Prijava
   

Mirjanabobićmojisilovanje

Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.

Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.

Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.

Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.

Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.

Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.

- Dragi izašla mi je knjiga danas.
- Kakva knjiga bre, pa ti ne znaš ni prostu rečenicu da sastaviš sa smislom?
- Koji si seljak, to je stil takav. Nije to neka dosadna fantastika, drama ili tako nešto, to je mirjanabobićmojisilovanje. To je danas najvoluminiziraniji žanr na svetu.
- O Bože pomozi.
- Samo ti kukaj, a Jelena Baćić-Alimpić, Marijana Čolić-Kostić-Mateus i Mira-Adanja Polak su rekle posle čitanja prve strane da sam gotovo siguran dobitnik Noblicine nagrade za književnost.
- Dobro, super, prepričaćeš mi je posle. Sada sam zauzet gledanjem jedne tačke na zidu i crnim mislima.

   

Vepar za priplod

Životinja koja se verovatno rađa kada Bogu prodje tiket čim je nagrađuje tako blaženom sudbinom. Dok ostali pripadnici svinjske populacije žive da bi bili zaklani, vepar za priplod, bukvalno, živi da bi jebao. Veliki, debeo pred njega uvek kukuruza, jer se dosta i troši. Kada bih bio neka životinja bio bih on, ah što nisam vepar! Ne razmišljaš za hranu - uvek te čeka, ne razmišljaš o svojoj deci koju svaki dan praviš svojim burgijastim kurcem. Samo jedeš i jebeš, ah što nisam vepar! Vole te svinje, a i gazdarica te ponekad pomazi, a ti voliš da te šašolje, ah što nisam vepar! Ne moraš da ga vadiš kada ti je naslađe, već u ekstazi puniš jedre nazimice, dok domaćini gledaju i navijaju za tebe: Jebi, vepre! Puni, vepre! Napravi nam prasiće!

   

Strah od zmija

Gorštaci se plaše malo čega. Život na planini i direktan kontakt sa prirodom uz naporan fizički rad i određenu dozu surovosti stvaraju nadljude koji se od šale pentraju na klicu jele visoke trideset metara, vukove dave golim rukama, a za divljim veprom trče sa mesarskim nožem isplaženog jezika i sa dvije kobasice u očima.

Za takvu sortu ljudi ne postoji protivnik u duelu prsa-u-prsa od koga bi zazirali, ali se užasavaju od podmuklog ujeda otrovnih zuba za nogu, jer od toga ne mogu da se brane snagom. Kažu da su u straha velike oči. Strah od zmija ima one najveće, buljave. Toliko velike da se zmijama pripisuju osobine koje one nemaju.

U narodnim pričama, zmija može da se premeće (pravi kolut naprijed) i u tom slučaju je brža od konja. Poskok, najotrovnija zmija našeg podneblja, je dobio ime po vjerovanju da može poput potezne mine da iskoči iz trave i da te poljubi francuski. A, tu je i "zapunjivanje". (Pitao sam nekoliko starijih ljudi šta, pored ujeda, zmija radi u tom postupku, ali niko nije znao da mi kaže. Uglavnom, kad te zmija "zapune" - ima da te nema!)

Cijelo to usmeno predanje dovodi do toga da za vrijeme kosidbe, po najvećoj vrućini, možete da vidite sijaset kosača u toplesu, sa Maradoninim šortsem i neizostavnim stilskim detaljem - dubokim čizmama modne kuće "Tigar" Pirot.

- AAAAAAAA UPOMOĆ!!!
- Š-šta je, sunce te jebalo?!? Je li z-zmija? Ako je zmija, ne idi 'vamo!
- NIJE ZMIJA! MEDVJED!!!
- Međed? Pa, što odma' ne kažeš! Neka tebe, sinovac, tu, a ja odo' tamo da mu opet jebem mater!

   

Holivudski hit

Film koji pogledate samo da biste razumeli parodiju koja sledi

   

Tvit

Vrlo kratak seksualni performans neiskusne muške jedinke, koji se uglavnom dešava kada se prvi put u životu dokopa čavke, pa uspe eventualno da strpa kacigu unutra, pre nego što počne da prskači na sve strane.

