Pornjava na dial-upu.
Rečnik / autori
SG
Samwise Gamgee
na Vukajliji od april 2011.viđen 21. maj 2020.
62 definicije0 odabranih1.472 poena
Točak.
- Nema šanse da idemo mojim kolima po tim gudurama, da odvalim Radomira Mihajlovića.
Vitamin koji se nalazi u babinoj kuhinji.
De sinko uzmi mandarinu.
De uzmi malo mesa i krompira.
De malo kolača pojedi, baka spremila prošle nedelje.
Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.
Flertovanje i uzimanje brojeva ribama bez namere da varaš ženu.
-Siso, pa kako ti nije žao Ane?
-Zašto, šta sam uradio?
-Pa muvaš klinke a oženjen si!
-Ajde ne jedi govna, to je samo sportski ribolov da vidim da me žele.
Tipična rečenica pripadnice ženskog pola upućena muškarcu kada doživljava neki fizički bol. Uzrokovano iracionalnim shvatanjem da muškarci nemaju receptore za bol.
Mužjak: AAAAAAaaaaaaaAAAAA...
Glupača: Budi muško!
Mužjak: Budi žensko, umukni i marš u kuhinju!
Legendarno desno krilo. Ali, ne "legendarno" u smislu rukometnih dometa, već zbog toga što se niko ne sjeća kad je počeo da igra, a velika je nepoznanica hoće li ikad da prestane.
Grčka mitologija tvrdi da je on zapravo neželjeni sin Hefesta i Hermesa. Od drugog oca je naslijedio brzinu, a od prvog, jelte, ljepotu. Navodno je Hermes posle porođaja zgroženo odgurnuo bebu uz riječi: "Jesi mi ga sklep'o, svaka ti čast!"
I šta drugo da rade sa tim Kvazimodom od djeteta nego - loptu u šake i m'rš iz avlije. Neodgovorno s njihove strane, reklo bi se, ali treba uzeti u obzir činjenicu da je Žikica bog i kao takav - ne mož' da umre.
Tavorio je kroz istoriju sa cirkuskim družinama i povremeno u ulozi dvorske lude. Pionir je u trčanju unutar točka, mogao je to da radi koliko je htio a da se ne umori. Kasnije su probali da ga zamjene hrčkom ali više nije bilo tako zanimljivo. Strpljivo je Žikica osmišljavao igru po svojoj mjeri, sačekao da zaživi u društvu i postane olimpijski sport. I dočekao je svojih pet minuta (čitaj: četrdeset godina).
Odabrao je da bude Srbin jer je primjetio konstantan deficit na poziciji desnog krila, što mu je omogućilo decenije standardnih nastupa. Igrao je ovaj drevni rukometaš, igra i igraće i nema namjeru da prestane dok je svijeta i vijeka.
2028. godine, neposredno pred udar meteora. Predrag Strajnić Junior:
- Na desnom krilu je Žikica Milosavljević! Žikica Milosavljević blokira loptu štakom! Baca štaku i kreće u nezadrživ kontra-napad! Kakav sprint, kako je ovo moguće!? Odraz sa sedam metara i GOOOOOL!!!
*:meteor:*
Način na koji Majka Priroda nabudžuje hardver.
Moj biciš. Mislim da niko na svetu više nema takav. I neće nikad imati.
Nije to neki od onih, steroidnih, vrsta koje imaju po sto brzina, i isto toliko dodataka. Ma kakvi. Ni blizu. Moj biciš je od dodataka imao samo dva blatobrana i zvonce, koje nije radilo ni kad smo ga uzeli. Imao je i kočnicu, ali samo zadnju, nožnu.
Sećam se da je u početku bio ljubičaste boje, ali posle toga je farban još sto puta, tako da nisam sasvim siguran. Sećam se da naš prvi susret nije bio onako lep kako bi mnogi pomislili. Kada su sva deca imala nekog BMX-a, ja sam morao da zaglavim njega. Jedna brzina, koju moje tada male noge još nisu mogle da dovoljno isforsiraju. Bio je to veliki ženski biciš koji sam vozio stojeći. Nije bilo vremena da se sedne, jer trebalo je okretati te pedale sa rotacijom prečnika dva metra. Ali, malo po malo navikavali smo jedno na drugo. Kad treba da odem do drugara, a ja na moj biciš i stižem sa sekund. Nisam vam rekao, ali moj biciš je imao prilično tanke gume, i u vreme kad sam malo ojačao niko nije mogao da prestigne moju furiju. Cepao sam cestu na dve pole.
Vremenom je počeo da tandrče prednji blatobran, pa sam ga skinuo, " da ne smeta". Isto tako je ono zvonce otpalo. Kao i zadnji blatobran. Vremenom. Ali on je išao. Čuj išao, leteo. I sećam se da nikad nisam morao da ga nosim kod majstora, kao moji drugari svoje BMX i steroidne biciklove. Padne lanac, s vremena na vreme, ali sam se toliko ispraktikovao, da sam ga namešto u punoj brzini. Nogom. Levom.
Sećam se da je uvek imao neki svoj zvuk prilikom pedaljenja. Međutim, to mi je ubrzo postalo interesantno, čak i neophodno. Jednom sam se uplašio da se pokvarilo nešto jer ga nisam čuo kroz celu jednu ulicu. A onda sam skrenuo, i bilo je sve po starom.
Mnoge godine smo izvojevali on i ja. Moram priznati da nisam nijednu devojčicu vozio na njemu, ali mogu se pohvaliti da sam jednom prilikom vukao četiri džaka kukuruza na njemu. Nije se ni zaljuljao.
Sve je to bilo lepo dok jednog dana nisam video da ga tata rasklapa. Kaže vozio ga i u jednom trenutku mu pukli prednji rogovi. Nije mu bilo spasa. Uzeo je sic i još par stvari i spojio sa još jednim koje je tu dugo stajalo pokvareno, i od njih napravio jedan bicikl.
Setio sam se kako sam plakao kad sam ga prvi put dobio, a sad mi je bilo krivo što nisam ja bio taj koji je sedeo na njemu kad je pukao.
Da se bar drugarski oprostimo.
Poruka u boci, konkretna i vrlo jasna.
Geometar u životinjskom carstvu.
Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.
Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!
Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.
-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!
U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.
