- Čips jedan. - Odaberi svoj ukus! - E, nemo' me smaraš, daj čips. - Koji želite? Imamo Čili, imamo Tzatziki, ima... - Ženo ide mi prevoz, jebote, daj mi čips! - Ali niste odabrali ukus! - Aha, dobro. A je l' imate onaj sa ukusom smegme ili onaj sa ukusom vaginalnog sekreta pažljivo čuvanog tri meseca na Suncu pomešanog sa prokislim mlekom iz Subotičke mlekare i užeglim kulenjem sa sremskih polja? - Nemamo... ali možete poslati SMS na "Odaberi svoj ukus", i možda baš odaberu.. - Crkni, bre, ode mi prevoz.
U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki... U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo? Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda... Mama: Divno ...
Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli? Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde? Mama:Pa na ekskurziji Petre.. Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana... Mama: . . .
Paraziti. Mamini i tatini sinovi i ćerkice. Umobolnici. Paćenici. Zavisnici na luksuz. Privid. Žive u oblacima. U nekom projektovanom ružičastom svetu koji su im stvorili roditelji. Ni to ne moraju sami. Može im se. Što da rade, kad već postoje neke budale, koje to mogu umesto njih? Njihovo je da dođu i preuzmu zasluge. Tripuju se da žive na visokoj nozi i da do njih ne mogu da dopru problemi koji muče nas, obične male smrtnike. Oni su viša klasa, pa ne moraju da trpe muke male, bedne i osrednje populacije, koja se školuje samofinansirajući i čiji roditelji grcaju za kredite i pozajmice, iz meseca u mesec, dok oni 'lade jaja na nekom levom menadžmentu za koji još niko nije čuo. Sve će to da zamaskira laka lova njihovih roditelja. Vazački polažu za 20 dana, ispite spremaju za jedno popodne, podgrijavaju espreso u lokalnom klubu od jutra do sutra. Na žurke idu svako drugo veče, bez obzira na svetac i petak, a sa istih se vraćaju pijani, za volanom. Uz istu onu vozačku koju su dobili u roku 20 dana. U jutarnjim časovima. Dok bedna bagra zevajući prelazi na pešačkom žureći na neki ispit kod zajebanog profesora. Prolazeći kroz crveno. Jedan pešak k'o nijedan. Ostali nisu bitni. Oni trebaju dobro da prođu. Seks, droga, rock'n'roll svaki dan do iznemoglosti. Jebeš sve ostalo. Posao i tako čeka na nekoj visokoj poziciji. Ako to i propadne, pa tatica će uvek da sredi nešto drugo. Pljuje po studentu ekonomije kojem će da traži obračune i preračune svih mogućih malverzacija. Pljuje po studentu prava koji će da ga čupa iz svakog sranja koje napravi, jer matori imaju love pa mogu sve da srede. Pljuje po studentu medicine, na čijem će operacionom stolu da završi zbog metka koji je primio od nekog, kome je dosadilo da gleda njegovo pišanje po glavama nedužnih. Tata mu je ostavio sve u amanet. Ali, ništa se ne može u grob poneti. Kasnije se pitamo - Ko je kriv?!
Sve bih ja to zgazila. A posle toga poslala buldožer, da pređe još jedno 5 - 6 puta, da se sluačajno opet ne primi.
Učiniti pravu stvar u pravo vreme u cilju spašavanja samoga sebe.
- I kako prođe na ispitu danas? - Šupičku materinu bre! Meni si smestio da ga polažem danas kod one oštrokondže! Ti ladiš jaja, a ja padam već treći put! PU!
Urbane gradske kvazi dame. Njihova egzistencija se sastoji od ispijanja kafica sa drugaricama i izlazaka u najekskluzivnije kafiće. Transport do tih istih kafića je u domenu misterije. Nikada ne idu peške, javni prevoz je previše regular, kola ne voze, taxi ne zovu jer dama nikada ne zove prva.U javnosti su uvek sredjenje, i za razliku od klasičnih drkoša one umeju da se našminkaju i sastave nijanse suknje i štikle. Verni posetioci salona lepote, pedikira, manikira, solarijuma. Predpostavlja se da imaju dečka koji radi u inostranstvu ili nekog koji radi ovde, ali sa njim nikad nisu vidjene, zato što to razbija njihovu iluziju o fatalnim ženama zbog kojih su se momci tukli i gurali ko će prvi da joj pridje i obori sa nogu nekom zajebanom forom u stilu Džejmsa Dina..naravno to nikad ne uspeva jer su pičke mačke majstori u ispaljivanju momaka iz gorepomenutog razloga. Njihov ego je u oblacima. Ako puše, puše EVE 120's i piju vermut sa pošećerenim vrhom čaše. Novčanik ne vade iz torbe, 3 ture unapred su već plaćene od momaka za susednim stolom, ali ga nose kao ukras, slaže se sa tašnom. Slušaju Natašu Bekvalac i gledaju Nedeljno Popodne sa Leom Kiš. Razlog zašto je definicija pisana u množini je zato što pičke mačke NIKAD nisu same. Uvek su u društvu svojih frendica, takodje pički mački. Potajno zavide jedna drugoj na svim krpicama i djindjulama iako to nikad neće priznati govoreći da svoje drugarice vole najviše na svetu.
