Rečenica koja godinama postaje sve manje slađa.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Inicijatorno kratki video snimci u cilju promocije nekog proizvoda ili događaja.
Danas je, međutim, marketinški svet toliko izopačen da su se "kratki" snimci pretvorili u dvadesetominutne besmislice, pune nerealnih situacija i događaja koji bi trebali da nas privuku. Kao.

Нудиш некога а волео би да не узме јер би у том случају остало више за тебе, ал' си превише фин да га послужиш нормално.

Pojam fenserizacija predstavlja širenje fenserizma. Fenserizam je ideologija koja se prenosi brže od trača.
Fenserizacija ukusa je nametanje "lijepog" od strane svjetskih proizvođača, bilo da se radi o odjeći, obući, sunčanicama, gaćama, ...
Ovaj pojam je prisutniji u ženskoj kolekciji. Valjda se vode time da to što si žensko, podrazumijeva da voliš šljokice, animal print i druge đikaste stvari.

Boja za dečake

Ako ti već nisu otac ili brat, jednog dana će ti sigurno biti nešto.

Uvod u traženje usluge. Početak razgovora sa nekadašnjim poznanikom koga nismo videli ni čuli još od vladavine Hamurabija, a ne priča se da je umro pa se i nadamo se da nam tako egzistirajuć može završiti neki posao. Naravno, zbog izgubljenog kontakta, uvod predstavlja most koji oživljava stare uspomene i navodnjava tlo za pitanje koje sledi. Često karrakterističan snishodljivim ljigama.

Viski i rakija stari nekoliko decenija, zatim, vina, štokovi i ostali alkohlni derivati koje ljekari dobijaju od porodica pacijenata.

Osoba koja sluša rok muziku zato što nije moderno da se sluša turbo folk.

Ono što ti ukinu još kao malom kada tata gleda vesti.

Kako prepoznati džibera? Poprilično lako! Evo nekih osobina.
Oblačenje.
U svim godišnjim dobima, u svim vremenskim uslovima, noću i danju, u svim prilikama, džiber nosi patike, najčešće Nike Air Max. Kad je reč o ovom famoznom modelu patika treba istaći da je za svakog džibera najvažnije da nosi poslednji model, da budu u beloj ili nekoj drečavoj boji i da su basnoslovno plaćene. Pored Air Max – a neizostavni deo odevne kombinacije savkog džiber koji drži do sebe je trenerka, šuškavac. U pojedinim trenutcima jedna ili obe nogavice na trenerci moraju biti zavrnute taman toliko da se vidi tetovaža na listu noge i bele čarape koje sežu do članka. Gore, ide majica, kratkih ili dugih rukava, od boja najčešće se sreće bela, crna, roze. Trenerka, a i majica moraju biti uske, da istaknu mišiće.
Fizički izgled.
Većina pripadnika ove vrste, polaže veliku pažnju na fizički izgled. Redovno posećuju teretanu, a ima i onih koji su redovne mušterija salona lepote (čitaj manikir, pedikir, solarijum). Najčešće su kratko ošišani, a za oblikovanje frizure koriste ulje i gel, tako da im je kosa uvek masna. Kaka je već predhodno rečeno, svaki džiber koji drži do sebe mora imati bar jednu tetovažu, a neki i više. Najčešće tetoviraju tribale, bodljikave žice, kineska slova, tj. tetovaže koje nemaju nikakvo značenje. I to na podlaktici, nadlaktici i potkolenici, da bi se to što bolje videlo.
Nakit.
Na vratu svakog džibera može se videti zlatan lanac, čija je debljina proporcionalna dubini džepa. Nekad su se nosili preko majice, danas je to ređi slučaj. Na ruci, sat, obično ogroman i zlatna narukvica. Neizostavni deo nakita čini i par minđuša. Većina džibera ima kolekciju minđuša kao prosečna devojka, jer moraju da se menjaju u zavisnosti od prilike.
Prevozno sredstvo.
Ne bih da izdvajam neke marke, mada većina džibera vozi dobra kola, ali ima tu i onih sa prosečnim, osrednjim autom. Treba istaći da auto mora da ima dobro ozvučenje, da bi se turbo folk ili tehno bolje čuo, pored ozvučenje neophodna su u zatamljena stakla. U vožnji vole da zametnu sedište, tako da izgleda kao da leže, a ne da sede u kolima. Jedna ruka je na volanu, a druga na menjaču, a postoji i varijanta kada se spusti staklo pa se lakat nasloni na vrata. Stil vožnje ima je krajnje bahat.
Gde izlaze, šta slušaju i kako se ponašaju?
Preko dana sede u fensi kafićima, iz kojih odjekuje turbo folk ili neki „pop“, koji sluašaju i kod kuće. Takva mesta su obično puna klinki koje se pale na takve momke. A uveče izlaze u diskoteke, za koje važi sve što je navedeno za kafiće. Ponašanje, blago rečeno, katastrofa. Rečenicu počinju i završavaju sa „brate“ ili „jebo te“. A fond reči kao kod deteta od četiri godine, često se služe poštapalicama tipa „ono“, „kao“, „u fazonu“, itd. 99% džibera kad sedne za sto u kafiću ili diskoteci izvede jedan, za njih karakterističan, ritual, baci na sto ključeve od auta, mobilni telefon (koji obično vredi od 500 do 1000 eura) i paklicu cigareta. Obično piju energetske napitke, viski (naručuje se cela flaša), šampanjac, itd. Sve se radi sa ciljom da se okoloni pošalje poruka „ja imam love“.