Grupa vesele omladine, uvek orne za šalu, koja je krenula putem droge i portoroža.
"Mi smo Robin Hud i Džon, veseli drogari!"
...i pred njima se otvori put popločan laktovima Ivana Bekjareva.
Rečnik / autori
SE
selenijum
1× u prvih 100na Vukajliji od maj 2008.viđena 24. jan 2025.
82 definicije2 odabrane6.438 poena
Isus Hristos.
I po kopnu i po vodi, Isus svetom hodi.
Komanda na koju se podupiru leđa. Služi da više kičmi pukne odjednom o istom poslu.
-Ajmo ljudi još samo jednom!
-Oruk!
-Neće
-Da skokne milo po polugu ili da cimnemo svi na oruk?
-Nema vremena za polugu.
-Oruk!
U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...
S jedne strane je bila zla sila tame koju je predvodio Kapetan Amerika, a u ekipi su mu bili Hulk, Ajron Men, Robokap, Supermen, Betmen, Spajdermen, Himen, Helboj, Panišer, Dardevil i Nindža kornjače.
Na strani svetlosne pravde ujedinjenja srbskih zemalja stajali su sve junak do junaka Marko Kraljević, Sveti Savo, Petar Petrović Njegoš, Miloš Obilić, Gavrilo Princip, Car Lazar, Duh Stevana Nemanje, Vaslije Ostroški, Radmoir Putnik Prajm, Ratko Mladić, Novak Đoković, Rade Lacković i Boro Drljača.
Poredalo se 12 osovina zla, 12 demona, da napadnu svetu srbsku zemlju Kosovo.
S naše strane stalo 12 junaka neustaršivih nad kojima je lebdio Duh Stevana Nemanje.
Kapetan Amerika - Sravnimo ove Srbe sa zemljom, oću da idem da slavim dan nezavisnosti jebem ti krušnu mrvu đe me poslaše!
Ajron Men - Palim senzore! Krećem sam!
Betmen - Neeeeeee....
Himen - Ajronmeneeeeeeeee....
Supermen - Kakav individualac!
Hulk pojeo nindža kornjače i oće da odgrize helboju nogu dok ga Panišer, Dardevil i Spajdermen sprečavaju. Robokap zaboravio akmulator u Detoritu i našo nekog stojadina i izvadio polovan blek hors od 72 ampera i pokušava nekako da uturi u bulju.
Ovi naši
Petar Petrović Njegoš - Viđu što ide neki limeni ološ od tice!
Sveti Savo - Marko reaguj!
Miloš Obilić - Ma ja ću ga sabljom po trbuu!
Gavrilo Princip :već puca svetleće metke, a ajron men pravi karafeke u vazduhu i izbegava:
Radomir Putnik Prajm - Ne pucaj Gavrilo jebem ti ženo majku!
:Novak pripremio reket:
: Ratko Mladić uključio helt što je ukro od majki Srebernice:
:Rade Lacković i Boro Drljača počeše da puštaju zvukove takve frekvencije da Ajron Menu pregori napajanje za letenje:
Vasilije Ostroški - Sad ga Markane!
:Marko Kraljević manu jednom topuzom: - Rsaaaaaaaaaaaa!!!!
Ajronmen se odbi Đokoviću na slajs i on ga posla ravno pred Kapetana Ameriku!
Car Lazar aplaudira!
Njiovi
Betmen - Esam reko da ne ideš!
Ajron Men -Ovo nie dobro prošlo!
Kapetan Amerika - Stoko jedna neotesana! Kuj reko dideš? Hulk povraćaj kornjače, napadamo!
Spajdermen -Ja sam spreman!
Dardevil - I ja sam!
Panišer - Ko vas jebe!
Helboj - Ajmo da sravnimo tu stoku!
Robokap pogrešno prespojio crnu na crvenu i pregorio!
Himen - Ja imam moćććć!!!!
Jurišom krenuše!
Naši!
Radomir putnik Prajm- U liniju! Polako! Polako! Polako! Sadddddd!
Sveti Savo dignu žezlo prve srpske patrijaršije! Nastade opšti metež! Panišer udari na Miloša Obilića! Ovaj mu zadade smrtni udarac! Helboj odbi ruku Njegošu. Radmir Putnik Prajm Uvati betmena za gumeni kožušak i otrese ga o zemlju! Spajdermen umota Rada Lackovića u svoju mrežu al' ga Boro Drljača ošinu sikirom! Vaslije Ostorški ide kroz masu i hiluje naše. Kapetan Amerika kad je vido žezlo Svetog Save upade na bulju i poče da se povlači! Supermen sa strane već puši kurac Marku Kraljeviću dok ga ovaj udara topuzom od kriptonita! Himen ubi Cara Lazara dok ovaj ne skide maicu i pokaza mu tetovažu Svetog Agatona i Himen se prepade i vrati se u obični oblik! Dardevil obori Novaka Đokovića karate potezom al' ga Gavrilo Princip ubi iz zasede dok ovaj nije gled'o. Tamo sa strane Radomir Putnik Prajm već uzo i siluje Ajronmena šlep štanglom. Nindža kornjače upoznaše pravu dobrotu i odoše da se zamonaše u manastir Visoki Dečani. Hulk ide kroz kamaru i razgrće inaaše i svoje, ote žezlo Svetom Savi, ali ga neka nevidljiva sila povuče gore - bijo je to Duh Svetog Nemanje! Dušmani se prepadoše i pobegoše i njiove tuđinnske zemlje vičući "Idemo po Gandalfa". Već pođe da pada noć! Naši junaci se sabraše! Kosovka devojka priši ruku Njegošu! Rade i Boro zapevaše! Zaori se Kosovom poljem!