- I Ceco, je l' vodiš na piće ili čekamo i dalje?
- Vodim na piće. Himen je doživeo nepovratno oštećenje.
- Najzad, ja mislila umrećeš k'o devica, već smo ti spremili nadimak Kaluđerica za imenik. Kako je bilo?
- Pa onako, kao tvit kad napišeš. Trt, mrt i okrečio me.
-------------------------------------------------------------------------------------------
- De si mali, šta se radi?
- Evo ništa, blejim.
- Što si tužan tako?
- Sinoć sam prvi put vodio ljubav sa devojkom.
- Pa što si tužan bre malac? Jesi normalan ti? Vodim te na piće odmah. Vidi ti njega, postade čovek.
- Ma nekako nisam baš nešto zadovoljan. Samo sam ubacio par puta i odmah sam bio gotov. Mislio sam da će to malo bolje i duže da bude.
- Ništa ti ne brini. U početku ćeš da tvituješ, onda će se to produžiti na fejsbuk status dužinu i na kraju ćeš tekstaške defke sa Vukajlije da pišeš. Samo vežbaj. A i ako podbaciš ikada, bitno je da si gurn'o i što se tebe tiče, ona je jebana. Ajmo na pivo. Koka Kolu više ne moraš da piješ.
- Ajmo.
- E da, lekcija broj jedan. Ne kaže se vođenje ljubavi, nego jebanje. Nećeš nikada jebati ako budeš vodio ljubav.

   

Komemoracija

Ako je sahrana negativna komparacija žurki, onda komemoracija dođe minus faza neke sedeljke u kojoj uglavnom neki alfa lik počne da žvalavi o jedinoj stvari u koju se razume, a naravno niko od ostalih nižih slova grčkog alfabeta nema muda da ga prekine. I tako do prvog jutarnjeg prevoza, ili dok alfa frajer ne kaže drugačije.

- Kako bi kod Tamare na sedeljki? Si sobalio neki ribić i jebo je analno, kurcem u dupe?
- Ma gde. Bilo ok 15 minuta i onda došao Baki, Tamarin novi dečko. Neki bilder, jebem li ga, pričao o steroidima do pola 4 ujutro, nismo smeli da pisnemo, blenuli u njega ko nacija kad je Tito umro. Srki počeo čak i da plače, pa ga ovaj pustio do klonje da se uredi malo. Bilo je ko na komemorativnom skupu u Akademiji nauka i umetnosti.

   

Pamti k'o zlatna ribica

Poređenje za osobu sa memorijom od 2 do 3 sekunde.

Prosečno razmišljanje zlatne ribice u akvarijumu:
-Hej, vidi, zamak.
-Gladna sam, njam.
-Hej, vidi, zamak.
-Kaki mi se.
-Hehe. Novi zamak.

   

Dizajn pivske flaše

Jedna od najnebitnijih pojava na ovom svetu, potpuno zaluđenom estetikom, modernim marketing tripovima i čitavim tim korporativnim kurac-palac istraživanjima na kojima baziraju svoje metroseksualne poteze.

Naime, nekom čudnom metodom tog istraživanja oni su došli do zaključka da je nama muškarcima veoma bitan dizajn flaše piva, pa umesto da poboljšavaju sam ukus piva koji je u principu i najbitniji ili makar da ga ne kvare ako je već dobar, oni su istripovali da je nama jebeno bitno kako će da izgleda flaša iz koje pijemo to pivo.

E sad, možda oni imaju u planu da privuku više žena, metroseksualaca i vilenjaka pa im ugađaju tim potezima, ali najčešći konzumenti, a to su normalni obični heteroseksualni muškarci i žene, lagano prelaze na neku drugu marku piva kada ga ovi useru sa lepom flašom, a sranje tekućinom.

