Učenik koji, koristeći srpsku verziju pravoslavlja sa velikim brojem slava, veštim manipulisanjem uspeva da svaki izostanak učini opravdanim.
Profesorka: Da li je Srboljub Ćirilov prisutan? Srećko: Slavi slavu. Profesorka: Pa zar ne slavi svetog Nikolu? Srećko: Mislite majski Nikoljdan? Veljko: Ne, on slavi oba pošto nije siguran, da ne greši dušu. Milinković: Meni rekao da slavi svetog Mratu. Srećko: Da, to mu je babina slava... A mislim da mu je deda transformers, tako da ni to ne propušta. Veljko: Zar nije po babi sveti Stefan Dečanski? Milinković (vadi crkveni kalendar): Da li je to ista slava ili dve slave na isti dan? Profesorka (preko kurca): Znate šta, recite da mu je to opravdano i nek' mu je sretna slava.
Izraz "BRATE" se upotrebljava u sledećim slučajevima :
1. Kada želite nekome nešto da objasnite, a ne znate kako, onda samo kažete BRATE, razumeš me! 2. Kada želite da izrazite svoje zaprepašćenje kažete BRAAAAATE 3. Kada želite da upozorite nekoga samo ga popreko pogledate i odsečno mu kažete BRATE ! 4. Kada nekome želite da izrazite naklonost nežno mu kažete BRATE 5. Kada vam se desi nešto što niste očekivali ( kao na primer kada na ruletu ne izađe broj za koji ste bili SIIIGURNI da će biti izvučen ) kažete BRATEEEEE i eventualno dodate : NE MOGU DA VERUJEM !! 6. Jedini izuzetak je kada se obraćate rođenom bratu; njega NE oslovljavate sa BRATE, već po imenu.
Zamišljam jedan takav primer: Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije. U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke. Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje. Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega: - Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi... Celo društvo se kida od smeha. On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući. Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Profesionalni amater-režiser, Čovek-Brom i pronalazač najgadnijih skotova i nedozvoljenih genetskih ukrštaja ove države. Zoran Čalić pornografije.
Radni naziv filma: "Ko se prca, taj se ne koprca - urnebesna porno-komedija" ili "Gde su mlade, tu je i kara"
Scena: Soba sa drap-tapetama u cvetnom dezenu, komoda sa televizorom EI-Niš Ambasador, raspadnuti kauč sa kariranim vunenim ćebetom, ispred kauča stočić sa heklerajem i uspomenom iz Prolom-banje a iznad goblen "Kosovka devojka i Orlović Pavle".
Glumci: Sneki - ženski abortus četrdesetih godina, spržene blajhane kose u tigrastoj pripijenoj haljini i Srle - pedesetogodišnji primat - radnik "Prve petoletke" u plavom radničkom kombinezonu i pripadajućem kačketu.
Radnja: Sneki sedi na kauču i čisti boraniju. Srle se vraća sa posla, umoran. Sneki mu lascivno nudi da ga izmasira. Srle leže, Sneki ustaje da ga zajaše i pritom se raskreči i kameri pokazuje Veliki mokri lug. Masiranje, komentari "Uf, kako to dobro radiš", "Al' sam se napal'la", "Bil' se pojeb'la sa mnom 'vakom momč'nom". Skidanje i početak koitusa, pri čemu Srle ostaje u čarapama na kojima je poželjno da postoji rupa u predelu pete ili palca ili oboje. Misionarka. Dlakava guzica se kreće gore-dole. Misionarka. Misionarka. Zguza. Komentari: "Al' si razgibana k'o Milka Babović vaktile", "Ala biješ k'o sveti Ilija". Zguza. Orgazam, po mogućstvu u papirnu maramicu. Sneki poljubi Srleta ("Naradio si se momčino!" i ode da skuva po kaficu.
Ovo su ribe koje žele da se razlikuju po nečemu od svojih drugarica, to čine tako što postaju ultras navijačice. Ova pojava ima dve podele:
1) Lokal ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za lokalni tim, mrze velike timove,i one su uglavnom veće huliganke od riba iz druge grupe.
2) Global ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za Crvenu Zvezdu ili Partizan, ako nisu iz Beograda nikad i nisu bile na stadionu pomenutih timova, ali to ih ne sprečava da budu ultras.
Zajedničko za obe vrste jeste postavljanje raznoraznih fejsbuk statusa tipa: "fudbalski to je hram stadion jna... VOLIM TE PARTIZANE <3 <3 <3 MOREIRA KRALJU OPLODI ME" , "4 boda prednosti,pusite ga grobari!!!" , "MUNZE KONZA,VIDIMO SE SLEDECE GODINE U SUPERLIGI PICKE!! MUNZE CKEPI NAJJACE!!! " one ekstremnije će da promene i ime : Nina PFC Stojanovic, Marija DS1989, Tina Vozdovac .. svaka će da ima sliku u kačketu voljenog tima, dresu, a iza nje poster nekog igraca iz voljenog tima.. svaka će na tu sliku da ima komentare navijača istog tima koji će je oslovljavati sa "kraljice, boginjo, carice itd" i komentare navijača drugih timova "purgerko, pojma nemas, naučiću te ja šta je pravi klub"... I za kraj ono najbitnije, ako biste ih pitali da nabroje pet igrača iz tima za koji navijaju, one ne bi znale...
Najveći licimuri. Razumem da je zanimljivo praviti crnjak, ali definitivno ne razumem, niti ću razumeti SVRHU poturanja toga pod nos pod parolom dobrog hrišćanina i najboljeg druga. Hoće li drug koji te voli kad pogineš s motora brže bolje otrčati na fejs da ti stavi na zid pesmu “Motori”? Nešto ne mislim da hoće. S druge strane, tu je gomila kojekakvih kreatura koje je manje ili više bilo briga za tebe i koje su te manje ili više uopšte i znale, ali SADA KAD SI UMRO! Sad? Pa sad si im draži od šlepera ajvara! Sad provode noći i dane pretresajući arhive i plejliste da nađu pesmu koja aludira na uzrok tvoje smrti i da je okače na grupi sa tužnim smajlijem. Ko još stavlja SMAJLI kad neko umre? Dobro, možda bih i ja u nekoj situaciji nakačio nekakav smajli, ali on sigurno ne bi bio tu da pošalje poruku “Vidi mene kakav sam Popaj, imam samo 20 a već znam sve o životu što ima da se zna, oprlji me iskustvo gorko, tuga za drugom što smo delili ćaletovu staru poniku i tukli se u glavu gelenderom. Hoćeš da budeš sa mnom? Ne znam da li ćeš moći...Mnogo je života prošlo preko mene i bore ove jedne na čelu, ogrubela je duša moja od oštrog bola i moje je srce postalo stena(uz istoimenu kompoziciju, naravno)”. Eto. Sledeći put kad vidite wall grupe o nekom mučeniku što se smrskao u bager, razmislite koliko je on u ovom trenutku raspoložen da čita vaše cenjene komentare galantno servirane uz citate Dare Bubamare i teške suze otkucane na tastaturi.
