Tokom I svetskog rata komandovao je 2. bataljonom, 10. kvadrovskog puka, tokom odbrane Beograda, 1915. godine. Kada se vojska povukla iz Beograda i započelo je potpuno povlačenje iz vojske i naroda, što će kasnije biti poznato kao "srpska golgota", on i njegovi vojnici su ostali da obezbede odstupnicu, i da svojim životima uspore napredovanje Austro-Ugara i Nemaca. Kada je već bilo očigledno da je prestonica izgubljena, a kada je moral vojske bio potpuno uništen, major Gavrilović je svojim govorom pozvao svoje vojnike na taj poslednji juriš... poslednji prkos nadmoći protivnika... I skoro svi su izginuli... Ali je kranje osvajanje Beograda udružene snage Nemaca i Austro-Ugara koštao skoro 10 000 vojnika. Sam Gavrilović je bio teško ranjen, ali je preživeo... Doživeo je kraj Drugog svetskog rata, koji je proveo u nemačkom koncentracionom logoru, kada se vratio u Beograd, i grupa idiota ga ubila zato što je bio u gardiskoj uniformi... jer nije imao ništa drugo da obuče. Ironično, mnogi "komunistički" zvaničnici koristili su njegov govor, uz cenzuru, naravno, izbacujući "Živeo Kralj!". ----------------------------------------------------------------- Kao mali naleteo sam na zapis govora u nekom starom broju Vojske (časopisa tadašnje VJ, mislim da se sada zove Odbrana) i odmah sam ga zapamtio celog, i nikada mi nije izašlo iz glave... Ne posmatram na celokupnu stvar kao "veliki patriota", niti sam monarhista i antikomunista, čak naprotiv, samo sam hteo predstaviti jednog čoveka koji sam po sebi nije učinio toliko veliku delo. Veliko delo su učinili njegovi vojnici, i svi koji su se borili za odbranu Beograda... Ali oni su verovali u njega, i kroz svoj govor on podseća danas nas na one koji su se borili, i koji su poginuli. Sećajući se Dragutina Gavrilovića, mi se u stvari sećamo 2. bataljona, 10. kvadrovskog puka. Ali opet, to je samo naziv, broj.... Mi se sećamo ljudi, a Gavrilović je na neki način personifikacija njih..
Tačno u 15 časova, neprijatelj će se razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao! Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz njenog brojnog stanja. Naš puk žrtvovan je za čast Beograda i otačbine. Vi nemate, dakle, da se bojite za vaše živote, koji više ne postoje... Zato napred u slavu! Za kralja i otačbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!
Grešnik i otpadnik, te klasičan nemač pojma. Noćna mora svakog poštenog hedoniste. Teško za zamisliti, uvredljivo za videti. Da bi opravdao ovu neprirodnu radnju, govori za sebe da ''kali''. Kali on moj kurac. Posle nektara prepečene rajske šljive madžarke popiti legalni hemijski otrov sa česme? Ili, ne daj Bože, gazirani sok sumnjivog porekla? Ovaj tip ne uživa u alkoholu, pije samo da se što pre našljoka, a i to radi bez ikakvog stila, naiskap. Ne razlikuje viljamovku od dunje, o kajsiji da i ne govorimo. Obično prvi počne da balavi, pada pod sto i kuka kako mu se soba vrti dok leži u produktima sopstvene pegle. Zatim plače što mu je ortak rekao da je sisa pre 4 godine. Konačno, posle 3 sata, zaspi široko otvorenih usta dok mu se bale lagano skorevaju i prave jasan putić do ušiju. Boluje sledeća tri dana i zaklinje se da više nikada neće da se opija rakijom. Ovakvog konzumenta služimo zozovačom ili patinom jer za bolje i nije.
Nasuprot ovom skrnavitelju, sedi poštovalac, znalac i domaćin. On uživa u svakom gutljaju i nikada ne eksira. Pali cigaretu za svaku novu čašicu kako bi pojačao uživanje i izoštrio sva čula. Živo učestvuje u razgovoru, ali je staložen. Društvo se divi bistrini njegovih misli dok on sa poluosmehom jednostavno objašnjava smisao života. Pije često i mnogo, isključivo rakiju, a veoma retko mamura. Svakom narednom sesijom, otvara nova vrata skrivenih podruma sirove boemštine. Merodavan da gradira, proceni da li se oseća na bure, da li je dovoljno odstojala ili da li je boja prirodna. Čest pomoćnik kazandžija jer voli da isprati proces ''od njive do trpeze''. Kada baš ožedni i mora da rashladi tabarku, u obzir dolazi jedino cimenta ladne bunarske vode i to najmanje 5 minuta nakon poslednje konzumacije žutog blaga. Ovog eksperta služimo ''dedinom za vojsku'' koja je arhivirana pre 25 godina, a u međuvremenu je vojska ukinuta.
To zaključujemo po imenima pozicija u njemu: srednjak, primač/ica, dizač/ica. Libero je najperverznija pozicija, on/a sve prima. Imena tih pozicija su smišljene dok je stvaralac sporta dobijao pičke, a nakon što se oženio i postao papučar, pojavila se sledeća terminologija: kuvanje, blok (ne može čovek d' jebe kad 'oće) i serviranje (večere, ručka, doručka)...
Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.
Način na koji moj komšija pokazuje mržnju prema muslimanima, na taj način može da tuče i maltretira Ahmeda, Aliju ili Bahrudina i da se na taj način oseća moćno i kao pobednik. Jedini problem je kada se previše zanese pa svinje stradaju ni krive ni dužne, od pomena muslimanskih imena komši udari krv na oči pa ne zna kad da stane.
-Murate ostavi Ramiza da jede! Ostavi ga kad ti kažem! (šic, šic, šic) Ti ćeš meni Srbiju da uništavaš Murate! AAAAAAAA Umri Murate!!! Dođi i ti Ramize svi ste vi isti!(šic, šic, šic) Ženo daj nož da koljemo. -Nemoj Radovane, još nisu podgojeni. -More daj nož! Šta si se sakrio tu Suade, kriješ se nesrećo! (šic, šic, šic)
Lik u društvu koji je uvek u zapećku. Neprimetan. Rezervista. A onda kad uleti na teren, pocepa sve što može, najebe se keve protivniku i ode da slavi sa ekipom, opet kao drugopozivac i rezerva, iako je inače heroj.
Ovaj bivši igrač Mančester Junajteda se nikada nije naigrao, ali je uvek zabijao golove i još po nešto. Nije overio jedino Fergijevu ženu, pa se spekuliše da li je razlog njegovog odlaska iz Junajteda taj ili to što se valjao sa Ronaldovom verenicom.
Mićko: Eno ga Đole Smit.
Stanko: Što Smit, brate?
Mićko: Ma isti Alan Smit, jeb'o ga otac. Juče gubimo 2:0, on mukica skupljao lopte i trener ga kao ubaci u 85. minutu i budala zvekne tri gola. Pobedimo.
Stanko: Ne seeeri. Au kakav je car.
Mićko: Ma nije to ništa, izašli u grad posle. I tu on, Coa, Đomla, Šomi i ja. Ova trojica manekeni, poznati fudbaleri, voze dobra kola, ni ja ne zaostajem, a Đole em je suv k'o grana, em je ružan i glup, a i nema prebijenu kintu. I mi ti tu celo veče napadamo ribe i pijemo korpe, a njemu burazeru priđu plavuša i crnka i odvedu ga svojim kolima u nepoznatom pravcu. Pogledaj ga samo kako je srećan.
