Najveći sin srpskog naroda i narodnosti. Od majke Srbije i oca Sporta srpskog.
Već kao mali pokazivao je sav svoj raskošni talentat. Svi su ga voleli. Svi su želeli da ga gledaju. Bio je broj jedan. Glavno mudo. Svako selo je zbog njega izgradilo svoj fudbalski teren. Sve su ribe vlažile na njega. U međuvremenu, opila ga je slava. Novac mu je udario u glavu. Počeo je da izlazi po inostranstvu. Vreme je provodio uz političare, lopove i slične. Propadao je. Pao je na najniže grane. Kao klošar iz kraja. Svi ga znaju i sećaju se kako je nekada žario i palio, a sada je duboko u mraku koji je sam stvorio.
Za vreme njegovog lumpovanja druga deca gore pomenutih roditelja su počela da se probijaju. Starija ćerka Košarka je oduvek bila vredna, pametna i uspešna, ali na nju nije toliko obraćana pažnja. Uvek je bila odličan đak, ali Fudbal je bio ljubimac roditelja. Međutim, kada je on dotakao dno života, Košarka je postala ponos oca i majke. Na nju se ugledala i mlađa sestra Odbojka, kao i najjači član porodice, brat Vaterpolo. Nizali su uspehe na svim nivoima. Donosili su radost u kuću, što i dalje čine, a što je od skora počeo da čini i klinac zvani Tenis.
Međutim, majka i otac se sa suzom u očima još uvek sećaju uspeha najstarijeg sina, i nadaju se da će on opet biti očev ponos i majčina dika, da će opet koračati uspravno, sa visoko uzdignutom glavom i rušiti sve prepreke pred sobom. U njega se i dalje polažu najveće nade, iako to nije zaslužio. Svi potajno žele da se trgne i ustane iz kome u koju je zapao svojom krivicom i nepažnjom. Nekada uspešni sin Rukomet je prolupao i davno pobegao od kuće, i od tada se ne zna ništa o njemu.
- Brate, plasirali se fudbaleri na svetsko, ajmo na doček! - Ajmo! Do jaja! Ooo, ovog leta ovog letaaa, bićemo prvaci sveta!! Pali kola, idemoo!
- E vaterpolisti prvaci sveta. - Da, video sam. Mojoj sreći nema kraja. Nego si čuo da se Seka kupa u magarećem mleku?
Jedan od načina da svoje hiperaktivno i istraživanjem pobuđeno dete zadržite u dvorištu zgrade. Otuda valjda i mržnja prema ciganima, kasnije, kada dete odraste.
- Milane! Nemoj da izlaziš iz dvorišta! Igraj se tu kao i svaka deca! - Mama! Hoću da vidim tu-tu! - Nema sada tu-tu! Tu-tu je otišao da spava! - A tu-tu isto spava ceo dan kao tata? Oni rade u istu radnju? - Ne izlazi napolje bez mene! Ukrašće te cigani!
20 godina kasnije
Milan gleda cigana prolaznika i u njemu se javi mržnja. podsvest: "On je zao! On će da te ukrade!"
Viši stupanj nolajfera, dok nolajfer održava svoj socijalni život na minimumu uz povremeno dobro-jutro/dobro-veče ukućanima, osoba koja piša u flašu/sere u kofu se čak ni ne trudi da prodefiluje hodnikom do VC, svoje kapacitete sveo je na minimum, hrana i frižider su mu u sobi,kauciju u maksiju vraćaju za njega jednom nedeljno, ljudi od poverenja (mama) - inače jedina triD osoba sa kojom ima kontakt.Jedina razlika između Ane Frank i njega je modem, komšiluk ga ne viđa, kruže priče da je Friclov pastorak iz podruma, drušvo iz srednje ga je zaboravilo i/ili misli da se odselio, jedine znake života daje povremenim pojavljivanjem na četu.Roditelji su digli ruke od njega, što govori činjenica da kupuju hleb manje a na pitanje "kako ti je mali, šta radi?" retko kad odgovaraju.
