Objašnjenje za svako sranje koje se dogodi ili nekom ili svim Srbima. Da nas oni nisu bombardovali '99., verovatno bi Švaba bio kriv za sve.
-Deda, kakva je ovo buba? -Pu, majke im ga okupatorske, tih buba do devedezdevete nije bilo. Amerikanci su nam to bacili.
-Baba, je l si čula da je komšija Dragan dobio tuberkulozu? -Ju, Bog ih ubio, sve te boleštine su nam Amerikanci bacili, serem im se usta...
-Ćale, obnovio sam godinu, treba mi 90 000 za školarinu. -Jebem ti mater nesposobnu, ja te teram da učiš, a ti 'vataš zjale. -Tata, Amerikanci su nam bacili nešto da mladi polude, nisam ja kriv. -More, jebem i njima mater, sad nek' ti daju oni 'iljadu evra.
Izraz korišćen/promrmljan u kriznim situacijama, kad izgovaralac radije baš i ne bi da zapodeva kavgu, ali opet i nije da ne bi. Ostatak izraza se izgovara u bradu, glasom jačine ispod 10 dB, međutim samo "t" može dospeti i do 30. Ako onaj kome je upućen čuje, čuo je. Inače, skraćenica od više narodnih izraza kojima je zajedničko postojanje zamenice "ti" između objekta (najčešće majke) i predikata (najčešće glagola povezanog sa nekom vrstom polnog opštenja). Usled skraćivanja, od kompletne rečenice preostaje samo prominentno "t" između dva tiho izmrmljana niza nerazgovetnih glasova.
- Mak' se tamo da prođem, šta s' tu stao na vrata ak' ne silaziš. - (glasno) Izvin'te. (u sebi) ...t... - Šta s' rek'o? - To što s' čuo! (nabod)
Kako je u ovim našim krajevima običaj da se često pominju tuđi roditelji (u psovkama, naravno), tako i roditelji umeju sami sebe da u tom kontekstu pomenu kada prekorevaju svoju decu. Tako postižu tri cilja: prekore dete, prekore sami sebe zbog lošeg odgoja deteta i malo ublaže sve to prizvukom humora usled psovanja sebe samoga. Tradicionalno se psuje ženski roditelj, mada hoće i muški roditelj da se (samo)opsuje kako bi izbegao komplikacije u slučaju da gospođa insistira na ispunjenju pretnje koje, bar u tom trenutku, nije moguće ili poželjno. Takođe, valja naglasiti i da preferirani roditelj koji će u psovkama biti pomenut (muški ili ženski) zavisi često i od dela Balkana na kome ste locirani.
- A, poludeću od tebe sinko! Pa, zar si baš morao da rasturiš TV, jebem li ti oca! - Milovane, šta ti kriv siroti Sveta? - Aha, ženo, važi... Taman sam se pitao na koga li je ovaj povukao, hvala što si mi razjasnila. E sad, to me je zabolelo, jebiga, moraće sad i tebe da zaboli, šta da ti radim!
Jedino efikasno sredstvo za uterivanje dugova kod Cigana. Teorija kaže da kad ništa drugo ne pomaže treba da dodješ kod Ciganina u dvorište, upališ sveću i počneš da ga proklinješ zato što neće da ti isplati pare ili vrati nešto šta je uzeo. Praktično deluje samo na matore Cigane jer se ovi mladji ne plaše ni boga ni ljudi.
Posle višemesečnog natezanja oko plaćanja starog gvoždja i polovne Dijane prodavac kome pretnje policijom, sudom i lovačkom puškom nisu pomogle da dodje do svojih para rešava da preduzme i najstrašniju meru uterivanja dugova. Ulazi u cigansko dvorište i počinje da doziva Džedaja.
-Nije tu Džedaj - kaže njegova žena - otiš'o u Njemačku, neće da se vraća ove godine.
-Dobro, neka ga u Nemačkoj, mogu ja i bez njega - kaže lik i vadi voštanu sveću i šibice.
Negde u dvorištu Džedajev deda, čiča od nekih šezdeset godina shvata šta će da se desi i dotrčava do kapije taman da čuje:
-O, Džedaje, sreću da ne vidiš kao što ja nisam video pare koje si mi obećao!
-Čekaj kume - prekida ga čiča sav prepadnut i izbezumljen - nemoj da kuneš, sad će da se dogovorimo. Džedaj, dolazi ovamo majke ti ga ciganjske, daj čoveku pare, vidiš da će nas sve prokune zbog tvoje Dijane.
Džedaj se pojavljuje sa parama dok u sebi psuje sve cigansko i sujeverno svom dedi i sve lukavo uterivaču dugova.
