Lapot je drevni srpski ritual javnog ubijanja starih i iznemoglih - preteča slešer filmova, samo sa pravim žrtvama. Da su imali kameru i snimali, zvalo bi se snaf. Tako napuni baba 80 godina, nema više vajde od nje, samo sedi i jede sira, ništa ne može da radi, izlapela, nervira ukućane. Onda ukućani postignu dogovor da je izmasakriraju i jednog dana joj kažu: ''Baba, idemo u varoš!'' A u varoši se sjatili brđani sa kopačima, sekirama, satarama, kocima i toljagama. Ponesu i ukućani svako po nož, sekiricu, šilo, iglu za pletenje, ko ima martinke ponese martinke, ko nema - može i truperke, sukaljku i sve čime možeš dobro da opaučiš (da je postojala kompanija ACME, verovatno bi kupili specijalnu palicu za prebijanje baba). Kad stignu u varoš, posade babu na stolicu, izljube se s njom srpski triput, a onda udri, šutiraj, mazgaj, bodi, seci sekirom ruke noge, vrši liposukciju, deri kožu, krv pljušti na sve strane, i sve tako dok ne naprave od babe kašu.
Onda svi odu kući srećni i zadovoljni, a naročito babini ukućani.
Severni narodi su imali drugačiju verziju. Stave babu/dedu na santu leda i samo gurnu santu u smeru otvorenog mora. I dan-danas nalaze konzervirane babe i dede koje plutaju po ledenim morima.
- Dete, pomeri se da prođem! - Beži, bre, babo, da ti sad ne priredim lapot! ------------------- - Gde si, baba, što si se snuždila, k'o na lapot da si krenula!
U muzici je sloboda tekstopisca (čitaj: Marina Tucaković) da kao epitete koristi određene reči koje se provlače poput Rajo Valjakana kroz špansku ligu. Možda najviše korišćena reč jeste "Beograd": Beograd priča, Beograd noću, Ovo je grad Beograd, Znam za jedan grad zove se (zamisli) Beograd... Međutim, kad počne neka vrsta drveta da se koristi toliko da to već prelazi u neki vid silovanja, onda je to poseban segment umetničkog pojimanja. Lipa, bagrem, baobab, sekvoja. Njima se jadaš, družiš, sa njima jedeš govna pa se mažeš po glavi, oni te miluju granjem po glavi a tebi puno srce.
Dok luta livadama i pita sebe šta je to presudilo da ga riba odbije, Jašar daje novu dimenziju, u kojoj monologom dočarava bagremu koliko voli dotičnu devojku. On, naime, žali zato što se nikad više nisu sreli a voli je više nego hektar gibanice i dva bunara kiselog mleka.
ŽALIM, ŽALIM, ŠTO JE TAKO BILO ŠTO SE VIŠE NIKAD NISMO SRELI JOŠ SE PITAM GDE JE MOJE MILO JOŠ JE VOLIM , MOJ BAGREME BELI.
Bivša članica "Južnog vetra" kroz vapaj, plač i kuknjavu poziva svog dragog da joj se vrati kad procveta bagrem. Ona svog dragog naziva "tugo" i tu se može videti njeno nastojanje da pokaže "lice žene zaljubljene poput tetreba u sred sezone parenja". A kad joj se vrati, e moj rođače, nema nazad.
KAD PROCVETA BAGREM BELI KAD NA LjUBAV ZAMIRIŠE VRATI MI SE MOJA TUGO DA NE ODEŠ NIKAD VIŠE.
Njemu je prekardašilo. Boli ga kurac. Imao je šumu bagrema, sad je nema, ali, jebiga, i dalje moli da mu ga ne lome (mislim, bagrem) jer će bez njega vetar da ga oduva u majčinu, zajedno sa tajnom koju će u grob da ponese: da je cmakao bosonogu ribu, odbeglu od sna.
NE LOMITE MI BAGRENjE BEZ NjIH ĆE ME VETROVI ODUVATI PUSTITE IH MORAJU MI ČUVATI JEDNU TAJNU ZLATNU KAO DUKATI. NE LOMITE MI BAGRENjE POD NjIMA SAM JE LjUBIO BOSONOGU I ODBEGLU OD SNA.
Pevač je emotivno vezan za bagrem kao Mlađan Dinkić za fotelju. Uz njega je proveo čitavo detinjstvo i sad žali i kukumače, proklinjajući ološe koji su ga posekli i uzeli mu dušu.
POSEKOŠE SINOĆ BAGREM STARI SA NjIM DEO MOGA SRCA ODE GRANE SU MU BILE SPOMENARI DIVNIH DANA ŠTO SEĆANjEM BRODE.
U ovoj pesmi zapažamo kontrast između bagrema i čoveka, što je razlika u odnosu na prethodne pesme. Srećko tuguje poput Ivana Bosiljčića kad ga ne odaberu za glavnu ulogu neke od serija na RTS-u. Bagrem, s druge strane, onako mučki gleda i podjebava.
BAGREM CVETA A JA BOLUJEM NIKO NE ZNA DA JA TUGUJEM.
