Krajnji izraz odbijanja bilo čega što smatraš da nikada nećeš reći ili uraditi, jer u principu i nemaš ništa vrednije od života, ma kakav on bio.
Možda ne kulji izraz od, ni za brdo karamela i od, ni za hektar gibanice, ali svakako stariji.
- Je l' bi jeb'o u isto vreme Mariju Šerifović i Mariju Milošević za soma evra? - Njih dve ne bi jeb'o ni da mi život zavisi od toga. ------------------------------------------------------------------------------------------- - Nikola, zovu iz finansija da odeš po račun što im je stigao, pa da odneseš direktorki da pogleda. - Bole me kurac. - U jebote, šta ti je čoveče? Čemu taj bes? - Ma daj bre, koji ozbiljan bezobrazluk. Iz finansija, čiji su i posao računi, zovu da ja pređem pola kilometra, da bih odneo račun direktorki koja deset metara udaljena od njih. Pa ni da mi život zavisi od toga ne bi otišao. -------------------------------------------------------------------------------------------- - Što mi se jede nešto slatko. - Imam neku Za-Za čokoladicu. Hoćeš? - To sranje ne bi pojeo ni da mi život zavisi od toga. - Nikako da je uvalim nekome. Već šest meseci mi stoji pored kompa.
Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi! Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...
- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide? - O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira. - Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću? - A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave. - Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ. - Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu. - Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani? - Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa... - Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo. - Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se? - Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem. - Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu? - Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun? - Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.
*♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪* *klik* -Mrhjhahlj…. Mhhhhalo? -BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?! -Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi…. -KAKVO DRVEĆE?! -Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem… -ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?! -Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi. -KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!? -Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam. Gospodine izvinite, gde se ja nalazim? -Mi a fene ez a fickó akar tőlünk? -Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu. -KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM! -Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa. -Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled! -E matori mora palim.
Znači da nemaš lepe reči za svoje ponašanje. Ni Đani Ćurčić prokleti ne bi imao, a onda znaš koliko je sati. Da je ono čega se sećaš loše, a ono čega se ne sećaš još gore. Da si leš u poodmakloj fazi raspadanja.
Zato što si sinoć šukao vinjak kad da si pobedio na tenderu za "Telekom", a ne treći put za redom pao isti ispit. Zato što je količina dspija koju si sasuo u nosurdu ekvivalentna količini aleve paprike koja ide u paprikaš za sedam osoba. Zato što si pojebao neku kafansku milfaču koja u sebi ima sve poznate polne bolesti i jednu još neistraženu. Zato što su te neki gajgeri salomili od batina, skinuli patike i ubacili te u kontejner kad si se sam k'o kerina vraćao kući.
Kad te je pukla jebena emocija od previše dspija plakao si zorom ćaletu na ramenu jer je Sima ostavio Necu i baba Risku prokletu i otišao kod Eve Ras da ždere i kenja. Tad ti je i majka plakala.
-Matori, kako je bilo sinoć? -Ćuti, ne pitaj. Tražio sam se jutros u novinama. -Koja rubrika? "Crna hronika", "Luda planeta", "Verovali ili ne"... -U svim brate. -Znači bilo do jaja?! -Do jaja.
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine? - Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
- Jel` hoćeš da mi vratiš pare? - Dogovorićemo se. - Vrati mi moje pare! - Pa rek`o sam ti dogovorićemo se. - Vraćaj bre! - Što si bre nekulturan, dogovorićemo se.
Ekstremno Težak Fakultet! Ako se iz nekog neobjašnjivog razloga odlučiš za ovu ustanovu, nići će ti još jedna glava i na njoj ćeš dobiti kilu od učenja, vežbi i predavanja. Ako ti treba potvrda da poseduješ mozak i da umeš da ga upotrebljavaš, onda je ovo pravo mesto za tebe. Navući ćeš i dioptriju, tikove... ali bar polne bolesti nećeš. Kad ga završiš otići ćeš u inostranstvo. Naravno postoje i oni koji ga upisuju tek da bi u drustvu bili na ceni,jer samim tim sto studiraju ETF,cak iako je to vec 5 godina prva godina studija, oni sebe smatraju intelektualcima.
Reč koja se koristi kao podmukli džoker u diskusiji. Zamena za argument usled nedostatka pravih argumenata ili nepoznavanja materije rasprave. Najiritantnije zvuči upotrebljena u kombinaciji sa podignutom obrvom i stavom budističkog sveštenika, starog dvesta godina koji negde duboko u sebi čuva tajnu postanka sveta i smisla života. Jedini legitimni način odbrane ( piksla u glavu se ne računa ) je opklada.
-Čekaj čoveče! Ti meni hoćeš da kažeš... -DA! -Pa kako bre DA kad... -Videćeš! -Videću...Ma videćeš ti pička ti materina! Aj u sto evra da neće!
Prvo uopšte ne znaš da takvo nešto postoji. Onda saznaš da postoji, pa se mučiš da saznaš kako li to funkcioniše. Zatim se baš trudiš na sve načine da do njega dođeš. Kad jednom najzad dođeš do njega, posle više nikako ne možeš bez njega. Vremenom ti polako postane sasvim normalno da ga uvek imaš. Pitaš se šta li ti je tu uopšte i bilo zanimljivo. Sasvim zaboraviš na njega.
Čovek na koga uvek možeš da računaš u kakvoj god se situaciji nalazio. Oličenje izreke "Drvo se oslanja na drvo, vo na vola, a čovek na čoveka". Sušta suprotnost kineskog kurtona. Biće tu kad god ti zatreba i za šta god ti zatreba.
Njemu je uzor čuveni desni bek Intera i Argentine, Havijer Zaneti, koji uskoro slavi 40. rođendan, a igra 10 puta srčanije od ovih naših nazovi fudbalera. S obzirom na to da je isti igrač pored desnog beka igrao i sve ostale pozicije, osim golmana i napadača, i to ne bilo kako, nego je posao odrađivao odlično, može se naslutiti koliko poverenja treba imati u takvog čoveka.
Vrlo su retki, jako povučeni i uglavnom zapostavljeni, ali ovakvi ljudi su dragoceni ako ih imate u svojoj blizini. Iako su vrlo emotivni, te emocije vešto skrivaju, pa zbog toga često dobijaju nadimak "Traktor", baš kao i njihov idol.
Uvek spreman da zapne, radi k'o konj i pomogne drugima u svakom pogledu. Možeš da mu poveriš na čuvanje devojku nimfomanku, torbu koksa zbog koje te jure mafijaši ili kidnapovanog sina šefa policije i možeš da budeš miran. On će to sačuvati, odraditi posao kako valja i postarati se da niko ne sazna za tu tajnu. Dakle, kad god si u govnima do guše, seti se tog čoveka i nećeš se pokajati.
