Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih. Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.
Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo. -Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera... -Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora. -Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće. 14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka. 17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo. -Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka. -Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku. -Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru. 14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu. 21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata. Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira. Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede. Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.
Talentovani provodadžija na glasu u lokalnoj sredini koji svoje slobodno vrijeme (kad nije za volanom traktora) koristi za vaćarenje sa lokalnim radodajkama željnim kurca ko Sibir sunca. Gotovo da ne postoji trenutak kada se istovremeno ne dopisuje sa 3 različite na najnovijem Smartphone-u koji, uzgred rečeno, i ne zna kako se koristi, smatrajući da je ispod časti ako mu se desi da telefon ne zazvoni bar nekoliko puta tokom dana.
Zna sve ženske cake, razumije i čita sve ženske skrivene i neskrivene namjere. Smatra se dovoljno učinkovitim da osvoji srce već vremešne, od kurca opustošene Pamele Anderson,samo kad bi imao priliku da svojim traktorom IMT-49A dodje pred njenu raskošnu vilu, a zatim ga utjera u njenu garažu. Već je razdjevičio onoliko cura koliko obični smrtnici nisu vidjeli sisa u cijelom životu, a trenutno se dopisuje sa 2 potencijalne junferice.Za njega ne postoji PMS, ne možeš mu reći da si dobila i kondome ne koristi jer ne može u potpunosti osloboditi svoju ejakulaciju.
Po završetku napornog dana odlazi u kupatilo, tušira se novom, tek kupljenom Dove kupkom s efektom revitaliziranja kože, pomadiše se parfemom marke Guchi koji je kupio od prolaznika-šanera. Ruke maže do lakata, a za to mu služi krema Bekutan jer je čuo od babe da ona, iako veoma jeftina, najbolje paše njegovoj polumasnoj koži. Oblači nove, skoro kupljene farmerice na kojima piše nešto nalik Dolče & Džabana, opasuje se širokim kaJišOm s ogromnom tokom i utrpava majicu.
Ponosno izlazi napolje i pali svoj Golf 3 s alu felnama i vozi do lokalnog kafića gdje se skupllja veliki dio lokalnih treba. Ponosno i gordo sjeda za šank, naručuje uzorak pivo i čeka djevu s kojom je cijele sedmice ugovarao vidjenje. Naravno, ona dolazi (ipak je velika stvar biti vidjena s njim) a on, već pripit, pogođen pjesmom "Brzo, brzo" njegovog omiljenog pjevača MC Stojana, mlatara rukama oko njene guze, imitirajući scene iz hardkor pornića gdje ogromni čamuga buba matoru milfaru sve dok joj se guzovi ne udrvene.
Po završetku noćnog provoda u kafiću pali Golfa i odvozi se s na jednu poljanu koja je svima poznata kao veliko jebalište, jer mu roditelji kući spavaju. Kada završi s njom, briše volan umazan ogromnom količinom sjemene tečnosti (naravno, izvadio je na vrijeme) i odvozi je kući. Zatim se vraća svome skromnom domu, parkira Golfa, pokriva ga starim ćebetom i srećan odlazi na spavanje. Prolaze mu tako dani i godine, a onda se na insistiranje stare majke ("sine, treba mi snaha da me zamijeni") ženi se ćutljivom ženicom sa sela koja mu ništa neće smjeti reći ako mu se nekad opet prijebe i završi kod kakve udovice ili žene gastabajtera koja željno čeka svog muža.
Izraz koji koristi djevojka kada želi da ti pokaže da je ne interesuješ kao potencijalni udvarač ili seksualni objekat.
Prošlo je već dosta vremena kako smo počeli da se viđamo...Ne znam, iskreno, ni baš kako smo se upoznali, ni kad smo prvi put ozbiljnije progovorili.Znam samo da sam se odjednom našao tu, blizu nje.
Sjećam se da smo često,baš često, besciljno lutali ulicama, išli od mjesta do mjesta ne znajući šta hoćemo ni gdje idemo. Izlasci u bioskop, na piće postali su naša svakodnevnica.
Rekla je da je izašla iz duge veze, da joj nije nimalo lako. Mnogo, baš mnogo je pričala o sebi, kako joj je,gdje je bila, šta je radila, šta planira od života.Na tren mi se činilo da nije znala ni kakva je boja mog glasa.Ipak, ne znam zašto, volio sam da je slušam...
