Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.
Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...
Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu... Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu...
Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.
Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…
Suptilan način da se kaže da nije došlo do seksa koji je bio planiran.
Džoni: Maćori, ne hvališ se za sinoć? Šomi: U kom smislu? Džoni: U smislu da si trpao? Šomi: A, to. Dao sudija Maji crveni u svlačionici. Taman da uđemo na stadion kad crveni. Džoni: Kako to misliš? Šomi: Došla joj tetka iz Crvenke, kapiraš? Džoni: A bila puna kuća, pa zato, a? Šomi: Imbecilu dobila je! Dobila! Razumeš? Džoni: Šta? Poklon ili na kladionici?
Izraz kojim započinjemo hvaljenje mićovana koji je sa nama u društvu tu, prisutan. Ako bez ovoga počnemo sa rečima hvale biće nekako previše s neba pa u rebra, direktno. Ako je muškarac u pitanju pomalo je i pederski. Ovako se lepo ogradimo od svega i od samog početka neprijatnostima mesta nema.
- Laki, ja imam samo da ti kažem jedno veliko hvala. Nije što si ti tu sad kod mene na slavi, ja to uvek pričam. Pomogao si mi ko niko moj. Davao pare i kad sam uzimao pod kamatu, pa da vraćam, otplaćivao si mi kauciju za starijeg sina kad su mi ga oduzeli na kocki, kad god si trebao da budeš tu bio si. Onu aferu što si imao sa mojom ženom, ja znam da su to ljubomorne duše pustile buvu da nas posvađaju. Krivo im je što ovako lepo sarađujemo.
- Dobro bre brate, dosta. Pocrveneo sam. Naši smo što se kaže, xe xe. ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ - Tata, ovo je moj novi dečko. Četrnesti dan kako smo zajedno i imam jednu radosnu vest za vas. Trudna sam! Da, lepo ste čuli, bićete baka i deka...
- O pa jako lepo dete moje. Čuo sam ja od komšija da imam zeta. I da je metalika, i da se ne kupa i ne brija, bradu da nosi do grudi, samo reči hvale... I nije zete što si ti tu sada ali hvala ti ko sinu mom što si sada među nama da ne moram da se maltretiram da dolazim kod tebe kući u Malu Moštanicu da te ubijem ko kera!
Podizanje raskida, šutiranja, davanja korpe na jedan viši nivo. Najčešće je direktno vezano za rogate životinje. Kada vam devojka saopšti da ste raskinuli tako što se pojavi na vašoj slavi sa novim bajom ili iz njenog rokovnika saznate da uveliko sprema svadbu - sa vašim najboljim ortakom.
- Što si potonuo brate, vidi na šta ličiš? - Ma šutnula me Marina. - Opa batice, penal! - Ma napenalila me je k'o Nemca, zbog nekog baletana.
Način da nekom stavite do znanja da vam je deveta rupa na svirali materijalna i/ili emotivna šteta kojom ste unesrećili dotičnog drekavca. Malo vulgarnije rečeno da vam puca močuga, ili medicinski, da ste dobili tukididitis.
You've got one new message.
" Krešimire, stoko jedna! Nema ni mesec dana kako smo raskinuli, a ti ni da me pozoveš da mi čestitaš rođendan. Bezdušniče! Drvo jedno! I rekla sam ti da ćeš ti da platiš onaj luster koji sam slučajno razbila, kada sam te gađala saksijom, jer se to ne bi ni desilo da me nisi prevario. Kretenčino jedna!"
Reply:
" Važi, bejbe, nije frkić. Odbij mi od plate. Cmok!"
Činjenica koje je snimatelj Bera Grilsa u svakom trenutku bolno svestan.
