1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Marakana. Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno! Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi. Režija: Gorčin. A ko će? Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje. Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu. Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka. Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze. Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum. Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene. Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto. Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama. Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Doktor Džekil je lik iz istoimene priče koji se svojevremeno pucao nekim teškim šitom, a potom tripovao da je Gos'n Hajd i makljao ljude kako je stig'o. U suštini je bio dobar lik sve dok se ne pukne tim džojingom u venu, koji je on nazivao napitkom, koji je uzgred nabavljao od Mirze ptaršija, pa počne da se tripuje na agresivu.
U današnje vreme svi glume neku dobrotu, a napitaka ima da se napoje svi afrički beduini i njihove kamile. Jedan od najviše sretanih je alkohol. Da se razumemo, i da se ja ogradim odmah, alkohol nije kriv! Krivci su osobe koje ga konzumiraju a ne umeju. Takvih je nažalost sve više. Retko ko će da sedne sa tobom ispred prodavnice da bi cirkali pivčugu iz plastične flaše i komentarisali prodavačicine sise. Ako ti ovo zvuči glupo, šta misliš, kako su stari Grci stvorili filozofiju nego cirkajući ispred tadašnjeg Dragstora?
Do problema dolazi kada naizgled potpuno normalna osoba uzme flajku vinjaka ili nekog drugog tečnog podizača raspoloženja, i umesto da mu ga digne, alkohol ga odradi na depresiju, agresivnost ili ga jednostavno zakuca.
-Čemu to? Znaš da se ti i alkohol slažete kao dve žene koje su se nameračile na poslednji par cipela u radnji, i opet piješ! Pa jebem mu sunac, dokle ću da jedem batine zbog tebe? Sreća pa me nije video ćale, ali moraću da mu objasnim manjak zuba u glavi jer je evidentno da ih nema! Šta da kažem? Da sam te branio od šurnajes Krajišnika koji su hteli da ti prebroje rebra ta tvoja metiljava?! I sve to nekako, ali što si se bre ljubio sa onom imitacijom tovljene krmače za klanje? -Jebi ga, razumi me. Znaš da kad popijem svaka žena zadovoljava moje kriterijume, jer ih nemam. U tom stanju bih stavio i u Merimu Njegomir ladnjaka. -Da je bar bila izgledala kao Merima. Kad budeš saznao kakva je od muke ćeš da odeš u manastir, ako te i tamo prime, moj doktor Džekile.
Pandan latinskim ljubavnicima. Dok je latinskim ljubavnicima pojam alfa-muškarca svetski poznat Antonio Banderas, ćirilskim je to lokalni anonimus Radivoje Banderaš, (ili u najmanju ruku Zmaj od Šipova, lično i personalno). Dok se latinske cave lože na Pako Rabane i Versus parfeme, ćirilskim se bradavice stvrdnu na Pazuho Tabani i L'Oznojaž. Dok latinski ljubavnici prate školu Đakoma Kazanove, ćirilski žive po učenjima Ćirila i Met'o-ti-ja. I dok je gej ikona latinaca Riki Martin, s' ove strane granice ex-Rimskog carstva tu ulogu tumači daleko više hardkor Azis.
Latinski ljubavnik, duge crne kose i sa jebačkom neobaveznom bradicom, privodi ribu uz flašu Kijantea, album najvećih hitova Erosa Ramacotija i priču o dualizmu lika i dela Žan-Pol Satra. Zatim prelazi na seksualne konotacije kroz "eko le due grande kupole del katedrale di Milano".
Plećati ćirilski ljubavnik sa svojom odabranicom deli plastičnu flašu dedine travarice, uz andergraund album Erosa Ojdanića i žvaku o dualizmu pragnjeta, a zatim prelazi na tarabljenje-vulgaris. Bez ikakve dalje pederske predigre.
