Koegzistencija dvoje ljudi na relaciji meni se digo/on mene uopšte ne sluša. Kupoprodajni ugovor gde se razmenjuju dobra u naturi, gde se obe strane nadaju, iako znaju da ništa neće dobiti, bez žiške, bez povezanosti, sa nedostatkom hemije, neubedljivo čekajući da se kuglica zaustavi baš na njihovom broju.
Ona traži druga i saputnika u liku koji bi samo da je jebe. Ona priča o problemima s majkom. On spušta pogled ka njenim sisama, dok su njene reči neprimetne k'o trotinet u saobraćajnoj gužvi. Njoj je jasna njegova nezainterovanost, na kraju krajeva, želela bi isto što i on, ali se plaši da Šabanu ne spadne perika. Mora se održati status čednosti, isti status koji je još na sedmom Egzitu izbušen od strane nekog britanskog indusa, a kasnije dodatno razaran od strane onih kojih se više ni sama ne seća. Njegova kola idu stranputicom. On započinje spiku o vremenu, ne bi li sjebao govnjivu tišinu koja ga udaljava od njegovog cilja. Ona tone dublje u razočarenje, dok on natuca nepovezana sranja, ne bi li se vratio u kolosek. Ona zna da se zajebala, on zna da je zasrao. Oni su Kanada i Malezija, Tijanić i Ćirilov. Ona bi da oživi razgovor, njega i dalje boli kurac. Njoj se polako ide kući, njemu takođe, ali nema muda da to izusti. Njemu se baš jebe da je prati do stanice, jer sutra ustaje u sedam. On je preko kurca odpozdravlja, ona se gubi u daljini, vrteći svoj kišobran. Ona se oseća prazno, on ponovo suva kurca.
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim. ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj? ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava. ONA : Kako plava? ON : Svetlo plava. ONA : Kako svetlo plava? ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla! ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je! ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla! ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava? ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava! ONA : Znači nebo plava? ON : Da, može se reći, boje neba! ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava? ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava! ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava? ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava? ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš! ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa! ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava? ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani! ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Crvena, 'iljadarka, Vajfert, ali u jednini. Sama za sebe, usamljena poput asocijalnog Rušanjca na koncertu alternativnog benda u sali Doma omladine, izgubljenog u odsjaju crvene farbe za kosu riba koje mirišu na voćne kupke i duvan.
Tričava, razdrndana, spremna da bude potrošena na marginalne stvari, ali opet u podsvesti jednog siromaha veličana, jer jebem mu mater, ne može da bude malo ako ima četiri cifre.
Deda se isprsio i našao za shodno da na taj način nagradi čitavu godinu provedenu u čitaonici, Galatasaraj je dobio Bešiktaš, nebitno. Dobio si je, imaš je. Jebena crvena, ona je glavni adut tvoje večeri. Danas vredi samo deset jevreja, ali zahvaljujući njoj ćeš da cirkaš, naduvaš se, voziš se taksijem od Bulevara do Opova, ili da uradiš neko slično sranje koje potvrđuje da tvoje sitne, paorske želje samo dodatno potvrđuju tvoju prosečnost. Znaš da ne možeš, ali kurva se i dalje crveni, daje taj manijački bust kao nekad. Danas je samo gajba piva, a i dalje se busa kao da vredi par pristojnih patika, krv li joj jebem crvenu.
- Večeras Pera završava skank, matori se isprsio somundaru.