- Gospodine Grils, hajde što Vam nosim sendviče, pušku, zmijski protivotrov, pribor za čaj, rešo za kuvanje, mrežu-ležaljku, zabavne magazine, erotsku literaturu, priručnike za prepoznavanje jestivih biljaka i insekata, busolu, sekstant, mapu, šator, lutku na naduvavanje sa likom Vaše žene, četkicu za zube, mašinicu za brijanje, i da sa svim tim moram da plivam kroz ista govna i jebem se po istim vukojebinama kao Vi samo s nožem i kanapom, ali zašto mi ne obezbedite neku manju kameru, ovo sranje ko da je rusko, ima bar deset kila, i triput sam se posekao na nju!? I hoću povišicu!!! - Tegli i ćuti, Bobe. Na birou ih ima hiljade koji bi radili duplo više za upola manje, znaš?
Za žene, cveće je simbol romantike, lepote i nežnosti. Za muškarce, cveće je simbol pokajanja, izvinjenja i potkupljivanja. Otkad je sveta i veka, homo sapijens mužjak je homo sapijensu ženci darivao cveće da bi se iskupio. To je i neka vrsta žrtve, jer ti se ostali pripadnici čopora smeju i podjebavaju te jer si papučar. A ti gledaš da nađeš što veći buket za što veće sranje pa šta ti Bog da. I ko zna zašto, ovaj je metod prolazio.
Problem je nastao u 20. veku. Žene su se osilile, dobile prava, pa su uz sve to počele i da gaje iste emocije prema cveću kao i muškarci: da ih boli tuki. Čak su napravile i foru sa 8. martom da im uzimaš cveće ne u svrhu indulgencije već kao znak pokornosti prema "slabijem" polu. Danas cveće i dalje pali, ali sa sve većom emancipacijom žena i sa onim feministkinjama muški pol je ugrožen da večno ostane u govnima.
-Mirjana! -Molim? -Zažmuri. -Neću. -Ma zažmuri. -Ne pada mi na pamet, prošli put kad sam zažmurila stavio si mi glistu na glavu. -Ma nije to, daj šta ti pada na pamet! Znaš ti mene. -Znam, zato se i plašim. -Samo zažmuri! -Dobro, evo, zažmurila sam. -Ta-ta! -Šta je to? -Kako šta, pa karanfili! -Karanfili? -Aha. Vidi kakvi su, direktno iz Belgije...ili Luksemburga, jebem li ga... -Zašto si ih kupio? -Pa kupio mojoj dobroj i lepoj... -Zašto? -Pa idem ja ulicom i vidim jednu lepu cvećaru, onako malu i ušuškanu, kao negde u sred Pariza. I ja uđem unutra i vidim ove karanfile i odmah se setim tebe. I... -Mihajlo, ne seri, prošli put kad si mi kupio cveće je bilo kad si mi pregazio čivavu, šta se desilo? -Pa ništa... -Mihajlo! -Pa sećaš se one moje bivše, Nataše..? -Nisi valjda, sunce ti jebem?! -Ma jok bre! Šta ti pada na pamet, nisam ja u tom fazonu. -Nego? -Silovala me je juče na Kalemegdanu. Baš kad me je terala da mi puši naišla tvoja ortakinja Vasilija, da nije bilo nje da me spasi ko zna šta bi bilo...
Autor je osoba koja stvara nešto. To nešto je najčešće u pisanom obliku. Ta osoba uglavnom želi nešto da kaže, ima viziju u kojoj će formi to predstaviti, svoju viziju sprovede u delo uz pomoć dosta truda, strepnje od kritike, želje da to što će biti njegovih ruku delo ne bude nešto čime će posle 5 minuta biti nezadovoljan i onda ubira plodove svoga rada u vidi pozitivnih i negativnih kritika, poštovanja, priznanja za uložen trud i odgovarajućih materijalnih satisfakcija.
Na mikro nivou, uzmimo recimo, jedan karakterističan i popularan primer. Uzmimo Vukajliju.
Na Vukajliji prosečan član reši da poveća popularnost, pronađe sliku sa osrednjim šok veljuom, pročita neku foru na netu, ili jednostavno želi da ispadne još veći kreten pa pokuša da bude originalan i sam krene da piše definciju. Dok se kapljice znoja skupljaju na čelu, i dok se uvlači u dupe ljudima na forumu i četu, naš cenjeni autor smišlja svoj master-plan za povećanje popularnosti.