-Fali 1 za trinatri -Aj okreni Ćimija, treba nam centar
-tu tu tu... Ddan eto stan Filipović,čika žare Miroslav mi treba
*Drka kurac eto šta radi mamu mu jebem onu nesposobn....Grbavi drug te traži izađi........Nema ga piša u flašu sere u kofu ne viđam ga, da mu nađeš neku da ga istrese iz gaća....Prcate li nešto omladino?? Uf ja sam u vaše godine jebo kevu Ajdeeeeeeee grbavi jebem ti kolje grbavo, što ne svrši na haubu nego Jasni u pičku jebo me otac da me jebo nakaradni
Meri koliko evra pripadnica lepšeg pola može maksimalno da potroši u roku od 60 minuta. Zbog svetske ekonomske krize na ceni su primerci čija brzina potrošnje teži ka nuli, ako izuzmemo nužne kupovine hrane, pića i stvari za kuću.
- Jesi znao da se Mare verio sa onom sisatom Bojanom iz srednje?
- On je lud! Ta troši po 1000 € na sat ko od šale, samo kad je pustiš u Deltu. Moj kum je pre dva meseca pozvao na piće a ona ga ojadila za sako od 6 hiljada! Ne može Mare to da izdržava, ima da ga ojadi i ode dalje.
- Jebiga, rek'o sam mu ali neće da sluša! Sreća pa moja Dobrila maltene ne troši na sebe, eventualno se nekad počasti nekom šnalicom kad ode po namirnice i da plati račune.
Odavno je poznato je naš narod sklon tome da prkosi svim svetski vodećim kompanijama i firmama.Za sve imamo rešenje,koje se kasnije ispostavi da je i bolje od originala.
1) -Druže,imaš li levak,našao sam neki evro dizel ispod ruke,pa da natočim. -Au nemam,pravo da ti kažem,nisam to nikada ni imao... -Ma u pravu si,jebo im ja mater,tu za parče plastike daješ pare,daj jednu praznu flašu od Koka Kole...
2) -Jel znaš nekog majstora što opravlja stakla na kolima? Prozor me nešto jebava... -Ne znam,a i koji će ti kurac ? Imaš šrafciger ? - Au brate,pa da...Skroz si u pravu,još onaj treba da mi uzme 50e za ništa!
3) Komšija,imaš li 4 šrafa ? Brava mi se pokvarila na kupatilu. -Imam! (Ulazi mu u stan,čupa najsilnije ceo mehanizam brave,sprovodi gumu kroz bivšu ključaonicu i zakucava mu ekser u ragastol i kači gumu o poprečno zakucani ekser) -Gledaj,kao nova!!
4)-Neverujem!Mama,opet mi je tvoja veš mašina pokidala dugmiće na farmerkama. -Sine,opušteno... -Ma daj ćale,treba da idem kao manijak otkopčanog šlica (Prekaljena lasica uzima gumicu za tegle,kači vrh cibzara i omotava oko rupice za dugme) -Vidi ga...Kao iz Armanijeve prodavnice,aj lepo se provedi...
5) - Pa kako bre da igramo karte,sto samo što se nije raspao ? - Saš` da vidiš...Ženo daj onaj Blic od juče...
Još jedna u nizu filozofija stanovnika ruralnih krajeva ove zemlje. Seljaci vole isto što i ovi iz grada, ali tu svoju ljubav ispoljavaju na malo drugačiji način. Sport obožavaju, jednostavno shvataju ga kao rekreaciju i odmor od teških poslova. Zabole ih što u Opštinskoj ligi 2 gube 7:0 na poluvremenu, i što im dva igrača izađu sa terena i odu na pivo, što kapiten puši i što trener baš na dan utakmice ima neodložne poslove na njivi. Rezultat je u drugom planu. Tako je kada igraju sa drugim selima. Ali kada igraju protiv nekoga iz grada, tu se već uključuje lukavstvo i seljačka politika. U basketu je situacija specifična. Ceo turnir se igra sa jednom loptom, a u finalu podmetnu neku težu. Onda se ovi picani iz grada pogube, a seljaci uzmu pobedu na domaćem terenu. Iako u ekipi imaju trojicu, od kojih svaki ponaosob može traktor da podigne, i čija građa jednostavno govori da nisu za taj sport. Posebno vole kad ih rumene seljanke gledaju dok odmeravaju snage sa protivnikom. To im uliva neku posebnu energiju.
