Lozinka koja otvara svaka vrata sa interfonom. Jedna od onih lepih reči koje i gvozdena vrata otvaraju. Naravno, lozinka važi u onom periodu kada je poštaru radno vreme. Može se koristiti i van tog perioda, ali to znatno umanjuje šanse za otvaranjem vrata.
- Ajde, Mile, deset sati je. - Evo, evo... Aj trojka! *CIGU LIGU! CIGU LIGU!* - Ko je? - Poštar! - Jebi se, neću da ti otvorim, lololololo! kššššš - U, mamu ti jebem balavu! - Pusti sada to, Mile, aj probamo na šesticu! Nema se vremena! *CIGU LIGU! CIGU LIGU!* - Ko je? - Poštar! - Ajde, ajde... BIIIIP - Ajde, Slavko, šta si rekao? Iz kog stana su otišli na Kanare? - Iz devetke. Imaš kalauz? - Da li Sunce zalazi na istoku? Naravno da imam. škljoc - To, Mile, ljubi te brat! Aj brzo samo. ... - Mile, pičimo? - Aj samo da bacim blato. - Ne seri, sad si naš'o da... Ček, što na novine? - Da ostavim onom balavcu iz trojke ispred vrata. Pozvonimo i pičimo, hue hue!
E, mrzi me dalje da pišem primer, pustite mašti na volju kako se završilo.
Preludijum za potvrdu katastrofe. Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo? B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj... A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac. B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji... bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr... A: Kako ne postoji, strelica te fištila?! B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l' tako? A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja... E, e, čašu vode, bra'o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka' vuk. B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti... Evo sad će neko od ove omladine da donese... Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan. A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više? B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu. A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem. B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada. A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali... a vala nije da sam samo gleda hehe... B: Da, da, svakako... Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite. A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe... je l' ovo njeguški? B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate. A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom. B: Ovaj, nije to pljevaljski sir... Da smo znali da volite nabav... A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać' u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca... B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda. A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti... zna se kako se pršut suši čo'če... Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka. B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu. A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što? B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl... A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što'no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta. B: Ovaj, gospodine... Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate? A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće! B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor... Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
A: Matori jesi otkucao kartu, onaj debeli mi deluje kao anderkaver. B: Ma gde, sad moraju svi da nose prsluke, nema više spavača šta ti je. C: Ajde momci karte na pregled. A: Jesam ti rekao, jesam rekao... B: Pičko rekao si za onog debelog, a ovaj je sve vreme iza nas. C: E momci drkam vas, nije kontrola, slušam šta kenjate, moradoh da vas iscimam. A: Jedi govna. B: Puši kurac...
Ironični izraz koji je upućen sinu koji će se udati. Ne mora nužno biti da se baš uda, ali će dosta toga biti po njenom. A ako će već pre braka ženi da popušta zna se ko će biti glava porodice.
Zašto baš da pere noge? Pa zato što je stari srpski običaj bio da mlada kada se uda i dođe da živi kod mladoženje, opere pored njegovih nogu i noge njegovih roditelja. Pa kad će već da se uda, neka sve ide po redu kako trebuje i kako običaji nalažu.