(u ovom trenutku skrolujem mišem na gore, biram rendom definiciju iz najnovijih kako bih nastavio svoj primer, izvinjavam se autoru, odabran je potpuno slučajno)
Hmmmm koji naslov da stavim? Hajde da ima malo engleskog u sebi, da bude malo duži i da generalizuje u startu, tako da ne mogu da omanem. Nek bude "Bookmarks prosečne porodice". JES! Ma do jaja do će svako da klikne.
šta da stavim kao definiciju? A da, pa šta je bukmark? idemo (kuca) "Prečice do sajtova koji se često posećuju"
Takoc. A sad, koja je fora sa porodicama? naravno! (kuca) "Veći broj porodica ima jedan računar koji svi članovi koriste, pa je vremenom svako dodao svoje bukmarke"
da, da, da! šta dalje? Ma boli me dupe šta dalje, ajde da pređem na primer, to je ionako ono što svi čitaju...
primer predstavlja deo definicije koji je zapravo bitan svakom mutant autoru ovoga sajta. Pomoću njega on skuplja poene i na tu kartu uvek igra (naravno, pored reklame)
PRIMER:
hajde da ubacim pošto je u pitanju porodica, po neki bukmark za ćaleta, kevu, sina ćerku... kopa po netu rendom linkove...
(nepotrebno je kopirati ostatak definicije)
JES!
E sada idem da se reklamiram!
Klik - čet: ctrl+v enter E ocenite moju definiciju e! enter (2 minuta kasnije) ctrl+v enter ctrl+v enter
klik dodaj novu sliku: Gola riba u sobi za kompom.
klik čet (naredna 2 sata na svakih 15 sekundi) ctrl+v enter E ocenite me!
(2 sata kasnije)
klik dodaj novu sliku milf gola u kujni za laptopom klik
klik - čet ctrl+v enter
.......
i tako 24 sata.
____
I onda ako mi neko kaže da mi autori sa vukajlije nismo vredni nek mi se sagne. Niko u Srbiji se ne loži više od nas, niko u Srbiji nema više vremena od nas, niko u Srbiji nema manje mozga od nas, niko u Srbiji ne prodaje svoje ja za šaku fiktivnih promena na brojaču pored svog imena. Mi autori Vukajlije smo srpsko nacionalno blago, i treba nas streljati, ako ni zbog čega drugog, onda barem za primer.
Ključ uspeha. Harmonija duha i tela, savršenog kontrolisanja čija kroz linije čakre tako da svaki pokret bude miran, staložen, šmekerski kao kad Pol Njumen pali svog Pontijaka GTO u Slep Šotu.
A: Pogledali smo vaš CV koji je impresivan. Ušli ste u uži krug kandidata za ovaj posao ali sad postoji tu jedan problem. Razlika između vas i ostalih kandidata su nijanse, tako da moram vam postaviti nekoliko pitanja. Može? B: Mmm, da naravno. A: Zamislite na sastanku sa investitorima koji su spremni da potpišu ugovor sa nama uđe njihova predstavnica sa kojom treba da pregovaramo onako mlada, plava, šarmantna gospođica. Šta bi ste vi uradili da ostavite što bolji utisak na nju, znate, ipak pare su tu. B: Pa ovaj, prvo bih joj prišao onako znate, šmekerski lagano a onda... A: Počinjete u ponedeljak.
Studentska merila za količinu popijenog alkohola ili utrošenih para uopšte. Nema tog studenta koji roditeljima nije tražio pare za neku knjigu, a isto veče se s tim istim parama obeznanio u nekoj kafančini.
R - Prvo odemo na zagrevanje kod Mikija, i posle zaginemo u nekoj kafanici do jutra, popio sam skoro celu knjigu iz anatomije, ne znam šta sad da radim, dinara nemam.
G -Ako žimi, samo ti uživaj...Nego 'ajmo mi na po jednu punjenu pljesku, da dovršim ovaj praktikum što sam ga načeo jutros, hehehe.
