Šta ti misliš? Da nosim kod majstora? - Taj rad.
--------------------------------
(a sad malo interno)
- Onaj La_Haine je baš neki nadrndan lik, a? Sigurno ništa skoro nije jebo, šta misliš? - Taj rad.
Ili
- Kako smara ova Majav. Samo nešto morališe. - Taj rad.
Ili:
Ovaj Predražinjo je sigurno 2-3 čoveka koliko ga ima onlajn. - Taj rad.
Dok iz Džinijusovih zvučnika od četiri evra mamara nacije i neki zilj iz devedesetih, pevajući refren u duetu, elaboriraju temu kako u njenom telu zri život (k'o na grani jabuka, ma k'o osmi putnik u Sigurni Viver), tvoja slobodno - umetnička duša je više okrenuta izraelskom GOA trensu, negaciji hrišćanskog običaja da dvoje treba da se trpaju samo kada prave mladunce, i naravno - likovnoj umetnosti.
Prirodnom bojom, na prirodnoj podlozi - prvi mlaz iz mesnate tube, koji količinom i snagom jasno odaje surovu istinu dvomesečne apstinencije, narisaće debelo stablo od njenog lepo uređenog pubičnog rasadnika, pa sve do nogu izrezbarenog razapetog lika na drvenoj krstači koji joj visi na srebrnom lančiću oko vrata. Zadržavajući orgazmični grč na licu, drugi i treći mlaz prosućeš od vrha grudne kosti, ka levoj i desnoj bradavici sisurine, formirajući tako dve lepe grane stabla. Dok se ona meškolji, grčeći se nevoljnim trzajima blaženstva, ostaci boje iz tvoje tube narisaće delove krošnje, u nekoliko lakših i tanjih disperzionih mlazeva, dajući tako finiš umetničkom delu - tvom portretu stabla, plodu mošnica, prostate, inspiracije i pre svega, apstinencije.
- Uuu, jebote... ček'da fotkam ovo! Gle, k'o drvo neko ispalo, a? - Aha, stvarno. Ma možeš šta 'oćeš sada... nirvaaanaaaa... Gde su pljuge? - E, ček' ne pomeraj se! Čekaj malo! Sjebaćeš mi portret. - Daj, bre, moram da zapalim odma', sada odma'. Samo da dohvatim upaljač... - Aaa, fak! Skliznula mi grana sa leve sise. Rekoh ti da se ne pomeraš. - Evo, vratićemo. - A, ne. Nije isto. Gotovo je sad. Sjebala si sve. - Šta je sa ovim jebenim upaljačem, koji mu je kurac sad?
Stari format pivske boce upadljivo zelene boje. Kontrolna flaša. Svaka dvadeseta, pedeseta ili koja već u seriji. Flaša da duplo dužim rokom trajanja piva od onog u braon ambalaži. Iz prostog razloga, jer je naš narod iz raznoraznih sujeverja izbegavao da pije iz zekulje, pa su obično čamile u dnu frižidera i silom prilika im je rok trajanja bio produžavan.
Služila za trežnjenje ili dokazivanje zajebanosti.
Pero : - Daj 'vamo još dvije za mene i barata, al' da su 'ladne.
Konobarica : - Imam samo zelena 'ladna.
Pero : - De malo bolje pogledaj.
Konobarica : - Nema, Perhane sam' zekulje. Sve ste gare izokrenuli.
Pero : - O, jebem ti državu, da u sred Srbije pijem iz zelene flaše!
Konobarica : - Daj, ne seri matere ti. Šta ima zelena boca sa Srbijom?
Pero : - Kako nema!?! Znaš li ti da se pre jedno dvajes godina, u Subotici na Ž stanici, pijana mađarica samozadovoljavala sa zelenom bocom?!? Naočigled celog železničkog bifeVa i to za pola tepsije bureka i kartu do Segedina!
Konobarica : - Vidiš, nisam znala... da vratim?
Janoš : - Donesi, meni ne smetaš. Meni smetaš samo kad je prazan flaša.
Pero : - Nemoj vraćati sa' kad si krenula, ne valja se. Al' da znaš drugi put.E moj Janoš, nije lako Srbin biti. Vidiš ti kake su to muke, a ti 'vamo kukaš, ugrožen ...
Janoš : - Nem 'grožen, samo kad nema hideg pivo, ondak kukaš i 'grožen judski prava, 'kroz !
