Topli napitak namenjen uživanju i opuštanju, pretvoren je u nešto krajnje složeno, te vam je pri odlasku u kafić potrebna brošura da biste pravilno naručili istu.
1991. godina
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite? Gost: Jednu kafu moliću.
Donosi vam tursku/srpsku/domaću kafu u bakarnoj žutoj džezvi, sa ratlukom od ruže na tacni. _________________________________________________________________________
2001.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite? Gost: Jednu kafu moliću. Konobar: Služimo samo espreso. Gost: Pa dobro...onda jedan espreso.
Donosi vam espreso ružan kao sam đavo, jer im je teško da se otvore za neku kvalitetniju kafu. Kao prilog tu je i neka bugarska čokoladica, kojoj ni ime ne znate, a strah vas je i da je stavite u usta. _________________________________________________________________________
2011.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite? Gost: Jedan espreso. (Jer je turska/domaća/srpska kafa odavno postala misaona imenica) Konobar: Da li želite skraćeni, obični, pojačani, produženi ili osiromašeni? Gost: Obični. Konobar: Hoćete u malu, srednju ili veliku šolju, ili možda plitku, a široku? Gost: Malu. Konobar: Želite možda mleko u kafu? Gost: Može malo mleka... Konobar: Želite hladno, ili toplo, sa -5% mlečne masti, sojino ili kamilje? Gost: E, aj daj mi čaj od nane!!! (U sebi MRŠUPIČKUMATERINU!) Konobar: Želite možda od sveže ili osušene....
Preboleti bivšu ribu na najmuškiji mogući način - prestati i da je ubrajaš u svoje seksualne fantazije prilikom onanisanja. Jedini pravi muški znak da si je zaista preboleo. Prestao si da zamišljaš tu rutinu i usudio se da pretpostaviš kako bi to izgledalo sa nekom drugom. Ćao bivša ribo, akam ga na baba Dragicu od koje kupujem tikvice!
New text message To: Ivana Bivša Text: Ivana, konačno je gotovo! Zaboravljena si! Ne zamišljam više ni tebe ni tvoju lepu kosu, mirišljavu vulvu, seksi podbradak! Ni o lepo oblikovanim grudima ne razmišljam! Može se reći da sam te predrkao! PREDRKANA si devojko, da znaš samo! SADA SAM SLOBODNI DRKADŽIJA! Send.
1 message received Open From: Ivana Bivša Text: Hej, sori, nemam identifikaciju, ko si ti?
Telefonski poziv iz diaspore, upućen režiji RTSove emisije "Jedna pesma, jedna želja" ili drugih emisija zabavnog karaktera. Maraton prisećanja na Savu i Dunav, recitovanja Jakšićeve "Otadžbine", žalopojki jer unuci ne govore srpski jezik, i izricanja glorifikovanih govora, kakve ni predsednik Stranke srpskog jedinstva ne bi uspeo da sastavi dve nedelje pred parlamentarne izbore. Ovim navodnim izlivima najdubljih osećanja, Stanko iz Brisbejna/Rada iz Ajove, daju nam do znanja koliko je u stvari njima život sranje, a nama do jaja. Prilikom ovakvih situacija, voditelj emisije slaže nasmejanu facu, dok u sebi žali što se nije zaposlio na MTV Adria gde ovakve stvari ne bi morao da sluša, likovi kojima je plaćeno trista kinti da bleje na snimanju tada prevrću očima, kamerman baca peglu od prevelike doze patetike, a tonac doživljava transfer blama, zbog čega pokušava da sabotira prijem sa telefonske mreže, uprkos pretnjama iz režije.
Ako je ovde toliko dobro kao što kažu, zašto su koji kurac odlazili?
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje. Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici. Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan! Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane. Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ? Vi: (jedva nalazite slobodno mesto) Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja! Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50! Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca. Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo..... Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu) Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju) Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu). Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo.... Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).
Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema. 12:45 – Voza još uvek nema 13:00 – Voza još uvek nema 13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.
Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne. Voz se zaustavlja negde van stanice. Voz stoji. Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama. Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni. Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo. U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh. Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj. Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku. Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ? Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.
Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.