Utakmica između Gornjeg Stepoša i Donjeg Brijanja završena je 0:0. Ovaj rezultat je svakako za Ginisovu knjigu rekorda. Posle utakmice je sprovedena i istraga, lopta je bila većeg prečnika od obruča. Stvarno zapanjujuće.
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu. - Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi? - Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca? - Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu! - Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini. - Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu. - Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer! - Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Unakrsno pominjanje porodica u toku svadje roditelja oko toga sa čije strane je dete povuklo mane.
Ona:' Onaj TVOJ sin opet nije spavao kući! Kakav to izlazak traje 16 sati?!? Isti je tvoj otac! A ni deda ti nije bio bolji! Ja jos nisam videla da neko toliko pije ko ti sa tvoje strane! Ako nastavi da banči neće nijedan ispit dati!'
On:' Moji svi jesu uvek pili i bančii al bar su radili! Gradjevina-gradjevina.. al su radili ! Moj deda je iskopao kilometre kanala u Francuskoj, pradeda sagradio pola sela! Na tvoje je tvoj mezimac neradnik! Svi su ti u porodici lelemude, samo nesto tupe niko ista ne radi! Ti si ga razmazila! Ja kad sam rekao da radi nesto preko studentske htela si oči da mi iskopaš! Rekla si da pustim TVOJE dete na miru da studira da ne bude ko moji! E pa sad eto ti ga! '
Opšte je poznato da je Tito, kult najvećeg sina naših naroda i narodnosti, kasnije i lika koji nas je sve zajebao, oduvek težio ka luksuzu i nastojao da sve što poseduje bude najskuplje i najkvalitetnije u celoj Jugi, pa i šire. Svoj trend nastavio je i posle smrti - velelepnom grobnicom. Taj grob u kome počiva drug Tito ujedno je i krajnji superlativ nečije doteranosti, ulizanosti.
- Opa, vidi ga Ćofi što se picn'o k'o maršalov grob! - Jebi ga, idem na žurku, biće riba.
Izraz služi kao opomena devojkama koje ne razmišljajući na svetsku ekonomsku krizu, prilikom udaje dodaju muževljevo prezime svom prezimenu (ili obrnuto). U zavisnosti od kombinacije prezimena, potrošnja materijala se povećava do 40 % za krstaču i do 30 % za nadgrobni spomenik.
grobar: Pa odakle mi sad letva od 180 cm da napišem Leposava Haži-Dimitrijević Stojanović. -------------- kamenorezac: Za ovo prezime mora još pola kubik granita da utrošim a to je još 500 evra skuplje.
Kućni ljubimac, izuzetno popularan kod Studenata koji su u Prestonicu došli iz Provnicije. Ima 4 uda (mužijaci imaju i peti, doduše, zakržljao), od čega im dva služe sa smucanje po stanu i smaranje Studenta, a druga dva im služe za uzimanje Čipsa, Piva, hrane ili drugih materija potrebnih Studentu za eXistenciju.
Cimeri su teški za održavanje.
Niko ne zna odakle popularnost Cimera i potreba Studenata da gaje žive primerke u tuđem stanu.
Savremeni potomci hajduka, neki imaju njihovu hrabrost, neki njihovu mudrost - ali se svi pridržavaju osnovnog hajdučkog pravila : "Ja sam kadar stići i uteći al' na ovom pismenom neću ostati."