Igra kartama u kojoj svako ima neka svoja pravila.
Laki: Hoćemo mau mau? Ja: Može. Vule: Hajde da se samo podsetimo pravila, pa da počnemo. Sedmica - sledeći vuče 3 karte, Dvojka tref - prethodni vuče 4 i žandar menja boju. Laki: A osmica? Vule: E da osmica - igra se još jednom. Ja: Ne bre, osmica preskače igraca. Vule: A da, jeste, kec - igra se još jednom. Ja: I dama menja smer. Laki: Kakva bre sad dama? Prvi put čujem za damu, al' aj, može i to. Vule: A četvorka karo? ...
Manifest beogradskog mini-snobizma za svakoga. Ako niste na vanzemaljsko-intelektualno-kul nivou Sergeja Trifunovića, a opet se ne osećate prosečno i seljački, ne brigajte, jer je otvoren lanac pekara Hleb I Kifle - gde ćete za samo 240 dinara moći da pojedete pirošku od 20 grama sa specijalnom ružičastom solju sa Himalaja i trunčicom krvi aljaskanske krabe, ili dansko pecivo sa autentičnom kapljicom Oprinog znoja za samo 320 dinara. Burek ii kuvani đevrek stoje u izlogu čisto radi ambijenta, jer niko od klijentele nije toliki seljak da jede burek od 50 dinara, a i masno je tako aut ove zime! Planira se ograničena serija “mafina” koje će potpisivati Džastin Timberlejk lično.
Konačno imam gde da prezalogajim uz Kosta Kafu za poneti koju sam kupio za samo 280 dinara, kao I da prošetam svoju kinesku majčicu iz Teranove koju sam uzeo na “sejlu” za samo 14.000 dinara. Bliss.
Jeb’te što je strava onaj Hleb i Kifle, ko da sedim u „Paul“-u u Parizu!
Idealan način da nastavite dijalog iako možda nemate pojma o čemu sagovornik priča.
- Pogledaj novi telefon što sam uzeo, ima kameru od 4 megapiksela. - 4 megapiksela... - Da, pogledaj kakve su slike. Bolji je sto puta od onog prošlog samsunga. - Samsunga... - Taj je bio krš, ovom baterijal traje 5 dana. - 5 dana... - I to kad ga maksimalno koristim, a kad ga malo manje koristim traje i nedelju dana. - Nedelju dana... - Nekad i duže, dobio sam čak i godinu dana garancije. - Godinu dana garancije... - Da da, ali ne verujem da će da rikne, dobar je ovo telefon. - Dobar je ovo telefon. - Pa da, znaš i ti vidim.
Ohrabrujuća izjava bledunjavih djevojaka sa kompleksom tamne kože, kada prvog dana na moru počnu da se podmazuju suncokretovim uljem u bočici sa egzotičnim imenom na naljepnici.
Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle. - Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje. - Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već? - Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce. - Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi. - Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.
Rečenice bez ikakvog smisla i prave istine, izgovaraju ih prazni i glupi ljudi.
ĐURO NA ŠALTERU:
Đuro: Dobro jutro, evo ja poranio malo... Službenica: Poranio, zoru prevario! Đuro: Dobro.Ja sam hteo da izvadim rodni list, ako može. Službnica: Naše gore list! Đuro: Ovaj... Da, ako može, treba mi za školarinu. Službenica: Školarina đavolova trošarina. Đuro: Pa, je l može? Službenica: Sve se može kad se hoće! Đuro: Dobro, daj! Službenica: Ko žurio, vrat slomio. Đuro: UMRI KRAVO! Službenica: Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada...