Za razliku od omraženog Jevreja Jermen je siromašnija verzija čoveka kojeg su svi izgazili, al' mu niko nije pomogao jer nije bio dovoljan jevrej da plati zaštitu i nije se setio da osnuje tajna društva sa kojima gospodari nad Amerikom. Kad Srbin kaže da je "nebeski narod" on mora da se potuče sa Jermenom jer je prvi rezervisao to mesto kad mu ništa drugo nije ostalo. Jermen živi sa Rusom, Turčinom i Irancem u komšiluku i mora da se svađa sa svakim od njih oko muzike. Jermenski metalac smrdi gore od prosečnog metalca. Jermenac živi na planini i mora da jebe kozu jer mu je ženu ukrao Rus, a ćerku Turčin. Jermenac ima dugu i ponosnu istoriju preživljavanja, prvi je prihvatio hrišćanstvo kad je bilo aut a onda trpeo što ga je pametan prihvatio pored Persije. Jermen 'oće u Evropu jer se nalazi na granici sa Evropom, čuva Nojevu Barku u skladištu za crne dane kad nastupi novi potop. Jermen pravi jeramiku, a ne keramiku. Jermen je i prvi izmislio genocid al' mu je bogati rođak to ukrao i prisvojio za sebe, pa mu je ostalo jedino da se svađa sa Turčinom koji ga je naterao na genocid. Dok je Jevrej IN, Jermen je AUT. Jermen je prvi hipster, on je sve radio al' su ga svi prekopirali i ostavili na planinčugi da čvari noge u lavoru i sluša Teheran.
On ne vuče iz pete, već iz petog kruga Danteovog pakla. Posledica četrdesetogodišnjeg pušenja tri pakle Veka dnevno, i jedne pakle Drine, pred spavanje. Sarajevske, naravno. Filter je za njega judeomasonska tvorevina, kao i motalica za duvan. Od milošte zvan Bistrica, jer samo u izuzetno čistim rekama može da se nađe pešes vrsta rakova. Kod njega izraz "da jebe rak raka" ima drugačije značenje. Kad izvlači šlajmaru, ima veći crpni potencijal nego sve Gaspromove pumpe, a kapacitet pljuvačke meri se galonima. Ministarstvo zdravlja izdalo je naređenje ambulantama da one na prvi pogled odvratne slike po zidovima sa posledicama pušenja zamene snimcima njegovih pluća i drugih organa, čemu se oštro usprotivio ostatak vlade, jer bi to značilo drastično opadanje broja pušača i povlačenje duvanskih industrija iz Srbije, a onda bi morali da polubeli 'lebac proglase luksuzom i drknu na njega akcize kako bi imali isti budžetski prihod. On cigaretu shvata kao filter za vazduh. On ne živi kao da mu je svaki dan poslednji... živi kao da mu je svaki dim poslednji.
Simpatična igra kojoj su sklone osobe ženskog pola. Da ne bi slučajno ukaljale obraz, trude se da vam dočaraju priču u kojoj se pominju ružne reči, tek početnim slovom.
- I, šta kažeš... Jel ti se dopada moj ortak? - Jao, divan je. Hvala ti što si me upoznao sa nekim ko je normalan. - Rekao sam ti. - Bila sam sinoć kod njega kući. - Ozbiljno!? Baš mi je drago. Šta kažeš za njegovu mamu? Jesi videla koliko je to divna žen... - Pa... Znaš... Bili smo sami. - Opala, napredujemo. I...? - Ovaj... Znaš. - Dobro, bre, nemam ovde čarobnu kuglu ispred sebe... Pričaj! - J smo se. - Šta ste se? - J. - Misliš jebali? - A daaaj... Nemoj biti tako prost. - Ajde, pričaj mi malo kako je išla spika. - Spremio mi je večeru, baš je bio pažljiv... Tu smo malo popili i počeli da se mazimo. - Dobro... - I tako. - Kako? - Pa znaš... Legli smo i ja sam počela da mu p. - Ajde, govori srpski... - Pa glupo mi je malo da izgovaram takve reči. - Znam da si mu pušila i da te je razvalio ko zemljotres Haiti, pričao mi je... Šta si se stisla ko ciganska mlada?. Možeš sve da mi kažeš lepo. - Šta ti je rekao!? - To štoščula.
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
-Gdje ćeš, sine? -Do prijatelja. -Ne seri, mali, nego uzmi knjigu i uči. Nema više prijatelja!
Primjer 2.
-Kako si, prijatelju? (Bože, neka bude raspoložen da mi uzajmi lovu) -Evo, dobro sam. (Opet ovaj jebeni grebator) -Pa, znaš (pogled u stranu, pa u oči, pa u pod, pa u nebo), ahm, kh, kah, imaš li da mi prebaciš stojanku maraka do sljedećeg vikenda? -Nemam, burazer, i meni frka. (Jebo te ko te okotio!). -Dobro, ništa, za koji dan zovem te na kafu, aj zdravo. (Smrad, šupak jedan bogati, Škotina prljava, fujavi guzonja, derpe itd.)