Sestra: Mama, mama, on je opet pio pivo. Optuženi: Pa imam 19 godina, može mi se. Majka: Šta ja to čujem ? Pio si pivo, pušio i drogirao se ? Optuženi: Ma samo sam... Majka: I opet si bio u onoj kući gde se svašta radi ? Optuženi: Nisam bre, majke mi. Majka: U mene se kuneš delikventu ? Neće ovo proći tako lako. Baba: Ja sam čula od komšinice Mice da ti valjaš drogu i sipaš drugima tu istu drogu u heroin. I to sam ispričala Jeci i ona je potvrdila. Zar smo te tako vaspitavali ? Optuženi: Ajde još recite i da švercujem Kineze iz Japana u Češku. Majka: Ju sine, zar i to ? Milorade, šta ti misliš o ovome ? Otac: Pa, ja... Znaš, mislim... Majka: Znači kazna bar godinu dana. Optuženi: Da li ste vi normalni bre pička vama materina ? Evo pitajte dedu, sa njim sam pio pivo. Jel tako deda ? Deda: Jeste, sećam se ja 41. u rovu sa 3 nemca, a ja četnik i tako ti mi... Optuženi: Aj deda u pizdu materinu...
Osnovno merilo po kome naši roditelji odlučuju da li se treba družiti sa određenim dečakom ili ne. Ako, ne daj Bože, on ima dugu kosu, to je sektaš, narkoman i tome slično. Ali, ako je uredno podšišan, može se fiksati u venu ispred njihovih očiju, to je dobro dete.
Drug metalac (kosa do ispod ramena) i ja idemo ulicom, srećemo moje roditelje. kasnije, kod kuće M: Je li, kakav ti je ono narkoman sa kojim ideš danas? Ja: Majka, bre, ono je Stefan, znamo se od vrtića, išli smo zajedno u osnovnu. M :Ne znam ja, u loše je društvo izgleda upao. Vidi ga, pustio kosu, nosi one kosture na majici, možda se i drogira. Ju, sine, kloni se ti njega. Što se ne družiš sa Milkinim malim? Kako je to zlatan dečko... Ja: Jesi li ti normalna? Čovek pije kao smuk, a šmrče kao jebeni Kurt Kobejn. M: Nemoj da lažeš! Vidi kako je dete lepo obučeno i kako divnu frizuru ima. A sad marš u sobu, neću da te slušam više! Ja: Šta god...
Skupina likove neverovatne logike, pamćenja i instikta. U svakom trenutku znaju sve hemijske reakcije, sve sto je vezano za fiziku, geografiju ili biologiju, kao da im je umesto priča pred spavanje čitana enciklopedija "1000 zašto, 1000 zato‚" , a Veneova zbirka zadataka služila kao slikovnica. Običnom čoveku dođe da se zapita, da nisu slučajno vanzemaljci, a nekome ko ima dodira sa njihovom strukom, dođe da uzme pištolj i puca sebi u slepoočnicu, posle niza njihovog proseravanja. Nije ni čudo što ubogi kriminalci ne mogu da izdrže duže od tih 45-50 minuta u seriji. I njima dojadi.
" ...da,da...otiske čemo otkriti metodom razjedinjavanja DNK na površini, ali..."
...upada drugi biser...
"..znaš da moraš upotrebiti ovu kiselinu,bla,bla,bla, samo ona če ti pokazati tragove DNK " ...Običan čovek sedi i gleda...
Objašnjava teoriju da, bez obzira na to koliko veliko prase bilo, svatovi/ortaci nikako ne mogu doći do stanja potpunog zasićenja, odnosno ne mogu postići stabilnu alkoholisanu konfiguraciju. Tada se mora ispoštovati Lavogardov-Lavoazijeov zakon stalnih masenih odnosa, te u ovom slučaju kompenzovati sa još prasetine, eventualno jagnjetine, ako je dostupna.
Verovatno se mnogima od vas bar jednom u životu dogodilo, da se vraćate kući i na pola puta vam se odjednom opasno prikenja, a kod sebe nemate papira. Kuća se nikada nije činila daljom..
Gluvo doba noći, vraćam se kući od drugara pripit, i pošto me mrzi da po zimi čekam gradski, krećem polako pešaka, prošetaću pola sata na vazduhu, a taman ću se i ugrejati. Posle desetak minuta, sve ono što sam pojeo i popio kreće da mi kvari idilu, kreće potera za pogodno skrivenim mestom za olakšavanje, i kada ga nadjem posle 200 metara muke, skontam da po džepovima nema ni jedne maramice. Usput ništa ne radi, šta ću - ajmo dalje. Kreće ubrzavanje hoda, napinjanje, suzdržavanje..Molim Boga da me usput ne zaustave panduri ili neko poznat, stomak se grči, oči ispadaju, ne smem da prdnem. 300 metara od kuće budim kevu, zovem je da otključa, ona popizdi, spušta slušalicu..200 metara od kuće već počinjem da trčim, na 100 odkopčavam kaiš, na 50 farmerice, i na kraju polu - go ulećem u kuću, kupatilo na vidiku, govno već krenulo, palim svetlo, zatvaram vrata, Wc šolja nikad milija..SPARTAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!
