Ćutuk. On je u svom svijetu, samo zijeva unaokolo i nema pojma šta se zbiva oko njega. Ako planirate nešto da ga pitate za sjutra, zakasnili ste jer ste to trebali da uradite prije dva dana zbog stanja njegovog mozga koji je na stend-baj i ne mrda baš tako lako. Usporen je ali ga isto tako boli uvo za sve, ako je zemljotres on će prvo da se naspava pa da izađe iz kuće, ako kasni, on će popiti kaficu, pa onda krenuti, čemu tolika frka?
A: Oćemo li noćas kod Mileta na PES? B: A? A: Kod Mileta na PES bre da idemo? B: Uh... A: Je l' čuješ ti, idiote? B: A čujem... A: Pa? B: Pusti, sjedi malo, ne znam sad... A: A oćeš da jebeš noćas onu malu, da ti sredim? B: A? A: Apiš mudo, govedo usporeno, oćeš ili nećeš? B: Ma pusti bre jebanje, da odmorim malo, ustao sam prije dva sata...
Dve stanice od pičke materine... Objašnjenje: Uđete u 531 ili 532 na Banovom Brdu i vozite se, vozite, vozite, vozite.... vozite... vozite, i pogledate napolje i pitate se "U koju sam PIČKU MATERINU zašao". E onda se vozite još dve stanice i u Rušnju ste...
Istinita priča: Ide jedan moj ortak (u cilju očuvanja imena i časti dotičnog, predstavljen kao Lik 1, tj. L1), u Rušanj kod drugog ortaka (L2), i vozi se vozi 531, i nema pojma gde se zavukao... Sama neka polja i slično... Od straha da nije previše otišao, izađe on na sledećoj stanici uz misao "U kojoj sam pički materini to?". Uzima telefon i poziva L2. L2: -Ćao. Gde si? L1: -Nemam pojma. U nekoj pički materini... L2: -Pa šta vidiš okolo? L1: -Vidim Vučića? L2: -Molim? L1: -Vidim plakat Vučića na nekim kontejnerima... L2: -Ahaa... Pa još 2 stanice dalje. ---------------------------------------------------------------- Modifikacije na Rušanj su i sledeće: -Ma, idi, bre, u 2 stanice pre Rušnja... -Bolestan sam, otišli mi sinusi u 2 stanice pre Rušnja... itd... ---------------------------------------------------------- Mislio sa ovo bez uvrede žiteljima Rušnja. Mnogo mi je bilo lepo svaki put u Rušnju. Rušanj je predivno mesto, i njive mu... ---------------------------------------------------------- Ujedno bez uvrede svima koji zaista i žive na dve stanice pre Rušnja...
- ... da je ovde prisutni izvršio prisilnu obljubu nad Dž. Nj. iz Trtkovine-na-moru koja je u tom trenutku bila maloletna... - Stop, stop, stop. Prvo i osnovno, ako ste je videli znate da ne izgleda maloletno, nego kao Toma Zdravković, drugo, nije bilo prisilno, nego se drala da je pijana i naletala dupetom na mene i treće, nisam je obljubio nego objebao. Poljubac za mene predstavlja nešto vrlo intimno.
-Za koga ćeš da gvasaš? -Za koga bre da glasam u ovoj crnoj zemlji?! Matori mi radi za 20 'iljada, ja studiram da bih se posle vukao po birou 10 godina! Ma neću bre više ni da studiram, ni da radim i sve u pičku lepu materinu više! -Ja ću za Vadikale.
Šamarčina koju ti ćale opali tako da te rastavi od života na par minuta, nakon što se vratio iz škole sa roditeljskog i video da si naređao sve kočeve.
-Tata, da podignemo Milana sa zemlje? -Ne, ćeri moja, neka ga, tu mu je mesto. -Ali tata, ide mu pena na usta... -Ništa se ne brini, kad ustane dobija još jedan rastanak sa mozgom zato što mi je razbio far od jugića.
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Ono što pičkica izgovara, jer nema petlju da sastavi smislenu rečenicu i ispičkari sve koji mu smetaju. Ili da popravi nepravedne pojave i stvari. Umesto toga, počinje da vrda i optužuje imaginarna bića.
- Jebem ti život i sve da ti jebem! - Šta je bilo, mukice? - Izašao danas na ispit i dobio sedmicu! Eto, to je! - Pa? - Pa, šta? Neke čepulje se čepile profama i dobile 2 ocene više! - Ko se čepio? - Ko? Određene osobe iz prvog reda. Ne bih sad imena da navodim, ali zna se na koga mislim! - Na koga? - Ma, nije bitno. Znaju oni ko su!
-------- - Kad toliko daješ savete, reci koliko si ih ti jeb'o do sada? - Ja? Stotine...i više stotina...hiljada - Aha! Pričam ti priču. Ko su onda te srećnice? - One? Neću sad imena da otkrivam, ali... - Nećeš? Sve mi se jasno. Idi jebi krevet!
------- - Trudna sam! - A? - Rekoh, trudna sam - 4. mesec!...Kakva je to faca? - Faca očajnika. Tek smo 3 meseca u vezi. - Pa? - Očigledno da te neko drugi napump'o. Koliko ih je bilo pre mene? - Pa, ne bih imena direktno da navodim... - KO?! - Žare sa Vračara... - Ko još? - Kole Kitolomac...i onaj Vanja sa Banovog Brda. E, da i Simo, kolega sa posla...(nabraja dalje 349 ljudi) - Bog te jebo! Tebe je jeb'o celi stadion, uključijući korner zastavicu i četvrtog sudiju!
Najpoznatiji srpski izum, koji je do tada nezanimljivim, regionalnim, dosadnim i sitnim ratovima, dao šansu da budu u biblijskim razmerama katastrofalni.
Izumeo ga je mladi srpski student-inovator Gavrilo Princip 28. juna 1914 u Sarajevu.
...Teslin asinhroni motor nikada neće imati tu popularnost...
U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka. Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.