Naravno, postoji i mogućnost da je ono što se priča istina, a to je da su stručnjaci za dizajn i marketing svi redom peškirići, pa onda pokušavaju da dizajniraju flašu onako kako njima odgovara. Pod odgovara ne mislim na piće nego na....znate na šta mislim.

- Au pa gde si ti mentolu jedan? Tekma počinje za dva minuta.
- U radnji sam se zadržao. Birao sam pivo koje ću da uzmem.
- Šta tu ima da se bira majke ti?
- Pa taman da uzmem Amstel, kad vidim da se pojavio neki novi Hajneken. Znaš kakva je flašica. Vrh. Sva izuvijana nekako ludački.
- Šta fali Lavu? Nisi valjda uzeo taj Hajneken samo zbog jebene izuvijane flašice?
- Nisam.
- Dobro je. Lav si uzeo?
- Ne. Pružio sam ruke ka onom Hajnekenu, kad odjednom pored vidim Staropramen novi. Znaš kakva flašica. Kao onaj Efes. Dole debela, pa se naglo sužava, a boja stakla neki mutan tirkiz. Vidi kakva je.
- Šta je bre to?
- Pivo. Staropramen.
- Koliko procenata alkohola?
- Ček da vidim. Gde je bre? A-ha evo ga. Nula zarez jedan posto.
- E saću da ti skinem te jebene rolere što si okačio oko vrata i da ti jebem mamu u pičku baš.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Azdejkoviću, dugo smo se dvoumili ko bi mogao da bude zaštitno lice Staropramen Tirquiza za Srbiju i izbor se sveo na vas. Da li ste zainteresovani za to?
- Jao Staropramen Tirquiz hihihihihi. Moje omiljeno pivo.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Sergej da li si smislio nešto za novi dizajn flaše?
- Evo skoro sam gotov šefe.
- Imamo rok koji je skoro istekao. Znaš li da nas je Staropramen ubio sa onom tirkiznom flašicom. Prodaja nam je opala za trideset posto.
- Samo još završni detalj. Evo ga. Gotovo je.
- Da vidim?
- Šefe predstavljam Vam novi Jelen Rejnbou.
- Odličan naziv. Sviđa mi se i ovo proširenje ovde na vrhu. Boje savršene. Moderno, hrabro, totalno urbano.
- inspiraciju sam tražio u prirodi, zato je flašica totalno drugačija od ostalih i podseća na pečurku.
- Bravo. Bravo Sergej. Ovo je neverovatno dobro odrađeno. Jesi smislio način na koji bi mogli da ga reklamiramo?
- Naravno. Prvo ćemo ih potući time što će pivo biti totalno sa zdravim vlaknima. Znači ne goji, ima još manji procenat alkohola od jedan, a kao zaštitno lice dovešćemo Milana Stankovića. Mladi će se otimati o ovo pivo.
- Supiš. I svaki kupac koji kupi flašicu ovog piva dobija besplatni lubrikant u nekoj šarenoj kesici.
- Staropramen Tirkiz čuvaj se. Stiže Jelen Rejnbou.

   

Zevs

Prvi Grk koji je morao da ispuni određene uslove da bi ušao u Evropu.

Pretvorio se u bika.

   

Triput se krste kad ulaze na teren

Totalno suprotni ljudi od flafičastih šljapkaroša po guzici sa raznih betonskih i travnatih fudbalskih borilišta.

Ljudine, Srbi, Monarhisti. Ne liče uopšte na fudbalere sa malih ekrana koji se ljubakaju u obraz, tapšu po guzama, manekenišu i grle, a jedino što ih vezuje je to što igraju isti sport. Doduše, za razliku od ovih profesionalaca i onih koji glume profesionalce po betonu, igraju za džabaka i samo iz ljubavi.

Gelovi, kreme i losioni su kod njih zabranjeni, a postoji i određeni kodeks pri odabiru dreseva u kojima će nastupiti. Znači ne može Barsa, ne može Arsenal, nikako Palermo, nikako Fiorentina i ne sme dres kluba koji su kupili neki Arapi.