Ne znam ni sam kako se to desilo, otkud se to pojavilo, ali odjednom sam dobio osjećaj da mi puno znači. Nastavilo se sve kao prije u našim životima, samo sam je sad gledao nekako drugačije.Ona to izgleda nije primjećivala...
Došao je tren kad sam odlučio da joj sve kažem i olakšam sebi. Mislio sam da će se sve izaći na dobro.
Rekoh joj sve...
Kratak tajac...Meni se,ipak,učini neobično dug. Pogled u stilu:"Jeli bogati, čime li sam ja tebi pokazala da ti imaš bilo kakve šanse kod mene?" A onda mi poče govoriti gomilu nevažnih rečenica i izlizanih fraza. I onda rečenica koju tada prvi put čuo, a koja me je dotukla više od bilo čega:
Kad te ljubim,ljubim te ko brata! I poturi obraz...
Nema čovjeka koji nije bar jednom u životu pomislio nešto ovako. Neki prožive veći dio života živeći sa ovom mišlju.
Od kada zna za sebe stvari mu nisu išle baš najbolje, sve se nekako odvijalo u pravcu koji on nije želio. Život ovakav kakav je dobio, nije želio, ali šta je tu je, morao ga je živjeti. Život kakav je priželjkivao, mislio je da nikada neće imati...
Nikad nije mogao da shvati kako su drugi ljudi bili toliko srećni, veseli, nasmijani. U trenucima za koje je čak mislio da su mu bili srećni, uvijek je njegova sreća bila manja od njihove. Sve kao na traci, ređaju se nevolje i nedaće, život ga šamara i gazi. Uvijek neko osjećanje da malo vrijedi, uvijek malo samopouzdanja i vjere u sebe i svoje mogućnosti. Najgore mu je padalo stalno razmišljanje o tome šta je ispravno, da li je u pravu, šta ko misli o njemu, kako da se uklopi u društvo, kako da ispadne duhovit, pametan, dobar...
Sve što preduzme, krene loše i tako se i završi...
Mislio je da je drukčiji od drugih; tako su mu bar govorile djevojke u koje je bio zaljubljen, a koje su posle njegovog neuspješnog "muvanja", obično završavale sa lokalnim šmekerima...I njegova učiteljica, naravno, u četvrtom razredu osnovne, kada je vidjela njegove sveske sa stihovima koje je posvetio Milici, najpopularnijoj djevojčici u razredu. Tako stidljivo a tako ponosno primio je te njene riječi, ali je po dolasku kući, iz nekog razloga, opet glasno zaplakao.
Sve je tu nekako na mjestu, samo je on POGREŠAN.
Bezbroj puta zaspao je s mišlju da će sutra, kada se probudi, biti novi čovjek, da će, kao u američkim filmovima, nešto šokantno da mu se desi i da će odjednom shvatiti ko je i kakav je, naći prave stvari u životu, otkriti sebe i svoj put. I naravno, da će se popišati po onima koji su mu se cio život izrugivali i podsmijavali, ili je bar on tako to shvatao. Možda će sutra, iznenada, najljepša djevojka u kvartu da se zaljubi u njega, i on će da bude s njom, da šeta kuražno, ne okrećući se oko sebe...
Zastani, oslušni, pogledaj u sebe! Ako u sebi pronađeš nešto slično ovako, prihvati sebe onakvim kakav si. Pogledaj se u ogledalo, nasmiješi se, zavoli sebe. Zavoli druge, i oni će onda voliti tebe.
OBAVEZNO priđi Dragani, prelijepoj djevojci koja ti se sviđa, reci nešto što ti leži na srcu, ali bez bojazni da će te odbiti ili omalovažiti; možda je i ona u tom trenutku sama i željna društva, možda imate dosta sličnih interesovanja, možda su joj dosadili nabjeđeni tupani koji su joj vječito prilazili, davajući joj izlizane glupe komplimente...Priđi jer nemaš šta izgubiti, osim besanih noći prepunih teških razmišljanja i preznojavanja. Dobiti možeš mnogo...
