Ekipa koja je skoro skroz nestala, istrebile su ih pekare u sklopu škole i školska kantina. Nekada dok toga nije bilo, ispred svake škole bi stajao baja sa malim stolom na kojem si mogao da nađeš sve što ti je potrebno, žvake, slatkiše, sličice, pare sa likovima iz simpsonovih, školski pribor. Pored toga što si tu mogao da pazariš ove stvarčice kod njega smo dobili prve lekcije o teškom životu, savete kako ne bi trebali da upisujemo srednje škole nego odmah da se zaposlimo. Kod njega smo uvek provodili velike odmore a onda nam je učiteljica rekla da stavlja drogu u žvake, nikada ga više nismo gledali istim očima.
-Zdravo! Daj mi pokemon žvake za 54 dinara. -Evo bato, nego kakav si ti đak? -Odličan, SVE PETICE! -Svaka čast, nego još si mali ali nemoj da upisuješ srednju školu, šta je škola nekome donela? -Pa ne znam, jesi ti završio neku školu? -Nisam! I šta mi fali? Imam sve, dobar posao, ženu, decu, tezgu a to ti je suština života. -U pravu si. Ćao! Odlaziš i razmišljaš: Koji je on kralj, on stvarno ima sve, eh samo i ja da uspem u životu kao on.
Sredina jula - gotov junsko-julski rok. To veče se proslavlja i pije u čast završenog roka, nezavisno od toga koliko uspešno. Narednih nedelju dana se nadoknađuje sve što nije popijeno za vreme samog roka.
Poslednja nedelja jula - nastavlja se, ali na drugom mestu, naravno, na moru. Ako već niste na moru, onda nasavljate sa ritualom od prethodne nedelje, eventualno obilazeći lokalna sela i seoca.
Početak avgusta - povratak sa mora, viđanje sa starom rajom koja je otišla na neko drugo mesto, sumiranje utisaka na fejsbuku. Oni koji nisu išli na more nazdravljaju sa onima koji su išli za srećan povratak.
10-13. avgust - prikupljanje sve potrebne literature uz konsultacije sa studentima koji su sve to već uredno ispolagali, kako biste izbacili sve nepotrebne pasuse, stranice, lekcije. Svako veče se završi u kafani "Biblioteka".
14.avgust - brojanje ispitnih pitanja i koliko ima stranica ukupno, uz oduzimanje slika i navođenja literature i pravljenje plana za učenje. Najčešće konzumiran plan "Toliko i toliko stranica za dan". Naveče izlaziš, jer od sutra krećeš ozbiljno.
Narednih dana - kukaš svima kako imaš da učiš, gledaš skripte i knjige i pitaš se odakle da kreneš i kojim tempom. Do 20h već su u dubokim planovima za još jednu večernju biblioteku.
Vikend pred ispit - frka, panika, uključuješ fejsbuk, stavljaš statuse kako te ne zanima rimsko pravo, švajcarska ekonomija ili čir na anusu, prelaziš manje od 30% gradiva.
Noć pred ispit - tona kofeina, guarane i čačkalica, daješ svoj maksimum. Uspevaš da naučiš ovlaš 50-60% gradiva. Zatvaraš knjigu, obraćaš se nebu i vanzemaljskim silama za sreću, uz svečano obećanje da ćeš sledeći put biti odgovorniji.
Dan ispita - trenutak kad ti ukažu da imaš oktobar 1 i oktobar 2 i da se raduju ponovnom druženjem sa tobom. Istu noć ideš da proslaviš kraj ispitnog roka, nezavisno od toga koliko isti bio uspešan.
Svaki student u Srbiji ima bar po jednog kolegu bosanca. Nenormalno iskren covek, prosto nas spusti na zemlju kada kaze "ne seri matere ti", sto je svakom ponekad potrebno.
Ceni prave vrednosti: jagnjetina, ribe, domaca rakija i vunene carape.
Ne ide mu matematika, al sto prepisuje lik! (tj. nema neke skole al je "nacitan")
Ponekad zvuci malo sirovo, ali uvek pogadja direktno u centar:
Ja: Brate, vidi ovu ribu, izaso sam s njom vec par puta...:))
Kolega Bosanac: ...jesi jebo ti to?
Ja: Ma, polako...riba mi je bas gotivna! Necu odma da je napadam, fina je to devojka!
U prosečnoj srpskoj porodici kafa se pije iz onih malih, dvogutljajnih šoljica, u "natprosečnoj" se pije nes, espreso, ili već tako nešto, ali ako dođete kod studenta na kafu, očekujte da ćete biti usluženi ogromnom kafom u nekoj šoljici za čaj, toliko jakom i gorkom da nenaviknutom gostu sledi kofeinski šok, pritisak 200 i dva dana nespavanja...
Nepogrešiv znak da osoba knjige nije ni prelistavala, a kamoli čitala. Ljigavi, potpuno nepotrebni crvić pored predloga u uskoj je vezi sa iskonskim strahom.
Dopisivanje: A: JeR mogu s' tobom? B: Ne. Idi na fb i uključi se u grupu "Svi mi koi mrzimo školu."
Ne izgleda ni nalik onome što je Dante opisao u svojih devet krugova, već je sasvim drugačiji. Naime pakao je kada imate užasne komšije: Fensiku, staramajku, odbeglog iz ludnice i trip turbo narodnjaka. Stavite ih u blender i dobicete deseti krug od kojeg bi se i sam Dante usro' i molio Boga za oproštaj.
