Najviša horizontalna šipka koja sa gornje strane ima neobrisan sloj prašine koji ti ostavlja sivilo na šakama. Za tu šipku se hvataš kad nemaš gde i kad cela masa u autobusu počne da talasa jedino ti ta šipka preostaje da se ne surdukneš sa ostalim putnicima kad majstor naglo ukoči. Od nje ti se ruke otegnu ko u orangutana.
Za uspešno korišćenje pomenute šipke neophodno ispuniti sledeće fizičke norme: - minimum 10 zgibova na vratilu sa šakama okrenutim od sebe - nepostojanje povreda ramena i ruku u periodu od najmanje 6 meseci - izdržaj u stojećem stavu prilikom naleta putničke mase: minimum 2 babe ili 2,5 učenika.
- Ajde prika svrati na po jednu. - Uu ne smem, pijem lekove. - Ma ova ti ide uz lekove, kajsija ej, kao čaj dođe, ajde de, neće ti od jedne biti ništa. - Ajde kad si navro, al mi pola čašice naspi samo. :sat vremena kasnije: - Doktore stvarno ne znam šta mu bi, još mu ja kažem nemoj, pio si lekove, ma kak'i, ne jebe! - A vidim i vi ste morali da ga ispratite da ne pije sam, zadahom dezinfikujete. Molio bih vas da napustite ordinaciju, ovde koristimo naš alkohol za previjanje, vaša pomoć nam neće biti potrebna.
Do laktova u masti sa ključem ili britvom u jednoj, a rakijicom u drugoj ruci. Imao je crne zube koji nikad nisu smrdeli kao što zubi znaju. Valjda baš zbog te rakije. Oduvek je bio zajebant. Pričao je stalno, često ponavljajući priče kao kakva pokvarena ploča a ja, savršen sagovornik, satima sam slušao i upijao te lovačke priče. Deda je bio i lovac. To nisam spomenuo! A kada bih napisao svaku njegovu zgodu ili mudrost koju znam... Ionako pola mojih stvari napisanih ovde su plagijati. Plagijati njegove priče.
Kada se i poslednji put vratio iz mrtvih, bio mu je to već peti-šesti put, baš zbog te rakije, gledao je izgubljeno u familiju oko kreveta. "Starac, znaš ko sam ja? Ko je ovo?" pitao je moj ćale pokazujući na Jovu, mog burazera. Teško, slabim glasom izgovori "Da znam, to je Filip!". Sva familija pokunji glavu u jebiga fazonu a deda pogleda u nas unuke, osmehne se i namignu. Jebeni car! Naravno da je znao sve! Vratio se poslednju foru da baci, da bude siguran da ćemo ga takvog pamtiti.
Naredna dva meseca imao je zamišljen pogled koji se gubio u daljini, verovatno iza njive gde je zalazeće sunce poslednji put sijalo po zlatnom žitu koje je on posejao. Pričao je s ljudima pokojnim odavno, a oni su ga svakim danom, sve glasnije i jače vukli dok nije popustio i svojevoljno pristao da pođe s njima.
Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.
Zdravo komšija. Dobar dan, kako je? Evo nije loše, kenjaš malo a? A malo, valja se. Jašta.
Niko i ništa. A živi život rokenrol zvezde. Buđenje u random stanu nepoznate lepotice, češanje muda, lenjo zevanje, pa jutarnja partija rvanja sa istom. Odlazak u kafanu i "gubljenje" još jednog dana na isti način. Iako je beznačajan delić, može se reći i benigni tumor demokratski orijentisanog društva. A ipak anarhista. Ne podvlađuje se nikome, radi ono što on hoće i kako hoće. Stepski vuk sa jednom značajnom crtom, on ne pati, makar se to ne vidi.
Godine prolaze, a on se ne menja. Žena? Deca? Jok, nije on za vezivanje, a još manje za vođenje urednog života i vaspitavanje klinčadije. A i nema prihode. Stalni je gost poznate birtije, praktično postaje njen zaštitni znak, te i pije na crtu. Nikad nije radio. Živi sa roditeljima i to mu ide na živce. Jedinstveni primerak Hemingvejštine. Kafana, pisanje, tuča. Samo bez pisanja. A možda i sa. Umetnik u pravom smislu te reči. Nije alkoholičar već boem. Potencijalni samoubica. A ni on ne na zašto.