To su divna čuda tehnike u vidu motornih alata za pešadijsku upotrebu (jedan čovek ih sam koristi, drži u ruci ili na ledjima i radi sa tim). Da bi alat bio pogodan za mučenje robijaša/vojnika/fizikalca koji radi sa njima, mora da ispuni sledeće zahteve:
- Koristi ga uvek jedan čovek sam, a ostali beže od njega da se ne povrede. - Uz njega mora da se nosi kompletno zaštitno odelo bez obzira na klimatske uslove (najbolje je ako prži sunce). - Nikako ne može da se kontaktira rukovaoc dok radi, što zbog buke od alata, što zbog zaštita koje nosi. - Mora biti teži od 30 kilograma. - Mora da pravi buku veću od 120 decibela. - Mora da podiže prašinu koja smanjuje vidljivost, na tačno toliko koliko ste udaljeni od kraja alatke koja uvek može da vam otkine nogu ili ruku. - Mora da se gasi tek onda kad sasvim nestane benzina. - Mora biti dovoljno jak da rukovaocu uvek može da izbije oko, odseče prst, stopalo, šaku, nos i sl. Kada je sve po planu, mora makar da natera suzu u oko posle pola sata rada. - Posao koji zahteva njegovu upotrebu, ne sme da traje manje od dva sata. - Osim prašine, rukovaoc mora da proguta ugljen monoksida iz auspuha sprave ili ekvivalentnu količinu nekog drugog otrova koji ona emituje, dovoljnu za dobijanje pristojnog malignog oboljenja.
Najzastupljeniji primerci robijaškog alata kod nas su: Motorka Kobra Žaba Bič
- A da ti firma kupi Štilov bič, mnogo se lakše kosi nego ručno, kosom? - Taj robijaški alat nosi ćaći svome da kosi oko kuće!
Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.
- Dobar dan komšija, ne bih da smetam ali video sam ti malu jutros dođe u pola šest u vidno alkoholisanom stanju. Ne bi ti ja ništa pričao pa znaš mene, nego su onih pet momaka sa njom što su bili goli do pojasa jako vikali pa mi se beba probudila. I ona se nešto uvriskivala valjda su je jako drpali ako me razumeš?!
- Hvala komšo rešićemo te neprijatnosti neće se ponoviti... :zatvara ulazna vrata i kreće da se dere iz petnih žila: - Jebem ti ženo majku ma ti si za sve ovo kriva, ti si je oblačila ko Suzanu Mančić od malih nogu. Pakujte se obe i da vas ne vidim, ne smem više od vas međ ljude d'iziđem...
- Tata, tata vidi kako mi stoji suknjica? - Mileva dolazi ovamo jebem ti lebac krvavi ma ti si za sve ovo kriva, ti si mu kupovala barbike umesto pištolja. Ej moj prvenac da bude furundžija Bože imali te gde god. A ti Milane mrš u sobu da te ne vidim.
Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.
I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.
I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.
Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.
Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.
Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite. Satreše nas.
Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti...
Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.
Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.
Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac. Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja. Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema. Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno. Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.
Šta trażi čovek u Češkoj?
Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.
U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.
Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.
Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.
Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...
Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.
Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.
Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.
Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...
Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.
Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...
Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...
1. (Poligamija) Bubamarac mora vreme gubiti I sve bube redom ljubiti Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...
2. (Narkomanija) Uzmi veliki ekser sačekaj da padne veče ... Uzmi veliki ekser i radošću naoružan zakucaj svaki svoj osmeh da nikad ne budeš tužan!
3. (Pedofilija) Neko voli pevanje, neko voli sviranje, a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje... Cinci linci, dragi klinci, ja ne želim da vas diram želim da vam (vas) cinculiram moja glavna zanimacija to je sitna cinculacija... *** [...obično komarci, dolete i odu, a u međuvremenu nekog i ubodu!...|http://www.youtube.com/watch?v=yxt7Ocp1UtQ]
4. (Patološki strah od gubitka nevinosti) - Leptiriću, šareniću, hodi meni amo evo imam lepu ružu, pomiriši samo!... - Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete, stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!
5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;) Điha, điha četir' noge, sve četiri krute điha, điha mi idemo na daleke pute... ...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram? Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!
6. (Kockanje) Kocka do kocke kockica Kroz prostor i kroz vreme... ...i tako dan za danom...
7. (Grupno zadovoljavanje) Deset ljutih gusara došlo u moj krevet Jedan pao s kreveta ostalo ih devet... ...jednog sam uspavao ostalo ih osam... ...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam... ...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest! U svakom pogledu, ja ih se ne bojim ja dišem duboko i gusare brojim...!
Hrvatomoni se odlikuju velikom ljubavi prema moru i svom antičkom poreklu, koje izraženo u vekovima, traje kraće od količine mora na koja njihov predeo izlazi.
Albanomoni su izuzetno agresivna rasa, karakteristika sličnim skakavcima. Razmnožavaju se u čoporima i naseljavaju sve moguće predele, iskorišćavajući sve resurse do samog kraja, u kom momentu se sele na sledeći predeo.
Bosnomon je nisko inteligentna rasa, bez ikakve potrebe i želje za nečim više. Hedonistički digimoni, nesvesni svog okruženja. Jednostavno - srećni.
>Način da iznervirate Bosnomona: Spomenite burek. >Način da dresirate Bosnomona: Udalji se i sačekaj da prestane da te posmatra krvavo-crvenim očima, dok mu iz nosa izlazi para. _______________________________________________________________
- Vodeno - planinski digimon. - Prethodni oblik: Lenjivacomon. - Napredni oblik: Bilo šta što se kreće sopstvenom voljom.
Crnogoromonima nije potrebno veliko stanište, jer se praktično i ne kreću. Izuzetno se malo zna o njima. Ne postoji podatak koji ukazuje na to da se oni uopšte hrane. Samo leže tu. Ne radeći ništa. Jezivo.
