Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.
Lupetanje na latinskom je oduvek bio čin uzvišenosti i boemizma, a ovim izrazom ukazuje na kurcobolju za nečiju ispraznu filozofsku raspravu ili besmisleno palamuđenje uopšte.
A: ...Da profesore, ali morate da znate da nije uvek bilo tako! Radnik kao jedinka je morao biti poštovan na mnogo duhovniji način. Istina, bilo je mnogo manje ljudi na planeti i značaj jednog kovača je bio mnogo veći nego danas, ali suština je da naše pravosuđe mora uvesti značajne norme kojima će se privredni sud pozabaviti u sledećih par godina. Moj muž, na primer, vodi firmu u kojoj ne smeju raditi ljudi viši od metar i devedeset santimetara. Zašto? Zbog psihološkog uticaja koji manjine kao što su visoki ljudi, trudnice i riđani ostavljaju na radničku klasu. Procenti uspešnosti su zaista zapanjujući i samim tim ovaj princip koji ste vi uz dužno poštovanje napomenuli, ne može uvek dobro funkcionisati. B: Ergo, penis. V: Manus masturbatorum bonus est. B: Vaistinu bonus.
Grupa ljudi koja izlazi iz kuća samo kad su velike nepogode da bi obavestila javnost da se ni oni ne sećaju većih suša/kiša/snegova/poplava/ekstremno niskih i visokih temperatura...
- Pali brzo makinu, kasnimo u diskoteku. - Ma nema frke, krećem ja čim se ti ogrneš sa pet 'iljade. Neću da pare koje sam namenio za flasu Džeka dam muriji.
Crni biser. Jedinstven i poseban primerak muške vrste koji dominira, uvek je prvi u svemu, biraju ga za doživotnog vođu i nazivaju alfa mužijakom. Pogledom te tera da se smrzneš, dodirom da se istopiš, a opet uspe da se ogradi i ništa ga ne dotiče. On ima nešto što drugi nemaju i po tome je prepoznatljiv. Da li je u pitanju blistav um ili dug palamar, to je manje bitno, kod njega sve prolazi. Romantičan i poetičan kao Ivan Bosiljčić, on stvarno jebe (trololo), a kuva još bolje. Džejmi Oliver? Pičkin dim. Ženke se za njega lepe iz nepoznatog razloga i po difoltu: ako se zalepi jedna, obavezno će bar još 10 takvih da nagrne. Priča se da mu je Tap 011 posvetio pesmu Žene.
- Ćao, ja sam Igor. - Ja sam Tamara, drago mi je. - Lepo ime, he he he. - Nije ni tvoje loše. Izlaziš često ovde? - Jok, nije ovo moje mesto. - A je l’? A čime se baviš? - Pravom. - Zar i ti? Baš je mnogo studenata prava u poslednje vreme... - Mnogo je veverica, ali samo je jedan Cipiripi. - A?! - Ja sam diplomirao, položio pravosudni, a otvorio sam i firmu skoro. - :vilenjački sjaj u očima i par nabrzinu skovanih planova: Jesi za neko piće? Ja častim... __________________________________________________________________________
- Ana, ja znam da smo mi drugovi i sve to, ali stvarno mi se sviđaš, a i seks s tobom je b... - Opusti se bre. Sve sam ja isplanirala. - Pa bre, kako?! Ima još momaka, a ja bih da se osiguram! - Mnogo je veverica, ali samo je jedan Cipiripi. - Sad te tek ništa ne razumem! - Puno je drugova, ali samo jedan ima povlastice. Samo nastavi dobro da jebeš i nema zime za tebe.
Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.
Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....
Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!
Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
- Dvadeset i dve godine. Dvadeset i dve godine, sine, imam ovog juga i vidi šta je kvalitet! Lampica za gorivo se nije ugasila svih ovih godina, a ni jednom je nisam menjao! Vidiš kako radi, k'o nova!