I dok ga pojedinci karakterišu kao propalog studenta Medicinskog fakulteta, većina ga i dalje smatra za legendu, na konto stare slave. Uvek poželjan u društvu jer odiše nekom uzvišenošću i kad se valja u sopstvenoj pegli. Bivša faca koja je sjebala svoj život i otišla u drugu krajnost. Kao i mnoge legende roka. Bleda senka nekadašnjeg bića. Njegova priroda sve više izlazi na videlo i izjeda mit o Njemu. I pored svega i dalje je tu. Postoji.
Tragični junak velikog književnog dela. Hoda na ivici smrti ali ne pada. Samo je pitanje časa.
Ona dominira. Ona postavlja uslove. Ona ti ne dozvoljava da se ponašaš po sopstvenoj volji, ona upravlja tobom. Ti otvaraš kapiju dok ona vozi traktor, ti joj nosiš vodu dok kosi. Ona gleda Cvajtu u živom prenosu, ti ribaš pločice sonom kiselinom. Ona pije pivo, ti piješ sok. Kad je jebeš, ona ustvari jebe tebe.
Ne daj Bože nikom.
- Ćao, hoćeš do mene da se jebemo? - Ju, što si direktna, nisam stigao ni da ti kažem da su tvoje oči pučina u koju ću se otisnuti poput Defoovog junaka, makar doživeo njegovu sudbinu. Da ću ti skinuti zvazde s neba i... - Puši kurac, ćeš da se jebeš ili nećeš? - 'Oću, bre, malo se zajebavam, šta ti je? - Polazi onda, nemoj da se zajebavaš. ... - Opa, mečku voziš? Ti to ćale kupio? - Sama sam je kupila. Na lizing. - Ahahaha, na lizing, sad mi je jasno! - Ne seri i ne metaforiši. - U, jebote, što si ti neka ozbiljna. Daj malo, nasmej se, majku mu! Ne reče mi kako se zoveš. - Anđela. - Lepo ime, Anđela. Ja sam Rad... - Slušaj, nemoj više ništa da pričaš. Zvala sam te da se jebemo, pristao si. Sad kad dođemo, jebaćemo se, možeš da se istuširaš, eventualno ispušiš ajn cigar i pališ. Feršten? - Okej, feršte. Ali nisi mi jasna. ... - U, jebote! Koliki ti je stan! Nije valjda da si i njega na lizing dobila, ako me razumeš, hehe. - Hajde ovamo, u spavaću. - Ajde, Anđo, ako si rešila. ... - Skidaj se! - A mogli bismo malo i da se poigramo, znaš, ja tebe zubima da skinem, ti mene kako umeš. Ono kao... - SKIDAJ SE! - Dobro, bre, šta vičeš, evo skidam se. - Gut. Lezi tu. - Ovde a? Ajde sad se ti skini. Ej bre! Gde ćeš? Šta nosiš to? Lisice? E, nemoj to, molim te, nisam neki ljubitelj sadomazoa. Deder onako tradicionalno da te ja kresnem, pa da idem kući, ima... - Tišina! Daj vamo ruku! - Evo ti, jebala te ruka! Koji kurac dođoh? Nemoj samo neke boleštine da mi izvodiš ovde. Okej, razumem ja da ti imaš neke fetiše i to, ali ja... - Ja, zer gut. Ne mrdaj, lezi tu. - Kako da mrdam kad si me vezala!? Šta ti je to? Ej, je l' mi se čini ili ti to vadiš bič? Zajebi to, je l' me čuješ. Ej bre! Šta radiš to!? TRŠ - Ajjj, bre! Ne udaraj se, koj' ti kurac? Si normalna? TRŠ TRŠ - Tišina! Nisi bio dobar, sleduje ti kazna! Viči: „ Ih bin ungecogen, štrafe mih!“ Feršten? - Ma, batali ti mene! Ti nisi normalna, keve mi Milijane! Odvezuj ti ovo, da idem ja. TRŠ - Aaaaaa! Ne udaraj me, pička ti materina nemačka devijantna! TRŠ TRŠ TRŠ - Ih bi ungecogen! Šprehe, zerbišen švajn! TRŠ - Aaaa! Ih bin uncigojen! TRŠ - Ungecogen! - UNGECOGEN! IH BIN UNGECOGEN! - Šneler! Štrafe mih! Kazuj! TRŠ - AAAAAA! Štrafe mih, ih bin ungecogen! - Šneler! - Ihbinungecogenštrafemih!
