Ekranizacija najpoznatijeg SF serijala, prilagođena osobama sa "posebnim potrebama". Kao i original, odiše mistikom, napetim scenama i hroničnom nejebicom glavnog lika.
U nadi da će Robert Nemeček otkupiti prava prikazivanja, prikazujemo odlomke iz nekolicine najuzbudljivijih epizoda.
Serijal 1, epizoda "Tajna začmaranih krugova"
U dnevnim novinama, na naslovnoj strani, boldovan naslov "Misteriozni krugovi u žitnim poljima Nebraske. Društveni vanzemaljci ili samo stereotip?" Skali je racionalna i uvek u svemu traži naučno objašnjenje. Međutim, Molder je vetropir koji stalno tripuje o zelenim bićima i njegova mašta nema granica. Pale makinu i odlaze u Nebrasku. U klasjima pšenice pronalaze stravičan prizor. Gomila pijanih redneka voze kombajne u krug i pevaju četničke pesme. Imaju brade i kame u zubima. Skali se skida i penje na jedan od kombajna, Molder odlazi da traži male zelene...
Serijal 3, epizoda "Čileanski rudari kopaju duboko"
47. dan otkad su 33 rudara zarobljena u rudniku San Hoze. Svi sumnjaju da će doći trenutak kad će primarni ljudski nagon početi da deluje i kanibalizam je naizbežan. Skali i Molder odlaze na lice mesta. Čekrcima se spuštaju na 625 metara ispodzemne dubine i zatiču stravičan prizor. Rudari žive u izobilju, vataju vajrles, piče igrice, imaju dostavu pice i roštilja, kupaju se u mleku od divokoza sa Akonkagve. Molder misli da tu nisu čista posla i odlazi da pronađe izvor ovog "spuki" izobilja. Dejna nonšalantno skida bretelu sa levog ramena i prilazi zagorelim rudarima...
Serijal 7, epizoda "Katana je iz jaja izašla"
Serija misterioznih ubistava vlasnika picerija u Njujorku. Molder sumnja na drevne japanske ratnike u kooperaciji sa vanzemaljcima, dok proračunata Skali tripuje rat brokerskih kooperacija na tržištu kačkavalja i origana. Jednog nedeljnog poslepodneva, dok su se vraćali sa NFL tekme Džajentsa, u jednoj zabačenoj ulici pronalaze trag sveže mocarele. Hodajući za tragom upadaju u napušteni hangar. Zatiču bestijalan prizor. Armija nindža stopala, Rokstedi i Bebop se spremaju da zaskoče Ejpril o'Nil i Irmu koje su u negližeu. Krang i Sekač hamerfistuju Splintera, kornjače i celokupan upravni odbor Kanala 6. Molder odlazi da traži Bakster Stokmana, a Skali uzima jednu od kamera obeščašćenog snimatelja državne televizije, podešava lendskejp mod i prilazi gomili...
Suma sumarum, Molder opet nije trsio, ali je makar zadovoljio svoje porive u besomučnom traganju za nadrealnošću. Jebačina je tamo negde...
Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.
Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.
Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.
Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.
Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.
Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.
Položaj u kome srednji prst izigrava apscisu, kažiprst ordinatu, palac pridržava bradu, obrve izvode blagi naršt a zamagljenim pogledom se fiksira neka tačka u daljini. Intelektualni dodatak koji svakoj faci dodaje notu produhovljenosti i zagonetnosti.
Autobus sa košarkašima iz Varvarina jezdi kroz Panonsku niziju ka Subotici na utakmicu kupa Srbije.
- Vidi Slavka što se zamislio i blene kroz prozor. Ha, isti je k'o Tesla na sto dindži, ko zna šta smišlja sad. Alo, Slavkane, si smislio neku novu vrstu struje? Jednosmerna i naizmenična smorile boga-oca, a? - Ma, ćuti, bre, sere mi se već pola sata, ovde sve ravno, nigde drveta nema da iskočim i iskenjam se k'o čovek, pa razmišljam o nekim levim stvarima ne bi li napad prestao. I u pičku materinu, taman me malo prošlo, i sad me ti podseti opet. Gle, eno žbuna u onoj livadi! Majstore, koči.
Fin način da upozorimo devojku da su joj se krvavo crvene tangetine razvukle do šestog kičmenog pršljena zbog čega se čiča na obližnjoj klupi nalazi u predinfarktnom stanju. Da li se to događa slučajno ili namerno -ne znam, ali ako si mislila da se saginješ svaki minut k'o da postavljaš laminat u dnevnu sobu, trebala si navući obične gaće. Zuvar dugačke, naši smo.
Ove konstruisane tako da pri promeni ugla između nogu i trupa teže da ka potiljku svakako nisu idealno rešenje, pogotovo za odlazak do lokalnog mesara po rebra za pasulj ili na nedeljni ručak kod tvojih.
-Izvini ljubavi, ispale su ti gaće. -Molim? -Potiljak ti deluje k'o centar gravitacije na ulici. Majica ti je na ramenima, a tangečuge je sustižu. Zato prestani da maziš tu keruštinu što podseća na pustinjskog skočimiša i vrati ih u dupe. -Na šta ti obraćaš pažnju, stvarno si... -Nije problem što ja obraćam, obraća pola autolimarskog smera na velikom odmoru, slepi cigan što prosi, a ulični kokičar pokazuje mušteriji prstom. -VI muškarci ste stoka! -Jesmo, a ti se dogovori sa dupetom da ih više ne pušta napolje.