Grozničava, suluda misao koja se javlja kod kockara - zavisnika, koji su čitav svoj život posvetili ovoj, njima neraskidivoj ljubavi...
Znam, nisam pri sebi, obliva me znoj, klecaju mi koljena, drhtim, škripućem zubima, srce lupa kao da će istog trena iskočiti, ali nastavljam da igram, da se nerviram, nadam, POSTOJIM. Ništa oko mene ne postoji, sve se stopilo u to jedno jedino bacanje, sve što imam i što sam imao; sve što sanjam i što sam sanjao;sve što volim i što sam ikada volio...Samo još ovaj put, pa šta bude, dobro ili loše, onda ustajem i bježim od ovoga. Pobjeću od svega, od ovih iskvarenih gnjida oko mene, od ovog alkohola i zadaha pijanih drolja. To nisam ja, ipak sam ja nekad bio čovjek s ambicijama, platom, osjećanjima, ljudima koji su me voljeli...
Ali hmmm, kad se sjetim kako sam sa zadnjim parama, prošle godine(dobro se sjećam, bio je 20. novembar), ubo dvanaesku, sav srećan i ponosan došao kući, i zaspao nikad srećniji. Eee za takve trenutke treba živjeti...
MISLI, MISLI!!! Šta može da dođe, šta da odigram?Crnu, crvenu, par, nepar, ili da igram na rizik, opet dvanaesku? Šta ako opet dođe nula?! Ma ne može , došla je već dva puta zaredom...
Krstim se po ko zna koji put, iako nikad nisam nešto posebno vjerovao u Boga. Evo obećavam da ću se promijeniti, da ću se moliti Bogu svaki dan pred spavanje, da ću davati milostinju, ići u crkvu...Znam Bože griješio sam puno, i nikakav sam čovjek, ali pomozi mi ovaj put, samo još ovaj put!
Aaaa vidi ovo molim te, ostala mi je samo jedna poderana novčanica! Jojj, poderane novčanice su mi uvijek srećne, još pogotovu kada su zadnje...Hvala ti Bože, znam da si me čuo i smilovao se, hvala ti što praštaš i pomažeš ovakvim bezvrijednim crvima kao ja...
Uhvati me čudan nalet sreće, ponosa i samopouzdanja...Nisam često imao takve trenutke, a svaki put kada sam ih imao, uživao sam maksimalno u njima. Srce poče slabije da kuca, ruka presta da drhti. I tek sad primjetih koliko je ona konobarica lijepa i da mi se smiješka.
To je to, odigraći opet dvanaesku! Uložiću i auto pride, i kaput. Nek ide život! Na sve ili ništa... Ali ne brinem, ovaj put sigurno dobijam.
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način... To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Pitanje upućeno kolegama sa faksa nedelju dana pred ispit. Namena i željeni odgovor variraju u zavisnosti od pola i atraktivnosti osobe kojoj ga upućujete, kao i od vašeg trenutnog znanja i psihičkog stanja. Međutim, retko je očišćeno od licemerja i zluradosti.
1. Kada ste zagoreli, i upućujete ovo pitanje jebozovnoj koleginici, za cilj imate samo i isključivo pokušaj započinjanja razgovora, koji u 99% slučajeva ne vodi ničemu. Uspećete samo da je inspirišete da vam se pošteno izjada, a ništa više od toga nećete dobiti. Možda postanete prijatelji.
2. Kada ga upućujete ne tako jebozovnoj koleginici kojoj ste vi, eventualno, jebozovni, cilj vam je da vam naivna devojka odgovori kako joj nikako ne ide i usput da sve od sebe da vam podigne ego i uveri vas da vi imate dovoljno vremena, jer ste sposobni, lepi i pametni.
3. Kada ga upućujete kolegi, samo vas zanima kako mu ide učenje.
-------------------------------------
Ako ste devojka, za vas važi samo primer 2, pol osobe kojoj upućujete pitanje je nebitan.
Pulen čuvene i nadasve poštovane familije Rac, perspektivni sin Šipua, a unuk Gokua. Nakon godinu dana provedenih u fabrici pločastih materijala u Kuala Lumpuru, gde je dogurao do radnog mesta koordinatora za iverično-šperpločni mastering, vraća se u rodni Sišikaru na Osaki. Na svoj deseti rođendan, pronalazi u zapećku porodične kuće prašnjavi album sa fotografijama iz kog saznaje da mu je otac bio vrhunski fudbaler i odlučuje da se oproba u istome sportu.