Po narodnom predanju Sveti Sava imao je tendenciju da se prerušava u prosjake i da kažnjava sve ljude koji se pokažu nedovoljno vrednim, nedovoljno dobrim za njega, ili pak ako odbiju da mu daju da jede. Toliko se izdrkavao da je imao običaj da proklinje, pretvara u pse, prasiće, magarce i slično, ali opet, sa druge strane, poznato je da je bio lako podmitljiv, te ako bi mu se udelilo malo hleba i sira, on bi bio zadovoljan i ostavljao tu porodicu na miru, odmah prelazeći na sledeću, sve u cilju ispoljavanja gneva božijeg.
primeri su narodne pripovetke:
- Sveti Sava, Ciganin i čobanin (večno je prokleo cigane na siromaštvo i nemaštinu zato što jedan ciganin nije hteo da mu da da jede, a posle je čobane "blagosiljao" večnim životom na livadi, zato što su bili dovoljno dobri da mu daju malo da jede)
- Sveti Sava i žena tkalja (neka žene imala tri draga kamena da joj svetle dok tka, ali je S.S. došao, probušio joj krov da se smrzava i da joj ulaze razne životinje unutra, i uzeo drago kamenje)
- Ne valja ležeći jesti (pretvorio čobana u psa, zato što je jeo i ležao, iz čista mira. narod kaže da su tako nastali psi)
- Sveti Sava i tica kos (bahanališe po šumi, kos voleo da diže glavu gore pa je S.S. rešio da ga natera da je spusti tako što je pozvao mraz i sneg u šumu, ubio kosu ženu mrazom, i onda kada je konačno uspeo da skroz sjebe kosa, kao, sažalio se i ukinuo sneg, i sada je kao sve u redu)
- Sveti Sava i slijepac(slepac muči ženu, tera je da traži krave po šumi, da radi ovo, radi ono, a on sve vreme divani sa S.S.-om i pije, a onda kada S.S. reši da ide kaže ženi da spakuje malo hrane da ima na putu te se to S.S.-u jako dopalo pa je rešio da mu vrati vid)
- Sveti Sava uči ljude(Sveti Sava se ponaša prema ljudima kao da su svi debili. Ide po nekim umobolničkim kućama gde ih uči da prvo zakolju vola pa da ga nose na tavan, i još neke druge careve koji su bili na drogama pa volovima unosili svetlost u kuću, e njih je naučio da naprave prozore. I onda je uzeo da priča kako je produhovio narod)
- Sveti Sava i kaluđeri (pretovrio kaluđere u magarce zato što su brinuli za njega)
- Sveti Sava blagoslovio pčelu(Đavo rekao da S.S. pojede govno od pčele, a S.S. je to govno pretvorio u med i rekao da to govno treba svi ljudi da jedu)
- Sveti Sava u prosjacima(prosjak dao S.S.-u neke crve a on ih pretvorio u zlato, a da mu ih prosjak nije dao pretvorio bi ga u džinovskog crva iz Dune-a)
- Sveti Sava i neradne žene(citat:"Bila je jedna zena mnogo lenja, pa je pomalo radila, a pomalo spavala" kako je samo smela da spava... dovoljno je)
- Sveti Savo prokleo čoveka(bacao raznu mladunčad u vazduh preko crkve i kad je uzeo bebu, majka nije dala da padne pa se zato Sava naljutio i prokleo ljude da tek sa godinu dana prohodaju. Onaj mladunac koji ne padne na noge je proklet)
Sveti Sava i vuk (kada vuk nije hteo da prestane da kolje ovce, Sveti Sava rekao da ga umlate. Koji je on majstor metodike...)
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Postoje ljudi koji žive u zabludi da je burek pekarski proizvod kao i svaki drugi i da je nebitno u kojoj se pekari kupuje a postoje i oni koji znaju da postoji burek, burek i Burek. Oni malo prosvećeniji misle da se onaj sa velikim početnim slovom se pravi u pekari Mićko preko puta neke gimnazije stare 130 godina a oni koji su probali Mićkov burek kažu da pekara nije preko puta gimnazije nego je gimnazija preko puta pekare, osim toga veruju da se pekara ne nalazi u Nišu nego se Niš nalazi svuda oko pekare.