Poželjno je da se nosi Partizanov, Zvezdin ili dres Srbije, a ako je baš taj prljav do neprepoznatljivosti, oblače se dresevi grčke braće Olimpijakosa i Paoka ili dres nekog gotivnog stranog kluba kao što je Vest Hem, Napoli, Lacio ili tako neki zvučni incidentni klub. Posebno se cene dresevi srpskih niželigaša ili svih ostalih prvoligaša, ali ne Vojvodine i Novog Pazara. Postoji mogućnost ako se nema dres, da se obuče neka majica, navijačka naravno ili majica nekog lokalnog mesnog prerađivača.

Patike ne smeju da budu drečave, posebno ne roze, a najbolje je uzeti crne ili odnedavno čak i bele, a bilo koje druge boje povlače namerno udaranje kako od strane protivnika, tako i od strane svojih saigrača.

Kada neka ekipa postigne gol proslavlja ili tako što se krsti tri puta ili tako što imitira pokrete i zvuke pucanja i bacanja bombi, a ekipa koja primi gol, koristi motivacione govore Vojvode Šešelja da se psihički povrati i uradi hitar kontra udar na protivnika.

Posle utakmice se pije pivo ili rakija koja se nosi u bočicama akva vive da bi se odavao utisak sportista i sarkastično prozivali ljudi koji u tim flašicama nose vodu.

- Treba mi izmena, ne zato što sam umoran, nego da bi popušio cigaru.
- Evo ja ću.
- Pomoz bog junače.
- Bog ti pomogao.
- Uđi i odmeni me časno. S verom u Kralja, Boga i Otadžbinu. Dva nula je za nas.
---------------------------------------------------------------------------------
- Đurađ, je l' si ti doveo ovog lika u roze patikama da igra?
- Jesam Vukašine, brat od tetke iz Nemačke, morao sam da ga povedem.
- Bog s tobom čoveče pa 'oćeš da pogine u tim patikama?
- A nisam video da je te poneo, mislio sam da je više muško, kad ono povuk'o ga zapad.
- Još Barsin dres, kuku njemu. Zovi rođu u urgentnom i reci mu da pripremi ortopeda za petnaest minuta.

   

Ono što te ne ubije učini te manjim

Životni moto Super Maria.

   

Alkohol

Društveni lubrikant.

   

Dove kupka za tuširanje

Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti.
Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.

- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“
- „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“

   

Preporučila bih otrov

Dobar odjeb kada te neko posmatra onako radarski, kao da ti snima sve slabe tačke u telu i sprema se da nasrne na tebe nožem, ili mentalnom torturom. Ne znaš ni sam šta si uradio da tako nešto zaslužiš, ali se skener urokljivog oka opasno oseća, kao snajper. Beng, beng, gospođice, da vam se iz kurtoazije izvinim što postojim?

-Preporučila bih ti otrov, znaš?
-Molim, draga?
-Ma, ništa. Posmatraš me tako krvnički već duže od sat vremena, sve se mislim da nemaš nekih problema da mi nađeš slabe tačke, pa da ti pomognem. Običan mišomor bi upalio, ionako nemam izoštreno čulo ukusa, a kušač hrane mi je na odmoru. Ili uzmi malo semena mrazovca, divan cvet, a i sam miris mu je otrovan, kolhicin, a? Ah, egzotično i prefinjeno...
-Hm... Ja sam mislio da te ubacim u bazen sa piranama, ali ima jedan problem.
-Koji?
-Pa, želeo sam da se smeju, ali je to nemoguće, nikako ne mogu da ih nateram da se smeju! Stalno imaju tužnu grimasu!
-Zašto me ne obesiš iznad bazena naglavačke, kada gledaš tužnu grimasu odozgo, ona se pretvara u osmeh, ne?
-Pa ti si genije, ali sada je to tvoja ideja! Smisliću ja već nešto svoje.
-Samo napred.