Odlazi na imanje svoga djeda, Gokua, trenutno visoko produktivnog neofeudalnog vlastelina i uživaoca halucenog pirinća, gde ga ovaj podučava naredne dve godine. Kao finalni ispit, Mlatiku pred saborom Ujedinjenih Čokerista izvodi diplomski šut - takozvani Šuriketo-Mavaši-Kapa-Lambda lob i dobija umesto diplome hromirani kantar i mapu Beograda sa ucrtanom Kvantaškom Pijacom, Mirijevskom i Kalenić pijacom i Zelenjakom uz poruku da tamo vaga papriku baburu i bostan dok ne sakupi dovoljno para za modrozelene Diadora kopačke - drevni spisi Master Kitojaho Gedanbarai-ja govore da su one preduslov za internacionalnu slavu.
Šest godina trebalo mu je za taj poduhvat, te kreće na probne treninge u svim cenjenim evropskim klubovima, poput Omladinskog fudbalskog kluba Fap, Intera i sličnih, naravno, uz talične kopačke. Ipak, sudbina ga šalje u Danski ''Mlitjoland'' gde se zaljubljuje u izraelsku emigrantkinju kojoj je napravio i četvero dece, buduću radnu snagu porodičnog fast-fuda. Preko dana, uspešan je na utakmicama, čak dovodi svoj klub u Liku Šampiona gde poentira dvaput po utakmici i potpisuje ugovor za sliku naslovnicu PES-a.
Tri godine kasnije, par gospodina upada mu u stan opremljen u slobodnom grčko-rimskom stilu, krade mu talične kopačke, obveznice stare devizne štednje i nešto tozle. Mlatiku pada u depresiju, bataljuje sport, ženi cepa papire, a dece se odriče putem teleteksta. Postaje nesposoban za sve u životu i ne uspeva da zaradi ijedan novi dinar. Vreme provodi na utakmicama petlića, gde nabeđuje očeve da im deca veze nemaju.
-Ćale, je l' bi mogo da mi daš, paa, 170 evra? Najk izbacio šuškave gilje, znaš kake su, taman si reko da se uljudim za onu svadbu u nedelju. -Sine, mojne si mlatikurac, idi zaradi pare pa kupuj te šatlove.
Fenseri Ribe danima smišljaju šta da obuku i kako da uklope boju pertli uz boju šminke na očima. One što i spavaju u štiklama, za ovu priliku imaju neke šljašteće starke i slične modele. Kosa se privemeno farba u drečave boja, mogu se videti nijanse od roze do zelene. Često su i pletenice u kombinaciji. Likovi obavezno nose naočare za sunce i po noći, ili one Kid Cudi stil. Natrpani lančićima sa vojnim pločicama, uvek u majicama sa nekim "kul" natpisom (The more I drink, The better you look). Uglavnom ne poznaju najbolje muziku, ali svašta, oni moraju da se pojave na takvom događaju.
Seljaci Nemaju pojma o muzici ni izvođačima, ali su čuli od ovih fensera kako je tamo vrh, pa moraju i oni da overe taj event, iako kad se smore oko 2h, zažale što ipak nisu otišli u neki klub gde gruvaju Sinan i Šemsa. I tako sva 4 dana.
Stranci Njima je provod zaagrantovan. Većinom idu zbog muzike, ali i da se bahate malo. Dođu na četvorodnevni put u drugu zemlju, žurka svaki dan-ceo dan, a tvrđava i centar Novog Sada posle izgledaju kao da je bio zemljotres. Onaj deo koji je došao samo da bude "haj" ne zanima ko nastupa, samo da li imamo ekstazija. Oni iskusni ponesu koliko im čega treba, a ostali se snalaze kako znaju.
Dileri Uglavnom naši, smišljaju revolucionarne načine kako prošvercati drogu pored obezbeđenja, pošto će vas oni pretresti (sumnjive i do gaća), pa treba biti maštovit. Oni iskusni dođu par dana ranije pa nađu mesto za sakrivanje, iako je to malo rizično, ali opet, velika je tvrđava.
