TamaraDance

Anonimni pisac iz Crne Gore koji nije uspio dovoljno da se afirmiše, kako bi mogao da uđe u čitanke đačke.

Crna Gora, 2011. Razgovor između dva učenika.
- Što to čitaš?
- Njegoša.
- Njegoš, Njegoš, ko to blješe? Ne śećam se da smo ga radili u školu.

Malerozni zmaj iz Diznijevog crtanog filma 'Mulan'. Pozajmio mu je glas Edi Marfi.
Mušu je prilično zanemarljive veličine u odnosu na svoje rođake zmajeve, ali to nadoknađuje srčanošću i smislom za humor.

-Ko sam ja!? Ja sam BOOOG izgubljenih duša! Ja sam moćni, nepobedivi, neuništivi MUŠU.
- Emm. Moji predaci su poslali guštera da me zaštiti?
- Zmaj, ZMAJ. Ne gušter. Ne radim ono s jezikom.

NSnezgodna_situacija · 19. avg 2011.💬 083

Konkurs koji mogu proći samo oni studenti koji poseduju spravu za putovanje kroz vreme. A da bi saznali da li su prošli potrebna im je teleport mašina.

Ajde da se prijavim da budem instuktor za popis. Zaradiću neki džeparac za faks, a taman ću i steći neko praktično iskustvo. Imam prosek preko 9, položio sam statistiku sa 10, rad na računaru mi nije problem, govorim i engleski, nemački i francuski, takođe su i rekli da prednost na konkursu imaju studenti i nezaposleni, a ja sam i jedno i drugo, ma garant prolazim... Čekaj, (otvaram google.com), da vidim gde treba da se prijavim (kucam "popis 2011")... aha, tu sam. Klikćem na link "potrebni instruktori i popisivači..." i unosim potrebne podatke o sebi:
Ime i prezime: Pera Ždera
Adresa stanovanja: Ul. Pere Detlića 3,14
Opština: Diznilend
...
Najviša završena srednja škola:Gimnazija (pa imam gimnaziju, ali za mesec dana branim diplomsk, šta da napišem, gimnaziju ili fakultet (zovem ministarstvo i kažu da napišem gimnazija iako ću uskoro biti diplomirani ekonomista), ma napisaću gimnaziju, nema veze što će me svrstati sa nekim ko je položio jedan ispit na Megatrendu)
Zanimanje: Student (pa šta ću drugo, taman ću imati prednost kao student...)
Da li ste nekada radili neke poslove za zavod za statistiku: Ne (Pa kada i kako sam mogao kada sam tek napunio 23, imao sam 12 kada je bio prethodni popis, valjda će uzeti u obzir broj godina i činjenicu da sam student)
...
Čekaj, a gde su napomene, kako oni mogu znati ko sam ja i šta sam, da li sam student prve ili četvrte godine, da li imam prosek 9.5 ili 6.1, da li govorim strane jezike ili ne, da li znam šta je standardna devijacija, medijana, varijansa, ili nemam pojma sa statistikom, da li znam rad na računaru ili ne,... Ma ozbiljna država je ovo, uzeće oni sve to u obzir, znaju oni šta rade.
...
Dve nedelje kasnije. Izašli su rezultati konkursa.
Zovem ministarstvo:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa
-Zovite opštinu u kojoj ste se prijavili.
Zovem opštinu:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa
-Dođite lično u Ulicu Miki Mausa, tamo su istaknuti rezultati
-Ali ja nisam u Diznilendu trenutno
-Ne znamo mi ništa, rezultati su tamo
Šaljem mail opštini:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa, nisam u Diznilendu, pa ako biste mogli da mi kažete da li sam prošao. A da li vaš sajt od 100.000 eura ima mogućnost da se na njemu izbace rezultati, pošto postoje ljudi koji nisu u mogućnosti da dođu u opštinu? Znate li vi šta je internet?
-Ne znamo mi ništa. Dođite lično u Ulicu Miki Mausa, tamo su istaknuti rezultati
....
Zovem Nindža kornjače:
-Donatelo, možeš li da skokneš do Ulice Miki Mausa da vidiš da li sam prošao na konkursu za instruktore
-Naravno Pero, sve za tebe.
...5 minuta kasnije
-Ej Pero, nisi prošao, imaš 2 poena od 10
-Hvala Donatelo
Zovem opštinu:
_Izvinite, kakvi su vam bili kriterijumi za prijem instruktora za popis, ako ja kao student sa odličnim prosekom, znanjem stranih jezika, rada na računaru, statistike i sl. nisam mogao da prođem?
-Ne znamo mi ništa, rezultati su u Ulici Miki Mausa
...
Puštam TV:
-"Upravo su izašli rezultati konkursa za instruktore za popis stanovništva 2011. godine. Kriterijumi za prijem su bili" stepen obrazovanja, rukopis i iskustvo u radu u zavodu za statistiku..."
-Pa mavam je*, pa kako sam sa 23 godine mogao da imam iskustva u Zavodu za statistiku, i što me niko nije zvao za testiranje rukopisa?...
...
Zovem opštinu:
-Izvinite, zašto me niste zvali da proverite mj rukopis prilikom konkursa za instruktore za popis?
-Ne znamo mi ništa, rezultati su u Ulici Miki Mausa.

