Naslikati zatim portret stabla

Док из Џинијусових звучника од четири евра мамара нације и неки зиљ из деведесетих, певајући рефрен у дуету, елаборирају тему како у њеном телу зри живот (к'о на грани јабука, ма к'о осми путник у Сигурни Вивер), твоја слободно - уметничка душа је више окренута израелском ГОА тренсу, негацији хришћанског обичаја да двоје треба да се трпају само када праве младунце, и наравно - ликовној уметности.

Зато ћеш га извадити на време, и затим насликати портрет стабла.

Природном бојом, на природној подлози - први млаз из меснате тубе, који количином и снагом јасно одаје сурову истину двомесечне апстиненције, нарисаће дебело стабло од њеног лепо уређеног пубичног расадника, па све до ногу изрезбареног разапетог лика на дрвеној крстачи који јој виси на сребрном ланчићу око врата. Задржавајући оргазмични грч на лицу, други и трећи млаз просућеш од врха грудне кости, ка левој и десној брадавици сисурине, формирајући тако две лепе гране стабла. Док се она мешкољи, грчећи се невољним трзајима блаженства, остаци боје из твоје тубе нарисаће делове крошње, у неколико лакших и тањих дисперзионих млазева, дајући тако финиш уметничком делу - твом портрету стабла, плоду мошница, простате, инспирације и пре свега, апстиненције.