Dileri "magle" Lukavi likovi su smislili kako otići na exit besplatno. Popakuju bensedine i slične neobeležene tabletice u kesice, pa ih "jeftino" prodaju naloženim strancima koji traže ekstazi i tako otplate karte. Još ako smisle neko kul ime (paradiz) i kažu da je to nova vrsta, euforični stranci 3 sata iščekuju dejstvo, nesvesni da su popilli bensedin od kog im se već spava.
Fanovi Došli stvarno samo zbog muzike, i njima 100% bude super. Njih ne zanima nikakvo će vreme biti, šta će obući, hoće li ih provatili obezbeđenje i hoće li gore biti narkotika.
-Brate, kako bilo 2. dan, do kad ste ostali? -Ma bilo super, bili do 3 i onda otišli na nastup Džeja u gradu, 2 muve jednim udarcem, vrh kombinacija.
-Majo, što te nije bilo juče, pa imaš karte za sva 4 dana? -Jao, morala sam da perem kosu, i ona boja nije htela da se ispere, pa to nije ličilo ni na šta, zamisli. Nisam htela takva da idem, sad ću kod frizera, pa dolazim večeras, biće ludilo!
-"Studiram da bi studirao" profil: Oni ljudi koji nemaju pojma zašto su upisali fakultet. To su ljudi koji su faks upisali da bi pobegli iz provincije i došli u Veliki Grad čisto da bi kupili godinu dana neprekidne zabave. Opijanja, drogiranja, kurvanja. Svesni su da će biti vraćeni u vukojebinu iz koje su došli, pa eto da bude da su uživali bar malo u čarima bluda i nemorala. Moguća je i varijanta da su upisali nešto samo zato sto je njihovo društvo to upisalo, pa kao ajde.
-"Učio sam veče pred ispit" profil: E, ovo je već kategorija užasnih, iskompleksiranih štrebera koji gisto ništa ne uče, a ređaju desetke. Uzrečica im je "Padam 100%". Vole da se hvale i da sole pamet svima, kako je ta materija u stvari jako laka, i kako treba malo da se nauči.
-"Proračunat" profil: Matematičkim putem izračuna koliko je 60% knjige, i to nauči, izađe na ispit i možda ih ukenja, ako ne, e onda sledeći rok izlaze opet, samo se preslišaju tih 60% gradiva, i ne pada im na pamet ni stranu više da nauče. Pa će jednom da im se posreći. To su tipovi ljudi sa kilometrima nerava skupljenim u klupko bez kraja.
-"Zmija" profil: Hladnokrvni prevarant koji će da ubedi i najzajebanijeg profesora da zna, iako relano ništa ne zna. Poseduje sposobnost izvrtanja tri rečenice u hiljadu različitih oblika. Čini se da je nešto rekao, a ništa nije rekao.
-"Trep-trep" profil: To su uglavnom ONE. Mačkice koje idu na ispit sređene u fullu, sa kilo šminke i ispresovanom kosom. Retko kad znaju dovoljno, ali veštim vrtenjem pramena kose i trepkanjem njihovim neodoljivim okicama, nekim čudom prolaze.
-"Smrdljivi" profil: Ovo su oni koji pričaju sledeće: "Toliko sam učila da nisam stigla da se okupam, vidi koliko mi je prljava kosa". Suština ovakvog profila studenta je ta, da oni verovatno ne uče toliko nego pola vremena telefoniraju, bleje na netu i piju kafu sami sa sobom i samo se tripuju da zaista nešto uče.
-"Istripovani" profil: Oni se pitaju, kako su toliko učili, a nisu položili. Često pričaju za profesora da je debil koji ih je uzeo na zub. A realno, negde u dubini duše znaju, da u stvari ne znaju, samo plaše narod za nigde ništa.
-"Derodupači" profil: Oni koji priznaju da su odrali dupe dok nisu položili ispit. Njih je najlakše ceniti, jer znate da vas ne zavlače već vam kažu iskreno. Njima svi zavide jer nisu lenji da uče, svi bi voleli da budu kao oni, ali niko ne može.