08:20 Fensika pušta Blek adj Pis na razglasu jačem od od Hitlerovog iz četres' treće: oooooo aj gat a filing, det tunajt is gona be a gud naaaaaajt Staramajka: E dabogda ti se sjeme zatrlo', utuli ta govna, sta si to pusćila vako' sabajle ! Fensika naravno kulira staramajku pojačava volume na 40 i pravi prelaz u muzici. Na repertoaru Beni Benasi: Džžžžžž žžžžžžž Džžžžžž žžžžžžž satisfekšn' Ludi komšija: šta je ovo baba, kakvi su ovo jadi u pet zora'? Ma nemo' ja mog malog da joj zovem da joj pušći muziku. Zveroljube ode vamo sine, de pušći Rada Petrovića na ono tvoje sokoćalo. Turbo narodnjak: Eve ga tajo: Jaaa sam seljak veseljak al' u duši tugu skrivam kraj Morave odrast'o sam al' ne znam da plivaaaaaam Narodnjaci i staramajka vode sve do 08:35 kada fensika uzvraća udarac. Pušta Lejdi Gagu,pojačava volume na 67 od cega pucaju bubne opne limaru udaljenom 49 kilometara: Dont kol maj nejm, dont kol maj nejm Roberto, aljehandro, aljehandro, alje aljehandro, alje aljehandro. Kulminacija, 08:58. Izlazi ćale koji je došao iz treće smene pre sat vremena. Nosi pradjedovu tandžaru i u gaćama galami na terasi: Milosnu vam mamicu hoštaplersku, džebalebarosku, neradničku, da se nosite u kurac svi redom. Nemo' municiju da tražim. 09:00 fensika gasi hitlerov razglas, staramajka se povlači u jazbinu, a ludi komšija zbunjen zvera u prazno. Tada kada pomislite da pakao prestaje i raj počinje, pokusavate ponovo da utonete u slatki san a pred krevetom se pojavljuje do pojasa go debeli stric sa radosnim vestima: Stigla drva, haj da istovaraš. Jedino sto vam preostaje je da izvršite harakiri ili da se povinujete naredjenju.
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim. ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj? ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava. ONA : Kako plava? ON : Svetlo plava. ONA : Kako svetlo plava? ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla! ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je! ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla! ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava? ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava! ONA : Znači nebo plava? ON : Da, može se reći, boje neba! ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava? ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava! ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava? ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava? ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš! ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa! ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava? ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani! ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Za njega je pogled serijskog ubice igrica za male bebe. Da je Hičkok ovo spazio, njegovi horori bi bili makar duplo strašniji. Pogled koji ledi, oduzima i ono malo kostiju zbog kojih ste došli kod lekara. Upućuju ga starije osobe ženskog pola, u čekaonicama Domova zdravlja, i namenjen je osobi koja ima vezu da ne čeka.
- Alo bre, alo bre, hvatajte ga, čekam ovde od 7 i 15, ispratila sam obe pauze, na jednoj je guzio sestru, na drugoj mu je pušila, i sad pušta ovoga preko reda! E ne može! GDE JE OVDE PRAVDA?
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata. Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta. Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru. 4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza". "Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
Prevedeno sa studentskog srpskog, značila bi: "Profesore, da li mogu da pokušam da se nalupam za šesticu?". Rečenica kojom smo u najavi žigosani. Ali ne, ti si pametan. Imaš opšte obrazovanje (čitao si kao klinac 1000 zašto, 1000 zato) i čuo si od sedog Radeta iz čitaonice da se kod tog profe polaže i sa loše naučenom skriptom.
Ulaziš u kabinet spreman da pocepaš ispit kao litar Step soka u avgustu!. U tebi se ne odaziva đavolčić koji bi da šapne da ćeš bre izvesti magiju iz Kabale, nego položiti. Cepaš papir iz sveske, mudro se mrštiš; obrve se spajaju i izgledaš kao Suzan Bojl. Vadiš cedulju, samopouzdanje ne jenjava; prosipaš mudrost na koncept kao Roko Sifredi semenu tečnost u staru kuju koja nema da plati za opravku cevi u kupatilu. Onda te prozove...i terarijum tvog uma puca, te insekti krivice sada beže na svakoga. Pa nisi ti valjda kriv šospao?
....
-Dončić, neka uđe! Ajde, kolega, sedite, dajte mi cedulju..."Mikroekonomija i institucije". Krenite, molim..
-Izvinite profesore, jel mogu ja svojim rečima to?
-Pa nisam ja udario monopol na svoju terminologiju, haha. Slobodno!
-A? (tupava faca)
-...Ovaj, kolega krenite vi, krenite, svakako da možete!
-Pa ovako...mikro je od grčke reči μικρο što znači malo, Plotin u Enejadama koristi i za nešto što je duhom nezrelo. Mikroekonomija, to znači kao ekonomija u malom. U plotinovskom smislu te reči. E sad, institucije...pa postoji dosta institucija, imamo državne institucije, instituciju braka...
-Kolega, da probate vi ipak u septembru, sigurno ćete tada moći bolje? (sažaljiv osmejak)
............
(izlaziš iz kabineta, hiljadu ljudi oko tebe) -Kako pita?! Šta kaže?! Jel' te pustio??!
-E znači da ne verujete koja debilčina! Traži sve napamet iz njegove knjige da se zna, odmah te zaustavlja ako ne koristiš one njegove usrane termine! Ja izvukao pitanje "Mikroekonomija i institucije" koje sam do jaja znao, a on mene pita o udaranju monopola, znači katastrofa je, mamu mu jebem pokvarenu, to namerno rade da što više ispita za septembar ostavimo!!!
