Najružnija reč u istoriji srpskog jezika.
Označava u slengu srpske omladine žensku osobu,uglavnom,no ne nužno mladje dobi.
Ipak izraz mnogo više zvuči kao nešto sluzavo,ljigavo,upecano na rumunskoj strani Dunava,prošvercovano gumenjakom u vlasništvu Mirčee Rizvaneskua iz Turnu Severina u Kladovo i posluženo ekskurziji iz Beograda u poseti Golupcu u lanč paketu.
-E ko ti je ona riba što sam te video u busu juče s njom?
-Ma neka likuša brate!
Za Srbe, zemlja u kojoj apsolutno ništa ne valja - vlast, opozicija, životni standard, infrastruktura, školski sistem, tajkuni, kriminalci. Jedino što vredi jesu sportisti i sportski uspesi za koje svi žive i koje prate sa neverovatnom harizmom.
Za strance, Srbija je zemlja fenomen. U Srbiji su ljudi od 1389. doživeli više ratova nego prestupnih godina. Infrastruktura se sruši pre nego što uspe da bude izgrađena i opet se ide dalje. Naše muzičare gotovo da ne slušaju, ali u julu i avgustu pola Evrope dođe sve skupa sa svojim muzičarima na Egzit, Guču i Bir fest.
Uprkos tome što u poslednjih dvadeset godina fudbalski klubovi služe za popravljanje gol-razlike, kad god postoji prilika, stadioni su puni, gore i impresioniraju ceo svet.
Sportisti su već posebna priča. Sa svojih par miliona stanovnika, Srbi redovno objašnjavaju neke stvari onima sa Zapada. Košarkaši dobijaju Amerikance u sred njihove Amerike. Nakon nekoliko slabijih godina, dolazi srebro na EP-u, sa sve Kostom Perovićem u ekipi. Odbojkaši već dvadeset godina dominiraju. Drugi menjaju timove, selektore, pozivaju strance, ali ne vredi. Gde god ode, Srbija je u vrhu, bilo da su u timu bile legende, Vanja, Nikola, Kvisko, Gerić i ostali ili klinci poput Mitića i Starovića. Slično je i sa odbojkašicama.
Posebna priča su vaterpolisti i teniseri.Teniseri su trenirajući u praznim bazenima napredovali, a danas su u vrhu svetskog tenisa. Uzimaju titule gde stignu i teraju ostatak sveta da se ozbiljno zapita šta to Srbi imaju, a oni ne. Pa jedna Amerika, nekih 50-ak puta veća od nas ne može da izbaci tenisera u prvih 15, a mi ih imamo trojicu.
Vaterpolisti su već fenomen. Da li zbog toga što su im teniseri zauzeli bazen, ne znam, ali oni već po pravilu nemaju gde da treniraju. Idu po komšijskim zemljama, spremaju se, a onda odu na takmičenje i počiste sve. I dovedu ostatak sveta do toga da stavi prst na čelo i zapita se šta ovi imaju u sebi, pa bez mora i bazena u državi decenijama deru sve ostale kao volove u kupusu.
I onda dođemo do one čuvene urbane legende, koja se proteklih meseci provlači kroz medije, što elektronske, što štampane. Srbin je: najbolji teniser sveta, najbolji odbrambeni fudbaler sveta, najbolji košarkaš Evrope, najbolji odbojkaš Evrope, najbolji vaterpolista sveta. Da ne pominjemo ko je izmislio struju, dobio Nobela za književnost, usavršio telefonske veze krajem 19.veka. I kako sve to?
Pa, jednostavno, svi su Srbi, drugog razloga nema!
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Osoba koja misli da je upisivanjem gorepomenutogfakulteta popila svu pamet sveta.
-Brate ladno nisu poslali Cecu u zatvor.
-Normalno da je nisu poslali kad nije kriva.
-Daj bre ne seri, nego ko je kriv?
-ŠTA NE SERI? VALjDA JA ZNAM, JA STUDIRAM PRAVA!
--------------------------------------------------------------------
-Uvek sam se pitao šta je starije, kokoška ili jaje.
