Retko ko ovo nije izgovorio. Kaže se pri velikoj iznerviranosti i neverici, jer se dotična radnja/stanje/zbivanje ne odvija po zakonima fizike, ili se odvija doslovno po Marfijevim zakonima. Važi i za situacije kada nešto ne funkiconiše, a po zdravom razumu bi moralo.
1. Matice i šrafovi isparavaju na 20°C posle spuštanja na sto; 2. Ortak daje gol sa Danijem Alvešom iz ubaca; 3. Uezbe neće da uđe ni posle dva okretanja; 4. Prvi ispod lajne za džetbu; 5. Debeli ćevabdžija ne oprašta manjak od 6 dinara dok ti creva zavijaju...
Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.
Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“
Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“
Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...
-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“
Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.
Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.
Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.
Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.
Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.
Početnik u upotrebi jezika, ne razume se u potpunosti gde, šta i kada da lizne, šta da gricne, a gde samo da dune dahom. Entuzijasta voljan da uči.
- Stani malo čoveče, šta si navalio k`o baba na ratluk! Uslinavi me od pupka do grla! - Pa kad mi slatko! - Čašu meda još niko ne popi... hajde dole ispod crte i da vidim jezik k`o u danske doge na 40 stepeni u hladu!
Srpska paranoja, prouzrokovana nervozom usled nepostojanja televizijske pokrivenosti na terenima na kojima nastupaju naši teniseri tokom velikih Grand Slam turnira, a sve u kombinaciji sa stalnom željom zapadnih agresora da nebeski narod turaju u zapećak. Mamicu im jebem.
- Mamlazi jedni, opet stavili Troickog na neki teren bez kamera. - Da znaš! Imam osećaj i na centralnom da igraju, ne bi bilo kamera! - Jeste, to je da ne bi ceo svet video kako ih Srbi guze! - Takoe bre! Hajde, sipaj nam jednu ljutu i deder, reci ovom tvom malom da nam uključi lajvsmor na tom Pentijumu.
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati. Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“. Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo. Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje. Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti? Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj... Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi? Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend? Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama... Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs… Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Upravo ono što od pevača i pevaljke pravi estradnog umetnika, od političara za kog smo mislili – lopov, sposobnog tipa, od sportiste genija A klase. Dva fakulteta, dve diplome, dva zvanja, a posao neki tries levi. Stručnjacima se jebe da rade u struci koliko i za lanjski sneg. Dva fakulteta su završena da bi smrtnici besomučno navodili primere boljima i gorima od sebe, a i onako usputno da se napomene poslovnim partnerima dok se doručkuje kod tifanija. U maniru Zdravka Čolića, onako kežual.
- Koji kurac je ova Neda Ukraden? I šta ona uopšte peva? Šta miš, kome je dala dvojku da bude gde je? - Ne lupetaj gluposti! Neda Ukraden ima 2 fakulteta! - Ideš u kurac?! Da l će bolje da peva ako ima 2 fakulteta? Ko zna kako je to završeno, ćuti molim te.. --------------------------------------------------------------- - Matori, znaš da je Novak Đoković redovan student na nekom fakultetu i da ima sve desetke.. - Znam brate, Takvi završavaju i po dva fakulteta, on je uporan, videćeš! - Alo paljevine, nemojte da me terate da sprovodim oluke ovde.. Kakav kurac, Novak Đoković, Megableju studira. Sa mojim ortakom je upisan na istu godinu, niko ga nikad nije video na faksu. --------------------------------------------------------------- - Znaš li ti da Zdravko Čolić ima dva fakulteta!?! A peva! - O Srbijo među šljivama!
Gospodin Specijalni. Uobražen, ali može mu se. Vlasnik 18 trofeja s 4 različita kluba. Čovjek koji je Arsena Vengera nazvao voajerom, a Fergusona iskulirao pri rukovanju. Po nekim legenda, po nekima budala. Ali jedno je sigurno - niko nije ravnodušan.
Nakon što je uhapšen jer su ga komšije optužile da psa drži u nehumanim uslovima, izjavio: "Ovo je bio jedini način da moja djeca nauče da držanje životinje podrazumijeva određenu odgovornost".
"Ja nisam najbolji, ali ne postoji niko ko je bolji od mene."
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Početak rečenice koju u 75% slučajeva izgovara tvorac neke maloumne ideje, nadjačan zdravim razumom ostatka prisutnih. Obično se završava sa "...koji vam je?", "...šta vam je?" ili "...što ste takvi/sise/pičke/smarači?".
Zasnovano na istinitom događaju iz ulice Majke Jevrosime:
-Pazi ovo! Strpamo deset Mentosa u ovu flajku Pepsija ovde i bacimo sa krova dole! -To "dole" je policijska stanica, eno stoji ih desetoro, a danas su posebno nadrkani zbog protesta. -A dajte ljudi što smarate, k'o da će da primete!