Radoš: Mama, tata, ženim se! Svetlana: Jao, sine, ljubi te majka! Miodrag: Čekaj, Svetlana, ne zaleći se k'o SPS u koalaciju! Je li, magarče, je l' ti to nas zajebavaš kojim slučajem? Radoš: Daj, ćale, ne mrači, ozbiljno vam kažem. Miodrag: Aha. Je l' žensko? Radoš: Kako je l' žensko, pa šta bi bila, Boki 13? Miodrag: Ne pravi mi se pametan, Radoše, nego odgovori sa "da" ili "ne"! Misliš da te nisam video kako nosiš onaj milje oko vrata mesto vunenog šala, vi mladi danas svi u pedere prešli... Radoš: Da, ćale, žensko je, sa sve pi...s-sa svim ženskim osobinama. Svetlana: Reci majci svojoj kako mi se zove snajka! Miodrag: Čekaj, Svetlana, gde si naskočila k'o SNS na Đilasa! Kako ti se zove ta tvoja? Radoš: "Ta moja" se zove Agnješka. Svetlana: Ju naopako! Miodrag: Da ona nije Vlahinja, ne daj Bože? Radoš: Kakva bre Vlahinja, Poljakinja. Miodrag: Nije govno nego se pas posr'o. Pa dobro bre, sine, jesam li ti ja rekao sem Srpkinja nijednu neću da vidim u kući? Radoš: Mi se volimo. Svetlana: Ako, neka ste vi meni živi i zdravi. A iz kakve je kuće? Miodrag: Lakše, Svetlana, gde si navalila sa tim pitanjima? Odakle ti je ta tvoja i kako ste se upoznali? Radoš: Agnješka Kurvinska i ja smo se upoznali zimus u Krakovu za Novu godinu i... Miodrag: Jesam li ti rekao, Svetlana, da ne treba da ga puštamo nigde za Novaka, šta fali novogodišnjem programu na RTSu? Ali ne, ti i tvoj sin zapeli da ide pa eto ti sad. Radoš: ...i tu smo se upoznali, dopisivali smo se, viđali u Beogradu kad ona dođe i sad smo odlučili da se uzmemo. Miodrag: I da se lepo skućite ovde u ovaj naš polusoban stan? Radoš: Taman posla, ja odlazim u Poljsku. Svetlana: Kakvu crnu Poljsku, moj Radoše?! Pa nećete valjda tamo i svadbu praviti? Radoš: E da, dobro me podseti. Odlazim tamo za dve nedelje i trebaće mi kinta za prevoz i venčanje. Miodrag: Čekaj malo, Bukefale, jesi li ti normalan? Kako misliš da svu rodbinu u Poljsku prevezemo? I može li se tamo u EU jesti svinjetina za svadbu, meni rek'o komšija Žitomir da to ne može? Radoš: Ćale, nema svadbe. Agnješka i ja ćemo se venčati u Lođu, nikakva svetkovina, samo u opštini i crkvi. Svetlana: A ima tamo naša crkva u tom Loću? Radoš: Lođu. Nema, u katoličkoj katedrali ćemo se venčati, naravno čim se ja krstim. Pa bolje tamo, Agnješkini su nam uzeli divan stan u samom centu Lođa a ovde bismo se gurali nas četvoro. Svetlana: Ajme meni! Miodrag: Dobro, sine. Daće ti otac pare, da se ne brukaš pred Poljacima. Radoš: Hvala, ćale, nisam ovo očeki... Miodrag: Da se ne brukaš tamo ni slučajno. I da, ne zaboravi kad dođeš u Lođ tazbini noge da opereš. Radoš: Što sad noge, ne razumem? Miodrag: Pa kad već udajem sina barem da se pokaže kao dobar mladi! Jebem li ti sitno žito, daću ja tebi katedralu u Lođu! Svetlana, dajde mi onaj debeli kaiš, ma šta kaiš, daj onu staru cev od radijatora!
Osa rotacije glavne slavske poslastice. Postavlja se paralelno podlozi, a visina postavljanja se računa po formuli:
Hraž>(Draž+Bpra)/2+Hpl+Krh , gde su:
Hraž – visina postavljanja ražnja, Bpra – maksimalna širina rotiranog tela u ošurenom, ili odranom stanju, Draž – prečnik ražnja, Hpl - visina pleha za skupljanje moče, Krh – minimalna širina koja je potrebna ruci da umoči hleb u pleh, a ne dodirne objekat rotacije
Prema starijima, najefikasniji način da naučite da plivate.
- Gde si komšo, šta se radi? - Evo vodim klinca da ga upišem u školu plivanja, ti? - Šta? Vodiš ga kod onih derikoža? Ja sam sam naučio da plivam, mene moj ćale samo bacio u duboko, pa se ti snalazi. Malataraš rukama i nogama, malo se nagutaš vode i to je to, tako se uči. - Znam to, tako si i izgubio brata. - Jebiga, povuk'o ga vrtlog.