Opšte je poznato da burek iz ove pekare ima neke čudotvorne osobine ako se jede u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima, zavisi koliko zaglaviš u gradu, dejstvo se opisuje kao kombinacija spanaća iz crtaća Popaj, Asteriksovog čarobnog napitka, pečurke iz Super Maria i za sada medicini nepoznatog sredstva za razbistrivanje misli i potpunu restauraciju mozga i jetre. Tu i tamo neko pomene da Mićkov burek diže iz mrtvih, leči sidu i delimično krpi rupe na duši izazvane mešanjem vinjaka i pesama Tome Zdravkovića ali to još uvek nije potvrđeno.
U Niš dolazi stranac, Norvežanin, Grk ili već tako neki što ne zna ni srpski ni engleski i kreće da se gubi po gradu...
Stranac: Ekskjuz mi, ar ju from Niš? Nišlija: Jes. Stranac: Ken ju tel mi ver iz d most important plejs for turists? Nišlija: Ju vont hotel? Stranac: Not hotel, aj em luking for D Plejs, i forgot nejm, it iz d grejtest vonder in Siberia Nišlija: Mama ti iz Sibirije... Du ju vont tu si d fortres? Stranac: Not d fortres... Nišlija: Du ju vont tu si Čegar monument, Ćele kula monument, Bubanj mo...? Stranac ga prekida: No monuments, aj em lukung for D Holi Plejs, aj hev it vritn but aj kent fajnd it Nišlija već nervozan kaže "kam na ovam" i vodi ga do turističke mape grada: Šov mi d pikčr end aj tel ju ver tu go! Stranac konačno vadi neki zgužvan papir i kaže: It iz not on map, hau ju rid dis "Mitskov burek"?
Efekat pokreće gola žena sva u kockama (Pikaso) ili devet printova Če Gevare sa ljubičastom, rezedom i plavom bradom (Vorhol) i, uopšte, svi kubizmi, nadrealizmi, surealizmi, pop artovi... Naime, svaka slika koja prikazuje nešto zajebanije od jabuke na stolu ili portreta neke babe, odmah deli potencijalnu publiku u dva tabora: 1. One koji sliku ne kapiraju - pa joj se zato podsmevaju do besmisla 2. One koji sliku ne kapiraju - pa joj se zato dive do imbecilnosti Zbog ovih prvih, umetnici su globalno poznati, a zbog ovih drugih - trulo bogati. U kvazi kulturnijim i prosvećenijim društvima procenat drugih raste na uštrb procenta prvih, i obratno.
- Dragi, šta misliš o Vorholovoj "Bebi" (vidi sliku). Vidiš kako ta slika otkriva suštinu... - Otkriva koliki sam ja idiot što sam pukao po 400 dingera da dođemo na ovu izložbu... - Nemoj da si takav. Vidi kako su slatke bebice. Vorhol hoće da ukaže... - Vorhol može da mi se sagne. Jesi ti ćorava: to je glava jedne te iste debilne bebe odštampana u četiri boje! I zato taj lik dobija milione. Kad dođemo kući, palim fotošop da glumim Vorhola, možda ćeš se naložiti i na mene...
Ne umem ja to tebi da objasnim, ali ulažem kviska. Udar na inteligenciju sagovornika, kojim se prikriva sopstveni nedostatak znanja ili pak zataškava kakva rđava rabota.
- Kako sam gotivo matu nekad, i onda dođe četvrta srednje, jebeni integrali, počeh da ređam kečeve, jedva me pusti luda Pešićka da ne idem na popravni. Ispuših za budžet na sociologiji posle. U kurac i integrali. Čemu to služi uopšte, nikad mi nije bilo jasno? - Brate, kako si tako ograničen, bez integrala ne možeš da rešavaš diferencijalne jednačine. - Super, ne mogu. Koji moj da ih rešavam uopšte? - Pa njima opisuješ promenu stanja nekog sistema. Znaš, mi inženjeri to uvek koristimo. - Kako, jebote? Šta, udariš temelj, pa sedneš, uradiš par jednačina pomoću kojih podigneš prvi sprat? Ne kapiram ništa. - Džabe, mogu ja tebi do sutra da objašnjavam, nema šanse da ukapiraš.
