Istorijska dubina nekih danas vladajućih familija toliko je naduvana da prerasta u perverziju, a one kroz sve vekove teško da su dale makar i dobro tele narodu i državi kojoj su zajahali na vrat, a kamoli dobrog pastira.
Rečnik / autori
RT
red tasha
na Vukajliji od maj 2011.viđena 23. jan 2014.
0 definicija0 odabranih0 poena
Put na koji krećeš prilikom vađenja bilo koje lične isprave. Kad se vratiš, kroz maglu te se seća bračni drug, eventualno jedan prijatelj i pas, ako ga nije skroz izjela pantljičara.
Moto negativne kampanje protiv PUPS-a.
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Osobina ljudi "na nivou", koja se manifestuje stavom: "Ja sam kvaziintelektualno govno sa visokim mišljenjem o sebi, ali umem bez blama da progovorim sa primatima van mog kruga". Oni veruju da je dobra.
(Leto. Ibarska magistrala. Atar sela Pičkovac. Nailazi očuvana Jugo Florida sa sredovečnim bledim i proćelavim rek'o-bi-čovek-asistentom nežnih crta u namerno neobavezno kariranoj košulji i somotskim pantalonama na mestu vozača i polusuvim akrepstvom ženskog pola sa odsutnim sisama i Bogom proizvoljnim nosem, takođe srednjih godina, obučenim u letnju haljinu, pleteni šešir r=2m kako gleda u auto-kartu i ne razume ništa. U susret ide traktor sa stajskim đubrivom i pripadajućim Velimirom Ilićem na mestu vozača.)
Asistent: Draga, verujem da ćeš se vremenom snaći na toj hartiji, no jesi li ustanovila gde se, pak, sada nalazimo?
Akrepstvo: Ne, dragi, poslednji put sam imala preciznu sliku našeg kretanja u Gospodar-Jevremovoj. Nije li savetno da pitamo ovoga nailazećeg prevoznika fekalija, takozvanog pisboja?
Asistent: Hja, sva je prilika! Uostalom, i izreka nam veli: "Kartu čitaj, seljaka pitaj!"
Akrepstvo: Samo brzo, dragi. Prema očitoj upotrebi pisboja, ovde higijena svoga stana nema!
Asistent: Divna rima, golubice. Ne brigaj, do maločas smo gotovi, znam ja kako sa tom felom.
(Staje paralelno sa Veljom i otvara prozor.)
Asistent: Zdravo-živo, seljače! Je li rodilo seno ove godine?!
Velja: ŠKK?!
Asistent: Jašta će! Nego kažite, prikane, vodi li ovaj drum ka Prolom banji? Da nismo zabasali?
Velja: Ideš pravo, pa ima znak.
Asistent: Pravo? Hvala, kumašine, zadržah Vas, a letina ne čeka, valja Vam žnjeti lukac! Rodnu godinu, druškane, i pozdrav!
Zagrepčanka. Optimalna kombinacija strasti koja daje povoda za grešne misli, a sa druge strane uglađena, neosvojiva tvrđava da čoveku Srbinu, difolt inadžiji, dodatno čika svojom hladnoćom. U duši rođena balkanska mrkulja, strastvena, mesnate građe, a spolja uglađena cura iz dobre kuće koja ide na časove flaute kod gospođe Müller, pohađa Zagrebačko sveučilište i redovno volontira u katoličkoj kapeli pred nedeljnu misu. Ko kaže da je ne bi iz cuga jeb'o čim progovori svojim purgerskim akcentom, il' laže kao pas il' se besomučno hefta u rčminu.
Ćuj, dečki, budemo se frendica i ja fakat izgubile - di je Egzit?
Jaooo, ljepoto, dođi čiči saću da ti objasnim neke stvari.... :pogled lisice, oblizuje se k'o Miroslav Ilić pred teglom Nutele:
Odgovor na patetični SMS od 3 strane.
Oni kojima je mozak manji od muda, a muda kao nedozrele ribizle u zadnjem dvorištu babine kuće. Oni koje je evolucija preskočila pa genetika sačekala, matori davao primer iz prve ruke, uglavnom desne, pa šutnuo potomka nogom u dupe da produži lozu i nastavi tradiciju. Oni koje treba štrojiti da se ne razmnožavaju, direktno na javnom servisu, izmedju slagalice i drugog dnevnika.
Ovako, pijan priča po kafanama i trezan po pijaci, kako on onu svoju malo ćušne koji put, čisto da se zna. Da pusti krv! Da joj se ne ponovi. Potomci tog istog ili sličnog plemena ga slušaju, mršte čelo i klimaju glavom. Batina je iz raja izašla, neće joj ništa biti. To prodje! Kad prodje što si zvao muriju na brata one klinke kojoj si zalepio šamar i psovao sve po spisku kad ti je na parkingu udarila Opela iz osamdesetneke. Što si kumio, lagao, plakao i usr'o se u gaće kad te je sačekao sa palicom na tom istom parkungu. Ljudi te gledali usranog! Zašto njega nisi ćušnuo, čisto da se zna?! Gde je bilo pleme da ti pomogne?! Nije vredelo, sad si još gori!
Gori si jer ti je to fetiš, to je ono što ti daje moć. Moć koju u seksu nemaš, jer si u njemu oduvek bio loš. To i sam znaš, a znaš i da one znaju. To te boli! Bolestan si monstrume, jer si se sa tim rodio i godinama si to gajio. Ne kao cvet, nego kao koprivu, kao korov, a korov je teško istrebiti. Potrebne su radikalne mere, potrebno je duboko oranje. Samo da znaš, plugovi postoje, jednom će ih neko iskoristiti!
Opaka zajebancija. Lik koji se brije u ratnom filmu je 19 puta opasniji od oklopnog bataljona, 5 puta opasniji od T-1000 i 2 puta opasniji od Ramba. Često se viđa u partizanskim filmovima gdje postoje 2 varijante: 1. Partizan koji se brije = Bata Živojinović na steroidima, odgovoran za 7000% povećanu prodaju crne konfekcije od Lajpciga do Menhengladbaha; 2. Njemac koji se brije - ultimativni protivnik, glumi ga Stevo Žigon, ima sposobnost čitanja misli, vidi u budućnost do 3 godine unaprijed. Uglavnom gubi zato što ga izjebu njegovi nadređeni il zato što partizani nadgenijale njegovu genijalnost.
Planine iznad Užica. Šuma. Avioni nadlijeću područje. Bombe padaju na partizanski kamp. Na sve strane leže ranjenici. Otkinute ruke, noge. Milena Dravić ošišana na ćelavo zbog tifusa pjeva neku srceparajuću pjesmu. Ogledalo okačeno na granu podrhtava. Njegova ruka ne drhti. Laganim potezima četkice nanosi pjenu na bradu staru najviše 6 sati. Precizni pokreti britvom. Urlici ranjenika u blizini. Udar granate. Grana se trese, ogledalo pada, lomi se. Ledeni pogled. Bijes. Smrt dolazi. Obrijani partizan - peti jahač apokalipse.
Stara narodna mudrost koja eksplicitno objašnjava vezu između nivoa buke, izraženog u decibelima i neimenovanog IQ broja koeficijenta inteligencije. Prema predanju, veza je obrnuto srazmjerna tj. više decibela znači manji IQ.
Sa druge strane, narod kaže da se i za dobrim konjem prašina diže, što će reći da narod ima mudrost za sve šta se u prirodi može dogoditi. Mudar je narod.
Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.
Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.
A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.
U svetu sinonom za platnu karticu, a u Srbiji jedna od hartija u dokumentaciji za prijavu na biro rada.