-Pa normalno da je kokoška starija.
-Niko ne zna šta je starije i ti ćeš da mi kažeš da je kokoška starija?
-Naravno,ja studiram prava.
--------------------------------------------------------------------
-Opet sam dobio pola plate.
-Dobio si i više nego što treba.
-Ti ćeš da mi kažeš koliko trebam da dobijem?
-Naravno, ja studiram prava.
Rezultira iz situacije u kojoj onaj koji sluša muziku totalno pogrešno čuje reči pesme a potom je do sudnjeg dana pogrešno peva. Može da se desi zbog alkoholisanosti osobe koja sluša, kineskih slušalica koje šušte ili nepostojećeg pevačkog talenta izvođača koji više mrmlja i frflja nego što peva.
Zabluda obično traje sve dok taj koji je pogrešno čuo u nekom društvu ne prokomentariše kako je tekst pesme do bola glup. Potom sledi razjašnjenje i citiranje originalnog teksta ali uprkos tome osoba se i dalje kada peva drži svoje verzije na koju se već privikla, ma koliko to glupo i nelogično zvučalo.
- Ja više ne spavam ni iz kombijaaaaaaaaaaa ... insomnija! -
- Ti si savršenstvo bez glave, ti si deo vojničkih snova ... .
- Pusti, pusti vodu! -
- Ulica rađa lešnike, ja sam jedan od njih ... -
- Dajte vina ocu mom, dajte cigareta stoooooo! -
- 'Cause I' your leader and you are my claaaaan ... -
- Da mi je znati koja budala je pisala Karleuši tekst one pesme o podstanaru.
- O čemu?
- Pa o podstanaru! -
- Nikad čula!
- Ma nemoguće da ne znaš, to joj je jedna od poznatijih. Referen ide ovako : podstanar, podstanar, podstanaaaaaaar ...
- Mislim da tu kaže "pospana" ali nemoj da me držiš za reč. -
Veoma zanimljiv predmet, jer možeš da dobiješ bilo koju ocenu učio ti ili ne učio.
Profa - Svi Grci su ljudi, šta sledi?
Ja - Svi Grci su krokodili.
Profa - Može, može, valjana forma, vidim učilo se. Hmmm, danas je petak, pričaj...
Ja - Dakle, danas je petak, sledi da će sutra biti subota, juče je bio četvrtak.
Profa - Eh, ja te taman pohvalih, a ti tako. Danas je petak, sledi, da je Tokio glavni grad Japana. Nego, reci mi, zid je beo...
Ja - Zid je beo, ruže su crvene, ljubičice su plave, limun je kiseo, baš kao i zid.
Profa - Oooooho, bravo, neverovatna kompilacija genijalnosti i domišljatosti, kakva samo kreativnost, sedi 5.
Raširena pojava u kojoj preterano urbane i kvazi-obrazovane dame u svakoj priči za decu vide skrivenu poruku koja za cilj ima da se ženski pol omalovaži i potceni.
- Ja ovo ćerkici neću pustiti, nema šanse! Jasno je kao dan da je Pepeljuga obična ziljava sponzoruša! Prvo je kroz prozor gledala onaj velelepni dvorac u daljini i zamišljala da živi tamo a tek pred kraj filma, na balu, je upoznala princa! Htela je da se uda zbog dvorca i titule, nije ni znala kako on izgleda! Kurvaćetina!
- I još je bežala od kuće da se sa njim vidi! Nije to za decu, slažem se! Uče nam ćerke da budu drolje! Pusti joj bolje Snežanu ili Uspavanu lepoticu!
- Tek to ne može! Njih dve su obe totalno pasivne, obični paraziti. Nemaju posao ni završene škole, sve im se svodi na to da se dobro udaju!
- Mislim da su obe princeze i da imaju para!
- Ma nema šanse! Snežana živi sama u kući sa 7 muškaraca i spava na njihovim krevetićima. Uostalom, obe bi umrle da ih na kraju nije poljubio princ. Ne dopada mi se ta varijanta u kojoj su obe zavisne od muškaraca u tolikoj meri!