   

Moj čovek

Za sve lenje mačke i one koji se tako osećaju, jedna veoma bitna stvar u životu koja se ljubomorno čuva. Veoma ljubomorno. Pazi, nije lako naći u ovo današnje vreme čoveka da te pusti da odspavaš svojih četrnaest sati kako dolikuje, a da ne moraš da ispunjavaš neku kvotu od tri miša na dan i dve-tri jurnjave za klupkom. Koji smor. Al' kad te pusti da radiš šta 'oćeš, samo da povremeno zadovoljno predeš svom čoveku i daš malo ljubavi, e, pa to mu dođe blago. Čuvaj tog tvog čoveka. Mijau.

-Jao, vidi ovu malu kako je slatka, a, šta kažeš, Micika, hoćeš drugaricu?
-Mijau.
-E, pa lepo, idem ja unutra da vam donesem mleka.
-E, sad, mala, da se razumemo- TO JE MOJ ČOVEK! Znaš li ti koliko sam morala da se umiljavam, da predem, i da jurim za onim prokletim laserom? Plus koliko truda treba da sve ispadne po mom, a da moj čovek misli da je on to smislio? Zato, šic iz mog dvorišta i nađi svog, slatka si, mogu ponečemu da te naučim, ali bež' dalje odavde, mog mleka nećeš piti!
-Micika, pa gde ode ona mala? A, nema veze, ti si moja maca.
-Mijau.

   

Puca mi čir za to

Srednjevekovni pandan na ono ''naš kako mi puca kurac'' za tvoj novi Eludium Q36 eksplozivni svemirski modulator. Naročito bio popularan za doba Crne Smrti. Bar kuga nikad nije diskriminisala po polovima, svima je poklanjala agoniju i čireve, bilo muško bilo žensko.

-Vaša Visosti, upravo je pomrlo još tri hiljade duša, nemamo više drva, nemamo ni gde da založimo vatru i popalimo tela. Nema više ni pšenice, ekonomija skroz propala. NULA! KROMPIRČINA! Pardon, lukac, krompir još nismo preneli iz Indije, ovaj Amerike.
-Di su oni kljunari? Nikad ih nema kad ti trebaju, jak mi doktor za kugu.
-Banditi su oteli sva tri preostala doktora, traže otkup, ostao samo ovaj.
-Visosti, bilo bi dobro da menjate spavaćicu i da udišete čist vazduh. Da li ste očistili ulice?
-Nostradamuse, 'naš kako mi pucaju svih sto čireva za tvoju higijenu! Nosite se svi, i vaša pšenica i spavaćice i Yersinia Pestis i sve ostalo. kašlj, kašlj

   

Ko pita skita

Alternativa poslovice koja važi u Beogradu. U Beogradu niko ništa ne ume da objasni kako treba, ili zna do nekog dela, a posle kaže: ''Tamo pitaj za dalje.'' Ovo uključuje i policajce. Ako se pak nađe neki jadnik koji i ume nešto ljudski da objasni, isti se maksimalno eksploatiše u društvu kad god neki prolaznik nešto pita.

-Izvinite, kako do...
-Nisam odavde, stvarno ne znam! šeta psa i bebu u kolicima
_____________________________________________________________________
-Izvinite, gde je najbliža pošta ovde?
-Molim? pogled kao da sam pitala da mi ispriča Tindalov efekat
-Pošta najbliža, da li znate?
-Idite pravo, pa desno, pa na raskrsnici levo, pa tamo pitajte nekoga da vas dalje uputi, ako ne zna, vratite se ovamo, trebalo bi da dođe Mita Trafika, on je tu po ceo dan, ako je trezan, objasniće vam i put do Marsa.

   

Probajte da se zamislite u njenoj koži

Savet koji dobijete kada zaškripi u vezi, da biste bolje razumeli vašu ženu, za koju ne razumete zašto vas ne razume, ali je ipak mnogo bitnije da vi nju razumete, a ne ona vas. Razumete? Radite, dajete pare, tu i tamo se setite godišnjica i opet je ne razumete što se buni. Realno jako glup savet, jer iako je koža ista, glava se i dalje ne menja. Muško ostaje muško, žena ostaje neshvaćena. Jebiga.

