Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Teorija punog sata je razmišljanje po kome je učenje najbolje početi kada časovnik pokazuje pun sat.

Представници овог покрета су фудбалери окупљени око Јелен супер лиге и нижих рангова такмичења. Нову српску авангарду карактерише одбацивање традиција европског течног и јужноамеричког лепршавог фудбала као и сваке могуће мешавине тих традиција. Ови фудбалски уметници осећају презир и гађење према афричким и азијским тимовима који се труде да имитирају већ поменуте традиције.

За Нову српску авангарду својствено је негирање природе позиције фудбалера, односно места које играч заузима у тиму. Бекови без центаршута и крила без агилности. „Десетка“ са техником једног дрвосече. Нападачи који имају осећај за аут, док они неуспелији имају осећај за гол-аут.

Најпознатији правац у оквиру Нове српске авангарде је везаризам чији су заговарачи везни фудбалери који за циљ имају фантастичну идеју о постизању гола користећи искључиво пасове уназад.

Mnogo fina, snebivljiva i smerna osoba, najčešće pripadnica nežnijeg pola, mada se javljaju i muški primerci, kojoj je sve "iju", "fuj", "bljak" i "O, moj Bože".

Kaže se nekome ko nosi u ruci rečnik.

Prelepa naša reč koja govori mnogo o našem mentalitetu i slavnoj našoj istoriji, kroz vekove ova reč je osvetljivala puteve naših predaka i sa ponosom danas možemo svi zajedno uzviknuti sa dostojanstvom ovu slavnu reč!
Ustanite i ponosito uzviknite MUNEM, nema druge reči koja bi opisala svu našu borbu sa zlom i nepravdom naših neprijatelja!
"Munem" kako to uzvišeno zvuči!

Epitet koji svaki inostrani fudbaler mora da dobije kada dodje u neki naš klub. Obično ga tako nazivaju menadžeri i uprava kluba samo da bi zamazali oči navijačima i ako taj čovek ima dve leve noge što će se pokazati u narednim utakmicama. Obično prvi gol da posle 5,6 utakmica, a nekada se desi da ne da ni jedan tokom polusezone.

Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.

Upotrebljava se za:
Nije mi poznato, pojma nemam, nisam upućen u to, ne znam šta da Vam odgovorim...sve to u jednom.

Vojvodina iz profila

Место између увета и главе које служи за држање оловака и цигарета.

Otrcana školska fraza. Često u upotrebi a bez obraćanja pažnje na njenu besmislenost.

Stvar od koje u detinjstvu praviš kuću, a kad stasaš može da ti je razori.

Jedini koji uči da bi kopao.

Pivo u žargonu.

osoba koja se unervozila i pocela da se seta u krug,obicno u iscekivanju necega.

Једина особа која смије да постави дјевојчицу у крило и пита је ли била неваљала, а да то не буде сматрано сексуалним узнемиравањем.

Kulturan način da nekome kažete da je govno od čoveka. Inače govna ne tonu, nego plutaju.

Саркастичан израз којим дајете саговорнику до знања да, женској особи о којој сте малопре причали, не фали ама баш ништа...

Osoba od koje je jedino majka više puta jebana.