...I tako su do duboko u noć odjekivali udarci biča o golo, muško meso, da bi se kasnije u buku uključili i zvuci upotrebe raznoraznih sprava i predmeta, pomešanih sa tenor vrištanjem prestravljenog naivka iz stana gospođice Anđele zvane Merkelova...
Veći problem za porodicu nego da uopšte nemaju televizor. Kablovska televizija, koju danas ima skoro svaka kuća, nudi nam mnogo zanimljivih kanala pa dolazi do konflikta među članovima porodice kada se termini njihovih omiljenih emisija poklope.
Ćale gleda Afički kup nacija na Euro Sportu. Uplatio je tiket i nervira se jer je nešto krenulo po zlu – kilavi Kamerun ne može da pobedi Zambiju.
Sin: Tataaaa, jel mogu molim te da gledam američko rvanje? Moolim te! Ćale: Čekaj bre, 2:2 je, a 83. minut! Gledaćeš kad mi prođe utakmica! Sin: Ali tataa, vratio se Tripl Ejč, nije ga bilo tri meseca, imao je operaciju neke zajebane tetive. Sad treba da se tuče sa Andertejkerom za titulu. A možda upadne i Rendi Orton, pa će biti hendikep meč! A Rej Misterio... Ćale: Nemoj da ti vidiš šta je hendikep, sklanjaj mi se s televizora! Keva: Šta to gledaš, pusti bre Hallmark, ima mnogo lep film, ljubavni... Sa Meril Strip... Ćale: Aaaaaaaaaaa! Tri-dvaaaaa! To mamicu im crnačku! Proš'o mi tiket, gledajte sad šta hoćete... A za dva sata mi počinje Gabon-Tunis, imam drugi tiket. Keva: Puštaj film, jebali ga tiketi... Sin: Ali maaamaa...gledam rvanje... Keva: Ovaj gleda fudbal, ovaj rvanje. Strašno! Gledaću sutra reprizu...
Totalno nihilističko-nezainteresovani kralj, koji živi u tvojoj zgradi, bez žene da mu sere, i dece da se deru. Povremeno ga viđaš sa terase kako u bade-mantilu odlazi do obližnjeg dragstora sa praznom gajbom piva u ruci, a vraća se sa punom. Jedini u zgradi se ne javlja ni tebi ni drugima, ali ne zato što je zao, nego lepo vidiš da čoveka mrzi da zine.
Sa druge strane, najviše ga gotiviš od svih komšija jer nije izveštačen, i kad se sretnete na hodniku, iako u tišini prodje pored tebe, savršeno se razumete pogledima koji govore ''bravo komš'o što si juče u vreme odmora odvrnuo Thin Lizzy, baba Radojka sa prvog sprata je odlepila...'' .
Jedini lik u zgradi koji za vreme bomardovanja nije silazio u podrum, nego je sedeo kod kuće razgaćen u fotelji, pio pivo, i istinski ga je bolelo uvo da li će bomba da rokne od njegovu terasu. Osim tebe, niko u podrumu nije provalio da on jedini nije sišao u sklonište.
Vrlo retko ga možeš čuti kako govori, i to uglavnom dok ispred zgrade razgovara sa nekim ortakom sličnim njemu, ili dok iza zgrade kupuje male količine vutre od lokalnog snabdevača. Govori jako sporo, isprekidano i tiho, ali koristi dugačke reči. Ako ga malo bolje poslušaš, možda i čuješ nešto duboko i nesvakidašnje.