Ne, nisu vanzemaljci i ako se tako ponašaju. Gastarbajteri su obični ljudi, porijeklom sa "ovih" prostora koji sticajem okolnosti žive i rade "vani". Osnovna odlika ovih bića je da posebno u ljetnom periodu piju krv lokalnom stanovništvu. Prepoznatljivi su po frizurama ala Mario Baloteli, maksericama što ih ne bi oko kuće nosio i debelim novčanikom... to im je sav ponos. Zanemariće da im je BMW sa kojim su došli iz (recimo Švabije) uzet na Rent-a-Car, u periodu njihovog boravljenja izvan gore imenovane države. Jer, valja svoj šupak dobro natrljati da bi tvoji ljudi u tamo nekoj "tvojoj" državi vidjeli da ti imaš.
a) Momci, ako možete samo osloboditi separe, dolazi neka ekipa iz Švabije, piće Džek, piće Red Bull i ostala skupa sranja... b) Kelner, napuši se tople kite! Daj šes piva!
Izuzetno poštovan autor medju pripadnicima Nacionalnog Stroja, Obraza i članovima sajtova Rasonalisti i Stormfront Srbija. Školski primer do čega sve moze dovesti idealistička zanesenost izmišljenom veličinom sopstvenog naroda. Deretić već pet godina drzi prilično posećena predavanja u Novom Sadu i na njima se često mogu videti mladi srpski neonacisti i klerofašisti. Čini se da im je ovaj Deretić glavni ideolog. Evo samo nekih njegovih ideja o "pravoj" srpskoj istoriji, istoriji Srba koja nije "doživela kasapljenje od strane komunista i katoličkih kaluđera":
- Prva srpska država nastala je 2015. godine pre nove ere, zahvatala je pola Evrope, kao i zapadnu Aziju i severnu Afriku.Car te imperije zvao se Nino Belov i pominje se u Bibliji kao Nebrod. Po njemu je reka Nil dobila ime. Posle jednog vojnog pohoda Nino je ostavio ženu da dovrši zidanje Vavilona a on se vratio u Srbiju da proslavi pobedu.
- Posle toga, u 14 veku p.n.e. je usledio Trojanski rat, rat u kom su se borili Ahil, Hektor, Ajaks i ostali veliki srpski junaci antičkog perioda.Te događaje je verno opisao slepi pesnik Momir, čije je ime Helenima bilo toliko teško za izgovor da su ga prekrstili u Homer
- Aleksandar Makedonski (356 p.n.e. – 323 p.n.e.) je takođe bio Srbin (iz dinastije Karanovića). Kada je stigao do Indije on je doneo Indijcima staro srpsko pismo koje su ovi posle nazvali sanskrit (originalno srb skript). Reka Ind se prvobitno zvala reka Sind. Ovaj naziv potiče od srpskog izraza "sinje more".
- Isus Hrist je prvih 30 godina svog života proveo medju Srbima u istočnoj Hercegovini (Deretićev rodni kraj). Tamo je izučavao staru srpsku mitologiju i iz nje postepeno razvio Hrisćanstvo. Posle se vratio u Judeju i propovedao apostolima koji su svi bili Srbi. Dokaz? Pa zvali su se Marko,Luka, Jovan, Petar, Andrija, Jakov... očigledno sve lepa srpska imena.
Ma koliko to neverovatno zvučalo, ja ništa od ovoga nisam ni izmislio ni preuveličao. (E da, ono Prof. Dr. ispred imena stoji jer je Jovan I. Deretić profesor i doktor mašinstva a ne istorije kako bi neko mogao logično pomisliti)
Picerija-kafeterija, pečatorezac-kopirnica, bravar-varilac i ostali kojima zakon dozvoljava da se registruju za JEDNU delatnost, a na istoj lokaciji obavljaju i njoj srodne delatnosti, što je potpuno logično sve dok se ne pojave i dečja igraonica-mešaona koncentrata, autolimar-proizvodnja torti i kolača ili zdrava hrana-prodavnica boja i lakova.
-Agencija za privredne registre-
-Dobardan. Molim vas lepo, kakva je ovo pizdarija? -Da vidim... A vi ste taj! Znate šta gospodine , ja u svojoj karijeri nisam čula za ovakav slučaj! Vi ste taj Žika vlasnik vodomontažne radnje "Žika Mlaz"? -Lično. I zašto se meni molićulepo brani da radim? -U vašoj registraciji stoji "promet i ugradnja vodovodnog materjala" a vi ste sa druge strane otvorili Seksi Šop! -Nije tačno! Piše i srodne delatnosti! -Pa kakve veze ima...? -Ima! To je sve isto! Imaš ovamo cevke 3/8, 1/2 colare pa naviše, isto i tamo imaš po prečnicima, onda imaš teflone za cevke razne, pa teflonske paste za podmaz, pa holendere, pa sredstva za pročišćavanje kanalizacije, pa dupli nipli, pa teštik, sve ti je to bre isto, ovamo kučina-onamo kurčina i ćao, ja to i u istoj radnji prodajem samo sa dva ulaza. -Znate šta, to ipak... -Znate šta vi, vaš šefić onaj mali Žuća izgleda ima problema sa kanalizacijom, stalno kupuje sredstvo za čišćenje, al otprilike da je problem u majstoru loš mu teflonski podmaz, te vam ovom prilikom ostavljam pakovanje i jednog i drugog, pa ga pozdravite. A i vama kao dami, na poklon ostavljam ovaj mali guzni holender. Dovidjenja!
Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente. Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!
Skup kretena, lopova, budala, neskolovanih ljudi, ispodprosecnih majmuna koji urnisu i to malo sto imamo u Srbijici.
Simbolika u nazivu stranaka
DS - Dokurčili Srbiji DSS - Dosadili Su Svima SNS - Sa Nama Stiropor SPS - Sa Pederima Smo SRS - Sami Rasturili Stranku NS - Napijmo Se URS - Ujebavanje Radnika Srbije SPO - Sranje Po Običaju PUPS - Praistorijsko Udruženje Pljačkaša Srbije LDP - Lako Dupe Prodajemo
Nisi poslednji, a sigurno joj nisi prvi. Ona to zna, ali ne bi bila žensko da svojoj kratkometražnoj jebačini ne pokuša da da epsku širinu i filmsku dubinu ljubića B produkcije. Možda vaša veza neće biti duga i značajna, ali ona zna da se pička ne sme davati uzalud i da se davanje iste mora opravdati pred metaforičkim selom koje zaviruje u njeno dvorište. Samo kurve se daju za budzašto, ona daje jer je romantična i spontana. A spontana kakva je, upinjaće se iz guzice da potre beznačajnost vaše veze isticanjem tvoje posebnosti, sudbine koja vam je isprepletala puteve, marsa koji se sinhronizovao u konjugaciji sa venerom. Možda nisi jedini koji ju je jebao u dupe, ali jedini si koji joj je kupio kineskog mecu na vašaru u Šapcu. Možda joj je Mare svršio po nosu, ali ti si joj napravio cedevitu kad je bila bolesna. I popravio si joj veš mašinu, onu na kojoj joj je Mirko raširio pičku za dva broja.
On nije glup, ima taj i iskustva i godina, prepoznaje bullshit u najavi, a i neku školu je završio. Nije ni nolajfer, ima porodicu koju voli. Ali još kad su u petom razredu OŠ klinci birali ko će da igra levog beka između njega i Neše Gišića, on sam je iz kurtoazije glasao za Nešu i puk’o, a svakako bi izvisio, jer su mu namestili izbore falsifikujući glasačke listiće napravljene od listova iz sveske na kockice. I kad su mu 10 godina kasnije nudili posao za članstvo u stranci, on nije hteo, iako je Neša-Jebeni-Gišić hteo, pa je sad Neša u opštini neko mudo kod kojeg svakog prvog mora da nosi nekakve papire na potpis, a ovaj ga ne pušta bez par sati načekavanja, jer mu se može. On je lepo znao da može da se ovajdi o masno parče nasledstva iz miraza ako se malo ušlihta tašti, ako savije kičmu i bude na usluzi, ako po pedesetsedmi put sasluša storiju o uzornom uspehu njenog drugog zeta, arhi-fakin-tekte, klimajući glavom ko Nodi na spidu. I znao je odlično da je mogao da napreduje na poslu, samo da nije direktorku nazvao nesnošnom kučkom, kada ga je ostavila zadnjeg u kancelariji da joj kobajagi sredi štampač, a hoteći u stvari da joj instalira stojka, a na šta mu je ona posle iz osvete promptno napisala nalog za celozimni terenski rad.
I on nije takav zato što je hrabar i što voli da podjebava kretene, u stvari možda malo i zbog toga, ali pre svega je takav, jer se plaši. Plaši se, jer zna da će ga u suprotnom unutrašnje ja prejebati, počeće da ga pritiska i da mu vrti u grudima ko hilti i neće stati dok ga skroz ne satre. On zna odlično da je tako napravljen, bandoglav i lud i principijelan, jebo ga ko ga je stvorio, a on zna da to nije bog, jer mu bog ne bi napravio takav darmar, da odudara i svesno neće da igra igru i zna da će tako najebati, ali neka.
Kada ujutru ustanete i vidite da se neki nepoznat mladic seta kroz vasu kucu odeven kao Tarzan. Prihvatite cinjenicu da vasa 18-godisnja cerka vise nije dete....
Onda cujete Tarzana kako kaze vasem sinu.... -Duso, hoces da se tusiramo zajedno?
Reč kojom vaš ćale proverava da li je sve te godine `ranio dobro dete ili blejača koji dane provodi tako što visi na ćošku sa zamlatama iz kraja kojima su najpopularnije reči ler, tal, flop, ket, zle itd.
-Sine, donesi mi buksnu. -E ćale zvao sam ja Džonija ranije, kaže da nema ništa do sutra...Bedak, a? -Ma jebaću ti ja mamu narkomansku, mislio sam na onu drugu buksnu da spojim žice na kolima! A sad ćeš propišati majčino mleko.....Ženo, daj kaiš!