--------------------------------
- Ćale, deca u školi me jebu ko mladog majmuna i pričaju da si se ispilio iz komunističkog šinjela, dobio dva stana, član si četiri upravna odbora, a članske karte stranaka menjaš ko gaće. Oću odgovore, ćale, nemoj da postanem nervno labilan, pomozi mi da te ne ubijem, reci mi da nisi tolika balega kao što pričaju. - Sine moj, da tata nije takav, ti i mama biste sad jeli dudinje. Šta misliš odakle kinta za Marmaris u julu, tvoj džojstik od 5 iljada i mamin sedmodnevni solarijum? Tata se snalazi kako ume, i to samo zbog vas. - Da, ćale, a tvoj novi A8, to je isto zbog nas? I ove kurve što svaki dan dahću na fiksni, i to je pretpostavljam zbog nas. Ma u pravu su deca, ti si prljava klošarčina. - Ne možeš ti da shvatiš to, sine, još si mali. Kad porasteš, i ti ćeš tako, veruj mi.
Odvratiš smoru iz komšiluka koji te gnjavi iz dana u dan svakakvim mrsomuđevinama, a onda, po epskoj sparini, hrupivši drugi put u pola sata na ulici pred tebe, uz balav osmeh uzvikne "Treći put častiš".
Izraz kojim se opisuje večiti kontraš. Nikad se ne slaže sa mišljenjem većine i uvek iznosi glupe argumente. Uspeo je da isprkosi svim zakonima anatomije i da izgmiže iz dupeta svoje keve. Čovek koji te jednim pogledom natera da se ugrizeš za čelo.
Lik 1:E, 'ajde da kupimo Koka Kolu, od Pepsija imam proliv. Lik 2:'Ajde. Lik 3:'Ajde. . . . Lik n:'Ajde Kontraš: Koka Kola nije zdrava a i peni u ustima. Nećemo da kupimo Koka Kolu.
-Miljane, jebem mu mater, došli smo na more. Vrati one bugarske gole pevaljke, zar sad ovakav pijan da slušam duhovnu muziku? -Danas je sv. Milorad, ja moram da gledam večernju misu. -Sa'ću ti jebem mater. (trš-trš)
Odvratno licemerna floskula koju osoba obično izgovara kada se neko zeza na temu koja nju direktno ili indirektno pecka.
Ono što wannabe moralista ne kapira je da je, povlačeći crtu šta JESTE za zajebanciju , sve u ovoj kategoriji šutnuo 20 metara duboko u septičku jamu samo zato što njega to nikada nije dotaklo.
Takođe ne kapira da kada bi se zajebavao samo sa onime što je u redu, smejao bi se samo u ciklusima od 14 godina na fazone Vudija Alena sa kontrabasom (koji će ruku na srce uvek biti smešni kako god da definišeš humor).
JA: Jao slušajte fazon, zove keva sina na ručak "Leo, Leo", kaže komšija "što ga zovete Leo kad mu je ime Petar", kaže keva "ma ima leukemiju pa mu tepam".
Moralista Wannabe: Da da da Leo, gahHAHAHHAAHAHAhahahah!!!! Uhuhuhuh kako je dobar!
JA: E a jel znaš kako da prepoznaš najbogatijeg Etiopljanina, nosi zlatan Rolex oko struka.
MW: Oko struka hahahahah reci hahahaha GAHAHAHAHHA!!!!!
JA: E a jel znaš zašto Srebrenicu zovu bosanski tehnopolis, jer nema zelenog ni na drveću hahah! MW: Brate koji si seljak to nije u redu uopšte! Ti ljudi su propatili ovo ono imam ja ortaka pričao mi je ovo ono ti ne znaš kako je to ovo ono!!!!!
JA: Da da do jaja brate, pošto niko nema ortaka koji ima leukemiju i pošto se ovi u Trećem svetu ludo zabavljaju sa parčetom hleba dnevno, ali na to si ipak slinio od smeha.