-Iju, Gorane! Pa šta je ovo!
-Rekao mi je onaj savetnik da pokušam da se zamislim u tvojoj koži. Malo mi je trebalo vremena da se uvučem u ove štikle, haljinica je realno udobna, mada tange ubijaju, ali zato je kupka od ružinog ulja bila stvarno opuštajuća. Vidi mi ruke, meke kao bebina guza!
-Bože sačuvaj! Mada... Hm... Moram priznati da si mnogo sladak u toj haljini.
-E, hvala, draga, razmišljam se koju periku da stavim? Plavu ili ovu bakarnu?
-Pa, stavi bakarnu, uvek sam se ložila na crvenokose.

   

Savremeni roul plej

Sad, tamo po nekim relativno funkcionalnim državam gde svako radi svoj posao, jelte, nemate mnogo prilike da se uživljavate u ulogu nekog lika, sem na posebnim okupljanjima, gde takođe vole da se pojavljuju i ''normalni'' ljudi, čisto da vam se malko smeju. E, sad... u Srbiji, gde relativno ništa ne funkcioniše sasvim normalno, hteli vi to ili ne, roul-plejujete svaki dan.

Amerika, neki komik-kon
ulaze razni likovi prerušeni u razne likove iz raznih serija u ogromnu stimulaciju svemirskog broda, gde pokušavaju da se izvuku iz kiše meteora

-Kapetane! Štit je pukao, skrcaćemo se!
-Ne brinite ništa moji dragi saputnici uključujući i ovog Tora koji je malo zalutao, dečko, trebalo je da skreneš levo, tamo su ti komercijalni superheroji, preživećemo! Brzo, pukovniče! Skreni desno!
-Kapetane, nepoznato strano vozilo prilazi! Mislim da je neprijateljsko!
-Ne dajte se, pobegnite im, brzo, ubacuj u brzinu svetlosti!
-Kapetane, moji senzori pokazuju da je u blizini još jedan pojas asteroida, previše je rizično da sada prebacujemo u brzinu svetlosti!
-To ili da nas porobi neprijateljski brod? Svetlost pa šta bude! ZA SLOBODU! UAAAA IMPERIJA! AAAAA!

Srbija, negde u blizini Lebana, vozač ukrcava putnike za Beograd

-Boško, ajde ulazi ovamo, jesu se svi ukracali? Daj, pomozite baba-Smiljki sa ovim gibanicama. Ajde, Mileva ne plači toliko, ide ti sin samo u Beograd na Višu Poslovnu, ne ide u svemir!
-Intelektualac moj! Čuvaj se sine, dug je put!
-Polazimo, Boško, aj tamo naplati karte.
nakon nekog vremena naleću na neku krivinu
-Dobrivoje, pazi ovde malo, vozi sporije, izginućemo čoveče!
-Ma, daj bre Boškane, kol'ko puta sam jurio ovuda, neće nam ništa biti!
-Pazi, eno ga slupan auto! Bre policija blokira put!
-Neću ja trpeti ovu okupatorsku vlast! JURIMO KROZ BLOKADU! SRBIJAAAAA! ZA KRALJAAAA I OTADŽBINU! AAAA!
____________________________________________________________________
simulacija relativno bliske budućnosti, za slobodni roul-plej na osnovu datog scenarija

-Zahtevam da nas tretirate kao jednake! Svi imamo ista prava! Moj dragi je bio teško ozleđen u ratu, to što je klon ne znači da nema osećanja! ON NIJE SAMO BROJ! ZAHTEVAM TERAPIJU!
-Hahahahahahaha, glupe žene, zbog ljubavi bi ustajale protiv sistema. Nije me briga za tvog momka, niti za bilo kog kloniranog idiota ovde!
-Videćemo šta ćete misliti kada mi klonirani prestanemo da se borimo za vas, REVOLUCIJA! ZAHTEVAMO ISTA PRAVA KAO RAZUMNI ROBOTI I BLAGO GENETIČKI MODIFIKOVANI LJUDI!

