Arhaična alatka iz porodice klešta.

Nemaju da se kupe u gvožđarama jer nijedna fabrika ih ne proizvodi a Kinezi nemaju od koga da ih kopiraju: jajcangle se kuju. Na prvi pogled izgledaju kao obična klešta, nešto kao hvataljke ili mašice, ali onaj deo do kljuna, proširen a nazubljen, krije pravu namenu tih mengela. "Možda ovo služi za krcanje orasa", pomisliće neki mladunac, ali neobjašnjiv osećaj nelagodnosti u predelu mošnica će ga opominjati da nije. Jer, iako on možda ne zna šta je to, njegovo telo instinktivno prepoznaje opasnost.

Prvo i jedino pravilo u vezi jajcangli je: ne želiš da se nađeš sa pogrešne strane jajcangli!

Najcesce pominjan svetac u Srba. Priziva se u svim prilikama: ushićenje, panika, neverica, nervoza, bes...

Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču.
Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte:
-vole da popiju;
-postave pitanje "*Je l' ga šiljiš*", iako imaš 20+ godina...
-jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao.
Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim *tdi* crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga.
Treba voleti teču.

Izraz kojim započinjemo hvaljenje mićovana koji je sa nama u društvu tu, prisutan. Ako bez ovoga počnemo sa rečima hvale biće nekako previše s neba pa u rebra, direktno. Ako je muškarac u pitanju pomalo je i pederski. Ovako se lepo ogradimo od svega i od samog početka neprijatnostima mesta nema.

Pokojni električar.

Човек који зарађује на туђој грбачи.

*Držali kurac u ustima dabogda!*
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – **Mora da se drži i veliko pivo**.

Позитивни коментар равнодушних родитеља на пиздарије које им приређују мали враголани. Ријетко, у питању су максимално толерантни родитељи, али претежно се ради о душевно растројеним људима који не знају шта више да им раде. Шара по зидовима, извуку му уши. Избуши ћаћи кондоме, добије шамар. Запали комшији шталу, аперкат.
Помири се са судбином, шта'ш друго...

Kap zbog koje ste završili u urgentnom na pročišćavanje čakre.

Instant kafa skuvana na brzinu, u nedostatku vremena zagrejana u mikrotalasnoj pećnici. Eventualno ,,Fukušimka'', u zavisnosti kojoj generaciji pripadate.

Правац који се јавља као одговор на саговорников надреализам.

Odevni predmet koji je možda najbolje ismejao ignorantnost mode i surovost ljudskog društva.

Originalno - deo smetlarske zimske uniforme, pa su smetlari prvi provalili genijalnost dizajna ovog vunenog kaputa sa drvenim, valjkstim dugmićima, kapuljačom i ogromnim džepovima, u koje bi mogli da komotno smeste bocu Rubinovog vinjaka i jeftin duvan - i počeli da ih šetaju i posle radnog vremena, (a ne da jedva čekaju da moraju da izađu iz njih, da se ne bi znalo da su smetlari).
Kada su videli da se imitacije njihovih uniformi prodaju po buticima za iste pare kao dobre nove kožne jakne, počeli su i sami da ih narodu prodaju na pijaci za delić te cene, a pare bi spiskali na Rubinov vinjak i jeftin duvan, za svega nekoliko dana. Gradski zavod za čistoću je ubrzo provalio ovu akciju, pa je umesto toplih, vunenih đubretaraca počeo da im izdaje neugledne sintetičke kapute, koji čuvaju od zime koliko parče hartije od metka, a đubretarce sami da prodaju iz prve ruke. Smetlarima nije ostalo ništa drugo nego da hladnoću i svoju tugu ubiju Rubinovim vinjakom i jeftinim duvanom.

Na kraju - kako god da okreneš, sirotinja uvek najebe. A onima koji ne znaju za ovu priču, prva asocijacija koju đubretarac izaziva je "neki fensi francuski boemski kaput, koji bi baš fino išao uz neki crveni šal i 'slikarsku' beretku".