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Ne onaj koji prenosi azijsko prvenstvo u fudbalu za žene mlađe od 17 godina, taj je dobro prošao. Mučenik kome za kaznu što je okasnio na pos'o uvale da prenosi kvalifikacije za svetsko prvenstvo u krbanju ruke, englesku ligu u stonom fudbalu ili skijaško trčanje koje traje koliko i kafanska rasprava o Titu i savezu nesvrstanih.
Dok piplmetri pokazuju tačan broj zaljubljenika u te sportove kojih ima koliko i glasača LDP-a u Pukovcu on palamudi o taktici koju primenjuju takmičarke iz Ajove pri prevlačenju kanapa. Nervozan k'o gladna kerina, polupijan ili pod uticajem lakih opijata proklinje dan kada je slavio što je ostvario svoj dečački san i postao sportski komentator.
Još pet sati traje takmičenje u brzom hodanju nadomak Segedina, nakon toga može ići kući da mu se opet ne digne na ženu, da ispuši šesti cigar iz četvrte kutije i legne da se naspava. Mora biti odmoran, sutra je veliki dan -počinje svetsko prvenstvo u igranju domina.
-Pogledajte kakav potez mladog Gruzijca, pogodio je obe patke iz prve. Publika frenetično navija da taj poduhvat ponovi još jednom.
:gasi mikrofon i uzima telefon:
-Vojkane kaži mi jel još mesto mesto kasapina u tvojoj klanici upražnjeno? Treba mi neki manje dosadan posao.
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Tajvanski kompjuterski mesija, rođen od Matične ploče koja je bezgrešno začela. Premda je po vokaciji bio stolar, od rođenja je pokazivao sklonost ka računarskim tehnologijama. Voleo je da ide po nerazvijenim krajevima planete Zemlje, besplatno uvodi vajrles i šeruje linkove sa najboljom pornjavom. U 33-oj godini izdao ga je jedan od njegovih učenika Java Iskariotski i prodao ga za 30 giga rama Paurepointiju Pilatu, koji ga je posle razapeo na brdu Guglota.
Šta mislite, ko kači one silne rapidšer zajebancije i torente, pa vi uz pomoć 3 klika skidate filmove i muziku? Asus, bre. Vaskrsao je.
Inženjersko-naučna metoda, kojom se zakonitosti u složenom sistemu, objašnjavaju zakonitostima u mnogo jednostavnijem sistemu. Tako se, npr. analizom električnih kola, lako dobijaju zakonitosti koje važe u akustici i mehanici, saobraćajni tok se lako opisuje primenom teorije kretanja fluida, kretanje nekoliko muva u zatvorenoj tegli u potpunosti odgovara Braunovom haotičnom kretanju molekula, a godišnji prelazak ogromnog krda gnuova preko Nila, aproksimira ponašanje ljudi prilikom lomljenja Božićne česnice na Terazijama.
Mladi Georg Om je bio duboko potresen majčinom smrću. Zapao je u apatiju. "Ko će mi sad kupovati gaće i čarape? Nema više majke, braća su oženjena a ćaleta boli kurac", govorio je gušeći se u suzama. Kako je vreme prolazilo, bol za majkom je polako jenjavala, a gaće je nagrizao zub vremena. Jednog dana, mladi Georg je shvatio da više nema nijedne čitave ćegarone. Ponovo se setio majke i počeo da plače. Pogledao se u ogledalo, lupio sebi jednu roditeljsku i povikao na sebe: "Il si čovek, il si pička!?" i otišao u prodavnicu donjeg veša. Kupio je četrnaest pari slip gaća, raznih dezena i boja. Vratio se kući i obukao jedne. Naravno, kao što je i očekivao, pogrešno je procenio koju veličinu treba da kupi i shvatio je da sad ima kolekciju donjeg veša, manjeg minimum tri broja. Tad je konačno shvatio da je nesposoban, i da je ustvari smrt majke bila i njegova smrt. Rešio je da okonča svoj bedni život. Dok je punio barutom kuburu, ugledao je ispod svog prozora jednu rasnu švapsku groficu sa ogromnim sisurdama. Momentalno mu se digao. Bacio je pogled ka nabreklini koja je pretila da pocepa njegove gaće i tom trenutku je konačno shvatio. Poput Arhimeda, viknuo je "eureka!" i izleteo napolje, onako u gaćama. Obezglavljeno je trčao ulicama dobrih pola sata, a onda se vratio na gajbu, uzeo plajvaz i artiju i počeo da štancuje stranice naučnih dokaza. Ujutru, dok je pio svoj omiljeni čaj, uzeo je poslednju stranicu proračuna i beskrajno se divio uokvirenoj jednačini: U = I*R. "Ko bi rekao da je intenzitet erekcije, zapravo intenzitet električne struje, da su tri broja manje gaće električni otpor, a da proizvod te dve veličine daje osećaj napetosti, odnosno napon električne struje." U trenucima blaženstva i ponovnog osećaja ispunjenosti, prenulo ga je zvono na vratima. Otvorio je. Na vratima je stajala grofica sa ogromnim sisurdama. "Videla sam te juče kako trčiš groz grad u gaćama. Imaš dobru guzu", rekla je kroz osmeh, ušla i zatvorila vrata.
U osmom razredu na ekskuriziji jedno veče pozvah moju tadašnju djevojku da joj pokažem moju sobu. Ona se nećkala, premišljala i pristala. Ja sam joj pokazao sobu.