Srbija, bilo koje mesto

-Oćeš da prisustvuješ ženinom porođaju? To će biti trista evra.
-Zar to ne bi trebalo da nam bude zakonom zagarantovano? Pa vi nas pljačkate!
-Oćeš, ili nećeš?
-Ok, idem da podignem pare.

   

A koliko si ih imala do sad?

Nije ljubomora, već logično pitanje koje lebdi kao posledica upravo završenog prvog poljupca. Sve ide glatko, sviđa ti se, a i ona tebe želi (pa kako 'drukše'?), ne moraš više da baronišeš, mala je pala, odvojio si je u stranu. Desnom rukom joj provlačiš prste kroz kosu, a levom je hvataš za bradu koju, sa sve rupicom, privlačiš k sebi, dok je netremice gledaš u oči, sve do časa kada oboje zažmurite...
I krljaš je jezikom što najbolje znaš, sve pazeći da je tvoje bale, prouzrokovane žlezdom ''nejebičarkom'', ne uguše ili ne izađu napolje. Uši ti se crvene koliko se ona dobro ljubi, manta ti se u predelu čeone režnjače gde je nekad bio mozak, a sad je samo sivkasta kaša koja centrifugira. Misliš da si se zaljubio. Odmičete glave sa blaženim polusomehom i ti je već vidiš kako mesi slavski kolač dok je dva odojčeta vuku za kecelju, a nozdrve para miris iskipele kafe sa šporeta smederevca... Voliš je!

Al' ne lezi vraže. Idilu prekida podla misao koja je sve vreme bila tu, potiskivana trenutnim uživanjem i veštačkim stavom progresivnog, evropejski orijentisanog omladinca koji bi da raskrsti sa srednjevokovnim kultom mačo-balkanikusa. Simpatična je tebi hipi-komuna i muzika iz tog perioda, kapiraš da je dvaesprvi vek, da je konzervatizmu i fundamentalizmu odzvonilo , da su svetske tendencije iznad tog malograđanskog licemerja i lažnog moralisanja... Pogled ti luta ka zidu i ostaje prikovan za ikonu Svetog Georgija Velikomučenika kako ubija aždahu. Božji znak! Obrve ti se skupljaju, čelo se mršti i bujica kreće. Dalje nećeš moći. Sindrom ''Drugog'' te je uzeo pod svoje.

''Mozak mi je zavrtela, tu nisu čista posla. Mora da joj je baba vračara ili bar priča s mrtvima? Kako je moguće da se ovako dobro ljubi, a tek joj je dvadeset prva? Vidi se da ima iskustva. Šta - iskustva? Može da drži predavanje iz felacija. Koliko li ih je samo progutala? Đavo će ga znati. Sećam se da ju je vozao Miki Bajker na onom raspalom apeencu, dakle: jeftina je.
A nešto je šetao i Željko Smradina, ako je njemu blajvila onda stvarno ne bira, tip je štrokaviji od šoferšajbne na šleperu. A tek na studijama u Beogradu i život po domovima? Auuu, pa to nije moglo da prođe bez četir' prekodrinska međeda, tri kršna krajišnika iz atara Knin - Benkovac, a o beogradskim pajdomanima koji nose više zaraznih bolesti nego što je Infektivno sposobno da identifikuje, da i ne mislim. Šteta, pametna je i slatka, matorci joj fini ljudi. Ali ne vredi. Šta treba, da mi se smeje pola varoši sutra kad je izvedem u grad?
Biće najbolje da se okrenem i odem bez reči. I da odmah popijem pola litra absinta, da se dezinfikujem. Čini mi se da mi dlaka zapinje u grlu. Gušim se! Mora da je sa mudiju turskog gastarbajtera iz Nemačke koga je jutros ustopirala na putu za ovamo! Aaaaaaaaaaaa...''
:hraaaaaaaaaaaaaaak:

- Nije ti dobro? A da me ispratiš kući, kasno je? :trep, trep:
- Murš, droljo!

#413
+7912
285
definicija