Uporno odbijanje nečije ponude koju onaj ko vam nudi smatra lepom em neophodnom za bitisanje.
-''Sine, ajde jedi malo boranije.''
-''Hvala na ponudi roditeljice i nadasve podarioče života, ali miomirisna aroma iz cilindrične posude na vrhu Milan Blagojević Smederevo električnog štednjaka ne odaje mi poverenje da bi nužno trebalo da sledi čulno uživanje nakon što okusim dotičnu sadržinu.''
-''Ali znaš kako je lepa''
-''Lepa mi je i sestra pa je ne jebem. Odo narezat parizera.''
Kreće se velikom brzinom
Što se avta ovda šinjaju
nejasno izlaganje u usmenoj ili pismenoj formi, bez plana, često u bircuzima posle par tura pića se javlja u prvopomenutom obliku, praćeno je upadicama govornika tipa "Razumeš ti mene,a?"; prepoznaje se po tome što govornik počne nešto, pa zaboravi prvo šta je počeo, a potom i gde je stao, a onda se kao seti, pa tera tako dalje zbrda-zdola dok se sasvim ne zaplete, a poenta se negde usput posve ne izgubi o čemu svedoči i elegantna završnica u vidu pitanja: " A što ja ovo tebi koji kurac pričam?"
Umem i ja to, ali znam neke koji su daleko talentovaniji, a ko ih ne zna?
Pravoslavna varijanta čečenske bradurine. Iako ugodna za izgovoriti i čuti, kao i prezime košarkaša po kojem je dobila ime, ipak je potpuno u skladu sa njegovom pojavom i kontrasno imenu, predstavlja manifest stanja svesti kroz zversku džunglu od dlakurdi, masnu i prljavu, sa sopstvenim ekosistemom.
Dodatno je ističe zanemarljivo prisustvo brkova, za razliku od recimo baršunaste Džejms Hardenove brade koja, iako afro, iz daleka miriše na ružičasti Kosili, ili na primer bradice onog iberijskog cigančića Serhija Rodrigeza, što u poređenju sa ovom Pravoslavnom izgleda kao da su u pitanju sveže trimovane bruce.
Nositelju dodaje +1 na personaliti, +3 na ometanje HAARP-a u Rakovici, +5 na staminu i +10 na jebanje keve.
- E, alo, čale, ae kad si na nogama, svrbi me braduljica, pa mi donesi grabulje iz garaže, one zarđale ako može.
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Nju vejv sleng za varijaciju na temu božanskog napitka zvanog vops. Zapravo, to je piće pravljeno za žene, jer sadrži relativno mali procenat alkohola, i limun/gejfrut, koji ubijaja gorčinu i daje piću slatkasti ukus.
Krajišnici, u slučaju kontakta sa istim, prosipaju tekućinu, a flaše koriste za čuvanje domaćeg kečapa i sličnih igrarija. Ono u limenci ne uzimaju ni greškom.
Izraz je nastao negde na brdovitom Balkanu, a nastao je kao produkt, gotovo programerske lenjosti pojedinca. Danas se koristi na globalnom nivou (Zvezdara-Palilula i delimično Novi Beograd). Glavni predstavnici ovog "alkoholnog" soka su Lav Tvist i Jelen Freš.
- Torima, nači nevera, znači pričam ja sa devojkom i fazon, diskretno joj žemka da ima kvalitetnu dojku, a ona mi se nasmeši, e. I ja je pozovem na ćepi, ovo-ono.
- Brate, pričaj normalno, čudan ti je taj džibersko-šabački dijalekt. Nastavi, zanima me šta je bilo.
- Ma ništa, seli ona i ja u neki fićka, i da naručimo, bicuri uzme fuka, a ja Lav Tvist. Kad vidiš, ona počela da menja boje k'o semafor. Iz crvenkaste, u žutu, pa u zelenu.
- Jašta, kad piješ ta gej piva. I šta ti je rekla, da će te kamenovati na paradi?
- Jok, platila račun i otišla. Rekla mi je da mogu da joj budem najbolja drugarica. Nego šta piješ?
- Tamno točeno.
- Ja ću Jelen Freš ako ima.
- Puši kurac.
Ultimativna pretnja koja se upućuje isključivo iz sedećeg, eventualno ležećeg položaja.
Da bi dobila na težini i svrsishodnosti, onaj koji pretnju upućuje u datom momentu mora prolaziti kroz neki oblik idile, kako bi osoba kojoj se preti shvatila da će biti usrana od batina.
Poznato je da čovek bije ženu, ili čoveka, jače i bolje kada ga ta delatnost odvrati od ispijanja rakije, večere nakon ispijanja rakije ili gledanja Vučića.
S: Ćale, opet gledaš Pičkoustog? Daj, jebote, promeni kanal, počeće fudbal....
Ć: Puši kurac.
S: Ćale, kako to pričaš sa sinom?
Ć: Siši karu.
S: Okej, vidim da si ponovo šibao dspi.
Ć: Kakav dspi vidiš da je Vučić. Aj' beži, nemoj da ti ustanem!
Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.