- Mala sirena?
- Koja je to tek kurvetina! Ej, dala je glas u zamenu za noge!
- I?
- Pazi, da ti objasnim! Videla je izvesnog Erika jednom u životu i napalila se na njega pa je brže bolje ostavila porodicu i dala onoj veštici Ursuli glas da bi dobila noge i trčala za Erikom i u krajnjoj liniji, da bi mogla da ih širi i kreše se sa njim! Tu je jedino dobro ono "Andadasi"
- Kad bolje pogledam - u pravu si! A Mulan?
- Mulan je trans, oblači se u muško! Ja te lgbt ne mirišem i neću da mi dete krene tim putem. I ona Alisa u zemlji čuda je užasan crtani, ona luta i usput jede neke pečurke, maltene se drogira njima!
- Lepotica i zver?
- Da mi dete gleda animal seks pa da posle juri labradora? Nema šanse!
Pustiću joj neki od onih tužnih crtaća sa životinjama i ima da peva! Znam ja bolje od nje šta je za njen uzrast dobro, nije ona mene rodila! A u pičku materinu!
Ultimativni doseg čoveka u bilo kojoj psiho-fizičkoj disciplini.
-To je plafon 10min odavde peške!
-Izdržaćes plafon 10km, nema šanse više!
-Popićeš plafon 2 piva, razvalićeš se od više!
Jedno od najiritantnijih pitanja koja mogu da se postave jednom studentu. Onaj koji to pitanje postavlja ili nikada nije studirao (pa ne zna kako je kad ti postave to pitanje), ili jeste studirao, pa s namerom jebe u mozak studenta. Najčešće ih postavljaju teče i tetke i kojekakvi rođaci (koje bi apsolutno trebalo da zabole tukidid koliko ti je ispita ostalo), zatim roditelji drugara i drugarica iz škole (kako bi te uporedili sa svojim detetom) i pojedine kolege s fakulteta, kako bi videli da slučajno nisi dalje odmakao od njih ili kako bi posle pokušali da ti nabiju kompleks rečenicom ''E, ja sam diplomirao/la!''
- Alo, ujnin, koliko ti je ispita ostalo?
- Pet-šest.
- Pa kad ćeš to da daš?
- Ima vremena.
- Pa nemoj da gubiš vreme.
- Ne gubim vreme, našao sam posao u struci.
- Gledaj ti da uzmeš diplomu, bez diplome niko neće da te zaposli.
- Zar nisam upravo pomenuo da radim već u struci?
- Ali bez diplome ništa nema, samo će da te šutiraju.
- Da, kao svi se po difoltu zaposle kad dobiju diplomu...
- Šta?
- A nebitno...
--------------------
- Gde si kolega, nisam te videla sto godina! Šta radiš?
- Evo, bio do faksa da produžim apsolventski.
- Pa šta se radi, još koliko ispita imaš?
- Imam... Još.
- Ja sam diplomirala u januaru!
- Blago tebi. E, vidimo se, žurim.
Sinonim za NIKAD.
-'Naš kad ćeš ti da arčiš kao Laki? Kad budemo čekali fudbalere ispred Skupštine!
Pravac koji se javlja kao odgovor na sagovornikov nadrealizam.
- ...i tako sam ja natrsio Nikolinu Pišek.
- Da, da.
Ne daj Bože.
Opis psihofizičke posledice koju ti ostavi kromanjonac nalik na Lurča iz porodice Adamsovih, čija ruka melje orahe i lešnike direkt za kevinu tortu. Kad tovari ugalj ne koristi lopatu jer je besmisleno to raditi, a cela beogradska Arena ga ne bi mogla zajebati u aplauzu jer probija zvučni zid.
Trag koji udarcom ostavlja na licu proporcionalan je količini memorije koju ti izbije iz moždanih vijuga.
- Sale, jel se sećaš kad smo u četvrtom osnovne...
- Džaba ga sine to pitaš. Njega je dočekao Mile Poklopac na volej, urnisao mu lice kao nas uranijumske bombe '99, a od prva četiri razreda seća se samo prve strane bukvara.