WLwlex88 · 19. avg 2011.💬 6435

Stepen razvijenosti grada u Srbiji.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Mama: Milo moje čedo , kako je bilo?
Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda...
Mama: Divno ...

Nakon 9 godina...

Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli?
Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde?
Mama:Pa na ekskurziji Petre..
Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana...
Mama: . . .

DEdelimminusove · 4. maj 2011.💬 531.64461

1) Za početak on bi ubacio Viga Montersena(Aragorn) da glumi kneza Lazara, Liv Tajler(ona riba i po vilenjakinja princeza) da glumi caricu Milicu, Vuka Brankovića bi dodelio da ga glumi Kristofer Li(Saruman) Jug Bogdana bi glumio Ian McKellen(Gandalf), a njegovih devetorica sinova bi svi nosili duge crne ogrtače i imali crne demonske konje
2) Druga stvar jeste da bi svojim neobičnim idejama uspeo da izmuze da se film radi u tri dela od po 3 sata, uspeo bi da dobije od filmske industrije sto miliona evra za potrebe filma, a onda bi otišao na Novi Zeland sa ekipom
3) A onda nakon tri godine neprestanog snimanja gde je zaključio da Jug Bogdan nije realan ako ne nosi dug beli ogrtač, belu bradu i izbacuje munje i gromove iz svog magičnog mača, gde smisli zaplet da je knez Lazar poslednji potomak drevnih srpskih careva koji može da komanduje armijom ludih duhova i da Vuk Branković umesto garde vitezova ima armiju od deset hiljada orkova nije ništa napravio od filma
4) Piter naravno radi sve scene po hiljadu puta iz svakog ugla, unajmljuje kovače da naprave oklope koji se nikako ne poklapaju sa Vizantijskim periodom (jer nisu realni) i počinje da dorađuje malo scenario tako što od Srednovekovne Srbije pravi mesto gde žive ljudi visoki jedva metar u rupama koje su lepše nego vile na Dedinju
4) A onda Piter pusti lepo film producentima, usput je od Murata načinio tri metra visoko gvozdeno čudovište koje maše buzdovanom i bije kao Marko Kraljević, a elitnim turskim odredima je dao ogromne leteće nemani koje se deru gore nego black metalci u stanju euforije, a takođe je namestio da Turci komanduju ogromnim vatrenim demonima koje Jug Bogdan razbija kao Brazilci fudbal
5) I na kraju triologija Kosovski Boj osvaja dvadesetak Oskara, postaje najveći hit u zadnjih pedeset godina filmske indutstrije, al' pošto naziv filma ne štima nešto Piter odlučuje da ga preimenuje u "Gospodar Prstenova"

ТРТриша · 31. jul 2009.💬 98316

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Čarapan je posebna čovečja podvrsta. Živi i razmnožava se u prostranstvu od Jagodine na severu, Trstenika na zapadu, prokuplja na jugo-istoku, uključujuci i Brus, Blace kao i sva ostala sela i varošice. Naravno i nezaobilaznu prestonicu čarapana: Kruševac. Na ulici ga možete prepoznati po karakterističnoj verziji srpskog jezika, koja je evoluirala spajanjem što više reči u jednu.
Od ostalih vrsta ga izdvajaju i način ponašanja na javnom mestu, činjenica da je naglasak uvek na zadnjem samoglasniku i neke reči nekarakteristične za ostale vrste.

Primer 1:
Hoćemo li da idemo? Će d`idemŏ.

Primer 2: Čarapan naručuje tuborg u kafani.
Daj mi onŏ zeleno pivŏ štŏ se otvară ki paštetă.

Predavati srpski u školama Južne Srbije.

- U redu deco, danas nastavljamo sa padežima...
- Izvin'te nastavnice, a u koju ste vi pripizdinu učili škole, pa su vas naučili da ima tol'ko padeži?
- E Matiću sad mi te je dosta, idi kod direktora!

:pet minuta:

- O, dobar dan direktore, da li vam je Matić rekao šta se desilo?
- Naravno da jeste i ne mogu da si verujem da se tako nešto dešava u moju školu...
- Pa nemojte tako, deca su to...
- Ne mislim si bre na decu nego na tebe! Ko j' ti rek'o da ima sedam padeži? Moraćemo da proverimo dal' si stvarno završila sve te škole...

Л0Л0Л · 27. jun 2011.💬 66717

Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.

Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte.
Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva.
Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini?
Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi.
Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci.
(završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)