Ovaj lokalni Lebowski služi da babe upozoravaju unuke u šta će da se pretvore ako ne uče školu i ako se ne kupaju redovno. One ne znaju da je on možda završio Englesku književnost ili tako nešto, jer njegova duga i masna kosa, naočare za sunce koje ne skida i iscepani bade mantil koji šeta po kraju jednostavno govore suprotno.
baba: sine, da učiš i da se kupaš redovno, pa da postaneš doktor ili inženjer, blago babe, a ne ko onaj komšija drogiraš sa prvog sprata..
lebowski: baba, to je, ono, kao, samo tvoje mišljenje, brate...
Praznici. Pored svih kilograma šlaufa i mamurnih odlazaka na posao koji slede, treba još misliti i na bližnje i obližnje. Spržite li i vi o svakom više kinte na kredit nego na majonez za rusku i metke za vazdušnu zajedno? Ko ih jebe, čestitajte im svima o istom trošku. Jedna poruka, četiri rođendana. Jedan bezumni idiomski sufiks, više para za petarde.
Vidi vako... Nemaš ti pojma šiljokuran... To ti je bila jedna zemlja gde je bilo svega i sve je bilo najbolje.
Niko ništa nije radio, a svi su sve imali. I kad nemaš, uzmeš od preduzeća, il neki od oni kredita što se nikad ne vraćaju, sve se to lepo rasporedi na društvo, i super svima! Svi nas voleli, svi nam zavideli, a tek pasoš što nam bio crven i lep! Na more ideš kad oćeš i de oćeš i pišaš po domorocima, nako gospocki.
Vojska ko zemlja - sve na nivou, sve najbolje, pričalo se da smo bili četvrta sila u Evropi, al ja iskreno mislim da smo bili i prva, ako u Evropu ne računamo i Eseseser. I svi vole vojnika, čudo jedno! Odeš u Srbiju, odeš u najgore ustaško mesto u Rvackoj - prosto se utrkuju ko će pivo da ti plati!
A tek Tito! Da viš kad ON nekom kaže "Ne!"! Pa sve se bre trese, ceo se svet treso od nas, svi nas znali ko smo i de smo, svi nas bre voleli! Crnci te vole, Englezi te vole, Amerikanci te vole, Sovjeti te vole, čudo jedno! Svi pitaju kolko ti para treba, samo da bi i ti njih volo, tolko im stalo bilo do nas i naše Jugoslavije! Pa kad gledaš one sletove na stadionima... Voleli smo ga bre, EJ! I mrtvom smo mu nosili štafetu! Ej, Drug Stari, da je još poživeo, sve bi danas drugo bilo, znao bi on kako sa ovim barabama...
Svi bili jebači, svi unakazili od jebanja svaku zemlju u koju odu, strankinje jedva čekale Srbe i Rvate da se sa njima plode, jer su svi Jugosloveni bili pravi ploditelji, takvih na planeti nije bilo. Tolko smo plodili da su ove naše ostale suve, pa počo se smanjuje natalitet, to je krenulo otad, jer smo bili jebači.
A tek bracvo i jedinsvo... Pa kad zapevamo himnu, Hej Sloveni, pa Brena, pa Bijelo Dugme, pa Kraš čokolade, pa Gorenje... Nismo bre ni gledali ko je Srbin, ko Hrvat, sve nam jedno bilo. Svi smo se zajedno provodili i zezali, pravo Titovo bracvo i jedinsvo! Eeeej, to je bre bila zemlja bre!
Vi sad pojma nemate! Da vam čovek da jednu ovcu nacrtanu, ne biste znali da je sačuvate! Vi ste bre nule svi do jednog!
- A što se raspala onda ta vaša Jugoslavija?
- Što... Zbog vas nezahvalnih, mamu vam balavu! Sve ste hteli, OVOLKA vam usta, al da ne radite ništa i da ne doprinosite, niste navikli ni na muku ni na rad, samo biste se zajebavali po ceo dan i da gledate one vaše porniće i da putujete, samo vas to interesuje! I da kradete! Zinuli u one vaše vođe ko da su bogovi! Ne znate ni ko ste, ni šta ste, ni odakle ste, boli vas uvo za sve, samo da se zajebavate! Mamu vam balavu hohštaplersku!