-"Stara slava" profil: Prve dve godine su puno učili i imaju sve desetke, a posle je bilo malo učenja i prepisivanje ocena. Njima se uvek desi da umesto sva tri pitanja, profesor postavi jedno i kaže: "Kolega u redu je, vidim da znate".
-"Stari" tip: Od vajkada prisutan. Njihovi roditelji su na pozicijama i znaju pola fakulteta jer su to stara kumstva ili rođaci. "Moj stari poznaje dekana". Njima je super jer umesto cele knjige u najgorem slučaju uče pola.
-"Zamlata" profil: Uči sve, ne daje ništa jer ne shvata da fakultet nije srednja škola nego ozbiljna ustanova. Oni idu na sve moguće sekcije ili negde gde mogu da budu primećeni. Pohađaju sve kurseve, i samo se zamlaćuju.
-"Frajer" profil: Taj sve stiže. I da ima ribu. I da izlazi. I da se opija. I da ga vole svi. I da mu se svi šlihtaju. I da daje godine u roku. To je profil blagosloven harizmom. Druži se sa sličnima.
-"Brankov most" profil: Svaki put kad okine ispit ili godinu priča da će da se ubije. Pada u depresiju i jako je često da menja fakultete. Prvo je studirao FON, pa je prešao na DIF, i završio na Visokoj Poslovnoj ili nekom od privatnih.
-"Keš" tj. "Priznanica" profil: Oni koji urgiraju. Plaćaju korumpiranim profanima i završavaju školu. U ovu kategoriju spadaju i pojedini privatni fakulteti, u kojima ako platiš ratu na vreme, završio si posao.
-"Večiti" profil: Lik kog sretneš na hodniku i misliš da će ti predavati nešto, a on je u stvari zamrzao godinu 10x ili jednostavno voli da utvrđuje gradivo.
-"Megatrendlije" profil: Ispit kraći od ove defke.
Pokušaj vaših matoraca da vam stave do znanja kako se mnogo zajebavate i da treba da se dovedete u red. Sve se završi sa time da obe strane ostanu samo na gubitku vremena. Poenta bi bila :''Nikad ne pokušavaj''.
-Sine, moramo da razgovaramo. -Reci, ćale. -Koliko još imaš ispita do kraja? -Sedam. -Kad ćeš to ispolagati? -Ne znam. -Što ne nađeš devojku? -Otkud mi kinta za devojku? -Dobro, kreni u teretanu. -Ma ne mogu nemam vremena. -Pa dobro aj se organizuj, kreni kod mene u radionici malo da radiš. Imaćeš kintu, malo da se pokreneš. -Alo, ćale, studiram, nemam vremena. -Pa sunce ti jebem samo zuriš u taj kompijuter. -Pa učim. -E ne znam šta da ti kažem. Gasi šporet kad izlaziš iz stana. Odoh ja nazad u Kragujevac.
Poslednja reč medicinske nauke, koja sadrži diverzitet biljnih i životinjskih produkata, sa ciljem da vi i dalje ležite kao krmak 16 sati ispred tv-a, pijete kolu i jedete pljeskavice, a da se vaši kilogrami "tope". Proizvod, čiji su glavni sastojci egzotični poput delova tučka cveta anturijum ili kapi sperme izumrlog američkog bizona, je upravo najdelotvorniji ragrađivač vašeg sala, što najčešće naučnici sa Instituta za zdravlje u Švajcarskoj ili nekoj drugoj nabudženoj zemlji potvrđuju. On možda košta celo malo bogatsvo, pije se 8 puta dnevno, na prazan stomak obavezno, ali daje neverovatne rezultate. Za samo mesec dana Opra Vinfri u vama će evoluirati u prelepu Hali Beri.
- Ne mogu da verujem da si dala četir' ipo 'iljade za to govno. - Pa maco, to je "Debilius forte slim limited edišn" sa česticama izmrvljenih kičmenih pršljenova hobotnice. To topi ovo moje salo na stomaku, k'o ludo. Mogu sve da jedem, da ležim, zezam se, pijem koktele i posle mesec dana imaću trbušnjake kao Džesika Alba. - Prvo hobotnice su beskičmenjaci. Drugo, da li si ti glupa prirodno, ili radiš na tome? Probušiću ti ja kašiku za dž i dati motiku u ruke, pa da vidiš kakvu ćeš liniju imati.
