Smrad koji ubije prestolonaslednika, nakon što ćale abdicira sa wc šolje.

Био је омалени младић, низак и неугледан. Деца су га тукла и зезала у школи. Понављао је разред. Није уписао гимназију. А онда је опет покушао... И опет није уписао. Једини контакт са вагином имао је када је са оно мало другара што има платио курву. Кад год би пробао да полети, чекао га је бетон. Разумевање које му је следовало као људском бићу било је за њега друга димензија. Добар је он дечко, али... Не довољно за њихове уштогљене гузице. Сваки нови дан је обећавао још један протраћен живот прљавог градског дрипца, збуњеног погледа, невиних речи и високог чела.

А онда је једног дана мали Гаврило свима у инат засијао, ушао у историју, отишао у легенду. Био је небитан до пре два минута, сада се свет не може замислити без њега. Био је неважан, сада је инспирација. Био је тишина, сада су његова дела песме. Једино што је имао били су принципи. Принцип хероја малих људи.

Uspesni atentator na austrougarskog prestolonalsednika. Srbin iz Bosne i pripadnik organizacije "Mlada Bosna" koja se borila za ujedinjenje Srba istocno i zapadno od Drine. Za atentat najverovatnije obucavan u Srbiji od strane tadasnjih tajnih sluzbi. U zapadnim medijima njegovo ime i delo cvrsto vezuju za iniciranje pocetka I Svetskog rata, barem se tako ta informacija servira plitkoumnim zasrafljivacima srafova dok blenu u TV sa daljinskim u jednoj i limenkom piva u drugoj ruci, a debeloguzno meso im cvrsto srasta sa foteljom. Nijednom i nigde se ne pominje, a zasrafljivaci srafova zbog paralize mozdanih funkcija nisu u stanju da primete, da se I Svetski rat pripremao u austrougarskim fabrikama, kasarnama i generalskim jazbinama citavih 10 godina unazad. Pripremani su planovi i rute prodiranja, liveni topovi i municija, sanitetska i intedantska skladista punjena do tacke pucanja, pripremane su i pobednicke pesme i vatrometi. I bas kad je sva priprema bila pri kraju, nas Gavrilo opali, pogodi i ne spreci rat vec im dade alibi za klanicu. Da su Austrougari zbog necega odustali od rata Gavrilo bi sirom sveta bio slavljen kao covek koji je jednim metkom spasao Evropu uzasa. Ovako, rata je bilo, a Gavrilo od moguceg heroja postade prokletnik. Hm, cudan je taj jezicak istorijske vage ... Pitam se sta bi se desilo da je, npr. 1939, neki Srbin ubio Hitlera. A sto se pitam, istorija se ponavlja, prosao bi kao Gavrilo. E da, Austrougari nikada nisu imali slavljenicki vatromet.

Касперов зли брат близанац.